Policijski glasnik

304

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

ВРОЈ 39

присутни осетише задах од изгоретине — горело је Кемлерово тело. Одмах прекидоше струју. Лекари рекоше, да је сад осуђеник на сигурно мртав. Тако је било. Цела ироцедура трајала је тринаест минута. После овог првог ужасног погубљења средством електрицитетом, устаде целокупно јавпо мнења против тог начина извршења смртне казне, тражећи најодлучније да се укине. Но меродавни Фактори нису сматрали, да треба послушатл глас јавног мнења. Ма да су се и код следећих рустиФикација (извршење смртне казне) понављали стаховити призори, опет тај начин смрти остаде у сили на убице у држави Њу-Јорку. На годину дана после Кемлера погубљен је електрицитетом убица Лои.и. Код овога се сгруја морала да пушта нетири иута, и рустиФикација је трајала сат и осам минута. Истина у тбку последњих година метода се много усавршила, али оиет за то, овај начин је смрти много страшнији и грознији него код вешања. Сад мећу осуђенима електроде на чело, на крста и на листове и тако се подешава, да се дође до што већег електричног кантакта с телом. Осуђеном се меће на главу гвоздена када, која му пада до очију, а и ноге му се притврде гвозденим шипкама. Онда струја улази најире у мозак и убија осетљивост, а носле разорава и све животне Функције. Тако се бар мисли. Као што већ напред рекосмо, у Сједињеним Државама уведена је смртна казна електрицитетом, — једино у интересу хуманости. А у самој ствари, ова метода није ни мало човечнија. То утврђују медицински ауторитети. Тако, има чувених електротерогшста, који тврде, да смрт не наступа тако брзо, како су миоги склони да верују. Они веле, да, истина, електрична струја производи телесну узетост, али то још није доказ, да је и осетљивости нестало. Можда ће неко помислити, да треба тртшти само што јачу струју да, дакле, од јачине струје зависи, хоће ли смрт брже или спорије наступити. А то не стоји, јер и 100 волта могу да убију човека, ако сгруја улази на што више места и ако се дејствује на осетљиве регионе, пре свега на нервне центре, као на мозак и на кичму. Многи електротерапити деле мишљење, да се човек много више и дуже мучи под електрицитетом него на вешала, јер при вешању човек се обнезнани у тренутку, чим му се стегне вратна жила, ма да срце још и даље куца. Као што се види из онога, што је нанред речено, МакКенлијевог убицу, Чолгоша, очекује ужасна смрт. Још да напоменемо, да ће се смртна казна над њим извршити 15. октобра.

П0УЧН0 ЗАБАВНИ ДЕО КОБНА ЉУБАВ — Е-Цеппе Ке11е1; Веше то у доба када ое отвараше бањска сезона. На морској обали, јунско сунце блештало је засењавајући очи; тихо море изгледало је као да се разређује у неку ситну белу чипку и отицаше као монотони шум и певајући пољупце. Свежи ветрић с мора, пиркајући тамо амо, потресаше лако костиме и надуваше их чаробно. Пред једном шареном кабином, нека млада девојка, са немаром увек красним, оригинал који се каткада виђа по бањским варошима, изгледаше врло потресена. Она беше у неком грозничавом ишчекивању, и шараше врхом од свога амрела почетна писмена свога предрагога. Подобна оном цвећу које гони у снове поезије, она се губљаше у идеалношћу са оним кога обожаваше, а љубав ју је прождирала већа него што је њена гордост и довољно силна да уништи њену вољу. Обдарена врелом уобразиљом, упечатљива и осетљива, она беше увек под ударцем жеља које паралишу њене илузије. Она се сећаше, у том тренутку, парка у ком беше први пут видела свога драгана, између зелена дрвећа, где се чујаше излаз воде како жубораше у базену као по ружичастом мермеру. Она ту зидаше куле у ваздуху, када од нечијег хода подиже главу. Заљубл^ени силажаше с насипа споро и полако.

Образи Хернини добише другу боју, млади човек је поздрави Фамилијарно, и, укрстивши погледе, они се пољубише једним од оних идеалних пољубаца који нонова оживљавају. Вералдак беше један од оних људи који су крајње осетљиви у стварима срца. Овај први састанак потсећаше га на место где беше први пут срео своју драгану, једне вечери пуне месечине. Он као да гледаше још онај бледи проФил и њену дугу плаву косу која се као злато спусташе низ њена слаба. плећа као крила у птичице. Он понова као да гледаше њен лаки и ритмични ход, који не би савио пшеницу када би преко ње ишла. Грациозним покретом, она се окрете и живо, на ухо младоме човеку, опусти увек очекивану реч од жене која се љуби: ја те волем... С руком у руци, живећа мишљу, они разговараху иискајући, обоје узбуђени. —■ Ти си у будуће моја, ти мени припадаш !... — Ја сам ти одана! — За увек? — На цео живот. — Опрости ми, драга, али помисли на моју жалосну судбину ако изгубим твој пољубац свежији од зорина миловања, то би било за мене уништење сваког сна, сваке амбиције. Ја ■гебе хоћу; ти си једини цил^ мојих трудова који ће растерати моју несаницу. И, обгрливши је око струка, он је привуче к себи и дуго ју је љубио по њеним ружичастим уснама. * * * Домаћинско звонце позиваше закасниле. Они устадоше обоје, као са неком жалошћу, и не нрословивши ни речи једно другом стигоше Једно поред другог; али обоје беху се тако променили у лицу, да се један путник не могаде уздржати а да не каже, смешећи се, своме суседу: »Ја мислим да је пут заљубљених много дужи него пут ђака." Но у концерту од вилушана, наши јунаци бише у брзо заборављени и када разговор постаде општим не могаху се више примећивати њихови тајни погледи, које они бацаху једно другом с времена на време. У бањским варошима интнмност брзо завлада: ту влада одсуство брига; ћаска се, игра се, штипа се за:једно, без бриге чак да се зна и име свом другу у задовољству. Отац и мати Хернонини долажаху сваке године да проведу два месеца у овом истом купатилу: они беху врло познати и цењени. Отац, за кога би човек рекао да је стари официр, стекао је знатно имање тргујући житом, и ако се он стараше, уз пркос своме богатству, да има изглед штедљива човека, умејаше он бити и раскошан по поморски. Потпуно галантан човек, у осталом, обожавајући своју жену и кћер, он не гледаше радо умиљавања Вералдакова око Хернине. Песник ! Ја не знам зашто, Меркур не мари децу муза. Једино питање које долази на усне извесних личности када говоре о коме јесте ово: Је ли богаташ ? Овај енглески начин посматрати људе с гледишта новца којим или могу имати, ствара кадшто ситуације којима нема помоћи. Севши на своју столицу, Хернина пребледе. Јер, недалеко од Вералдака, беше сео један ловачки поручник. Очешљан на пола и пола, потпуно правилним раздељком, бркова уфитиљених по руски, с моноклом, с врло високом јаком, чија се намена да сакрије прекомерну дужину врата, Артур Гузон, издаваше тин Фићфирића официра, који је изишао из Сент-Сира с мало похвалним рангом, али који је доста богат да има у својој штали иет до шест јахаћих коња. Лако је појмити муке које може имати једна таква личност поред Вералдака. Једна дама рече песнику : Допустите ми, надати се, господине, да ћете ви присуствовати нашој партији 1а\ц-1еппГ8 после подне. — С драге воље, госпођо; ја страсно волем телесна вежбања, која су одмор за интелектуални умор. Господин Гузон одби позив иод изговором да није вешт тој забави с оне стране мора, али у ствари да не буде сувише близу Вералдака. Примивши се Хернина с радошћу да учествује у игри, официр се уједе за усне. Он додаде, посматрајући младу девојку: »Време ми је потпуно заузето; имам да учиним један важан корак, који не могу закаснити".