Policijski glasnik

СТРАНА л "

СТРАНА

§ 15. И 16. ПОДНДИСКЕ УРЕДБЕ

I благч, траг улш . срез ва

ком но гс по 3' кр" то нс У 5 ДОћ 11И

крг клас исте обој Н Под горњим насловом, ми смо у 51. њих / броју нашега листа објективно оцењивали чланак из 49-ог броја „Гласа,® у коме је ово питање расправл.ано, и нашли: да је оно у »Гласу« иогрешно расправљено. Држећи се строго саме ствари, ми смо били далеко од тога да разбирамо: ко је писао онај чланак у »Гласу," а још ман.е нам је била намера да кога вређамо. Према оваквом нашем држању, све што шевачсмо могли очекивати могло је бити то, да лекарчсе наши наводи обеспаже разлозима, и то тог наравно. у сасвим уљудном и пристојном • тону, какав би једино и смео да се срета у листу, који присваја себи ираво да се уброји у озбиљие и стручне листове, и коме на челу стоје као власник и уредник два правника, — два човека са угледним положајима у друштву. Ово смо, велимо. једино могли очекивати. Међутим, нанаше големо изненађење, ми смо у 51. броју »Гласа® нападнути тако безочно. тако јетко, а тоном тако мало пробраним, да ми ево још стојимо пред питањем: да ли је то све било под власнпштвом и уредништвом људи онако крупних титула, или смо ми у неко.ј забуни. Али, на жалост, све је то јава, и ми се питамо : треба ли у опште одговарати на оне грдње, које су просуте м против самога листа, нотцењујући све оно уњему. што је штампано у рубрици „По.уке и обавештења. а не износећи за то доказе. Кад би хтели да се идентиФикујемо са уредништвом „Гласа," кад би се спустили и заборавили тако као оно, онда би и ми могли одмерити мером, којом смо изазвани. Али, како ми високо ценимо углед нашега листа, и како нам образовање не дозвољава. да начелна нитања сводпмо на степен личне лађарске грдње. то ћемо ми са наше стране прећп преко оних испада равнодушно. Ми ћемо у одбрану нашега листа изнети само то, да су „Поуке" не само тачне и оаобразне законима, него су, може се рећи. академске расправе своје врсте. Ми жељно чекамо, да нам уредништво „Гласа" разлозима утврди ма и једну иогрешку, која је у тој рубрици учињена. Специјално пак за овај случај о § 15. и !6. полициске уредбе, о коме смо иисали чланак у 51. броју нашега лисга, ми поново тврдимо, да је право на нашој сгрни. Поред онога, што смо у потврду свога гледишта нзнели у поменутом чланку, ми ћемо ево и сада изнети мишљење Државног Савета. које се иотпуно поклапа са оним. што смо ми доказивали. Ево, дакле, шта је рекао Државни Савет, у коме седе правнички ауторитети као што су: г.г. Радовић, Гершић, Петковић и Миловановић, на иројект закона о измени и допуни »полициске уредбе, <( којим је, између оеталога, предложено. да се § 17 полициске уредбе укине: „§ 17 по предлогу се укида. Ова одредба поред §§ 15. и 16. полициске уредбе,

Пе њи СЛ'

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ни до сада није важила, јер пресуде по иступним делима расматра само прво претпостављена власт, и њена је одлука извршна." Ето, овако вели Савет у акту своме, од 2. децембра оке године Бр. 7952, упућеном г. Министру унутрашњих дела. Од интереса је да нагласимо, да Држ. Савет вели, како ова одредба нпје ни до сада важила и ако је у тфедлогу стајало само ово: 17 укида се, к те је јасно као дан, да и он, као и ми, сматра, да је њој било места само дотле, докле је стајао § 16 са својим ирвобитнг/м текстом, а да иосле његове измене није ни њој било места. Мп ево рекосмо своју последњу реч по овоме, изјављујући, уједно. да се ннкад више нећемо освртати на оно, што се у »Гласу" буде рекло о нашем листу, ако се, наравно, то каже тоном, којим је писан чланак о коме говоримо. •••< ДЕШИФРИРАЊЕ

1. У 0ПШТ9 Оно што ћемо овде рећи о разрешавању тајннх рукоииса, мораће, према природи саме етварп, бити у врло скромиим границама, јер ма и у нола исцрино упутство о дешифрирању испунило би једну читаву књижетину. Дакле ма да се овде неће моћи казатн ништа опширпије п исцрпније о том пптању, ипак смо решени да ствар бар у толико расветлимо,у колико ће то у обичнијим случајевима бпти потребно иследппку. У целом овом питању о дешифрирању мораће се чинити нека разлика: у вишим шиФровањима, каква се употребљавају у дипломатским и вишим војничким круговима, и пижим шифровањима. каква уиотребљавају приватиа лица за озбиљне п неозбил.не циљеве. ПГиФре, које се употребљавају у п)>вом циљу ради очувања неке велике државне тајне, п ради саопштења војничких вести и заповестп сачињавају један впше или мање уметнпчкп састављен склоп, који непосвећени могу у врло ретким приликама разрешити. За такав посао нотребна је нарочита извежбаност, нарочита спрема и особпта срећа; пе подесе лн се ова три момента, добро шиФрована депеша остаће неразрешеиа. Саопштења, нак. која су просто шифрована може разрешити сваки човек ко има само стрпљења, ревности, малко спреме и среће. Такве шифре биће предмет нашег претресања. Шта је пак шифровано вештачки, ашта просто, то није лако казати, лошто између денеше шифроване у разним системима. на разним језицима, гга до саопштења, код кога су нросто испремештана слова, може бити толики број разних тајних иисмена, да се не може учинити иодела између оних, које је лако, и они\ које је тешко |)азумети. Ту нам ваља додати, да је тешкоћа врло субјективна; пеизвежбану. невешту човеку ће добар дешифрер у министарству сиол.них иослова п.ш у ^епералштабу за кратко

БРОЈ 2 време п с потпуном поузданошћу прочитати врло компликовану шифру. Није нам ваљда потребно доказивати, да за иследника мора бити од врло велпке вазкности све што је шифрирано, а нарочито у кривпчним стварима. Јер кад код неког злочинца нађемо нешто шифрирано или добијемо нешто пгго је он шифрирао, значи да се хоће нешто да скрије. Пође ли нам, нак, за руком, да разрешимо нешто што је шифровано, онд? у већини прилика прозиремо у стаар јасније него што смо то могли иостићи дугим истрагама и многобЈТојним саслушањима. Међутим, шифроване ствари појављују се у истрази много чешће но што ми то обично мислимо; иотребно је да се тражи и трага, н ко се потруди да прегледа хартије, прибелешке, писма и цедуљице ухапшеног лица и потражи их по свима пшаговнма, шавовима и наборима у оделу окривљенога, наћи ће велику количину саоиштења, на којима ће увидетн, кад пх тачније осмотри, да су шифрована. Тада ће изгледати као шифровано и много привидно бесмислено нисмо, многи „конфузни" запнс, много »ипдифереитно" шарабатање, што се све пре сматрало као без вредностп. Је ли пак у каквој истрази нађено нешто шифровано, та ће истрага баш услед тога добити сасвим друкчији изглед, мораће јој се бар нридати впше значаја, но што га је дотле имала. Наравно да је могућно, да се једна истрага ни за тачкицу не изменн, ма били разрешени читави пакети шифрованих саоиштења, који су нађенп код окривљеног. али то се не сме никад унапред схватати. Правплпо је кад се сматра: да у стварп Мора бити нешто више, но што изгледа, кад је нађено нешто шиФровано. Рецимо да је реч само о покрађи каква сребрна сахата а лопов је имао код себе шиФрована саопштења, моћи ће се бар закључити, да је то какав препреден члан чеке_ веће лоповске дружнне нтд. Ваља се држати начела: шифроваио се мора дешичфоватп. бар покушатп да се то учини. Како ће се то чинити, друга је ствар. Да ли је неко саопштење шнфровано просто пли тешко, не може се за први мах готово •ннкад разликовати. Има метода шифровања, који у ирви мах изгледају врло компликовани (кад се п. ир. употреби тако звана вокална шифра, у којој се види само један бескра.јап низ вокала) и коју није баш тетпко решити. Али тако исто, једно саопштење може изгледатп тако, као да је иа најпростији начин пермутирано, докле га молсда ни на.јизвежбанијп дешифрер не може разрешити. Према томе нследнику не остаје ништа друго, но да код сваког шифрованог саопштења, које му падне гпака, најпре сам учини иокушај да га разреши; за тај циљ може се послужити овим сКромним упуствима. што их овде доносимо. или —• ако има амбација за већи рад и за то потребну снрему окружиће се књигама, које се искључиво баве вештином дешифровања. Проучаван.е шиФровања само је по себи за иследника врло I поучно. јер се из развића науке о н.ему може нроучити метод, који данас употреб.љавају паше варплице. Сама ствар