Policijski glasnik

Г.РОЈ 2

је веома давнашња. Ши®ром су се служили још Грци и Римљани, и у ередњем веку, особито иак од 15 столећа. уиотребљавана је оиа врло много »Мапизсг1р1 Ј4аНеп® ; ' 1595, из народне париске библиотеке садржи, на пример, на страни 488—446 Фратменте „IЈ!аг-1 о с1е СЈссо 81топеИа, 0 секретара и саветника првих трију војвода миланских дииастн.је Сфорца, у коме су Ке§и1е ас! ех1таћепс1ит НИегаз /ЈГГегаКч* 81пе ехетр1о"Ш1474.|Р (Упбрбди у онште веома интересени натпис П. М. Перета »Без Ке^еа с1е СЛссо ЗппопеИа роиг 1е ПесћЈПгетспГ с1ез есгИагеа весгекев"® Доцније су већ изишли потпуни системи тајног писања' 2 ) а данас већ имамо читав низ уцбеника, који су створили Формалну

дисцинлину

(НАСТАВИЋЕ СК>

СДХНДИН од В. М. Дорошевича Иреводи Љ. Б. свршени правник

Ево овде су убили из пушке Казеева, једног од убица породице Арцимовича, — цоказује вам кочијаш. — Овде је мећава затрпала жену и дете... Овуда сам ономад возио доктора, скидали насељеника с дрвета... Обесио се... Ту су лане заклали насељеника ЈЈаврова... Обичан сахалински пут. Слика природе мења се. Безнадежна северна сахалинека смрча и јела уступају место веселој и дружељубпвој лиснатој гори, која се већ почела облачити у своје нежно, меко и мирисно рухо., 11< • где где срета се не високи Кедар. Местимице се забеле брезове шумице. Брезе још нису пупуљале, али њихова стабла изгледају тако весело, радосно и чисто после суровог мркогзеленила четинара. Ива вита и тужна наднела се над речицом, као да хоће што да разгледа у њеним бистрим таласима. По јаругама. још лежи снег, а но брежуљцима на пригревици, већ се развио лопух. И брда нису више онако стрма, долине су шире. Нису то више литице, нити огромне бездне већ равнине богате простором. А насеља се еретају све крупнија и круинија, велика колико богато село. И све чешће се чује на питање— »како живите? (< — одговор: — Живимо некако , само је лето бестрага кратко. Путем се сретају волови запрегнути у плуг. У сваком насељу наћи ћете по два три а често и више имућних домаћина. То је Тимовски округ, — слика средњег Сахалина.

') ВШшОДие Ле Г есо!е Јев Сћаг(ев П, Рапв 1899. -) Бе Рог1а: (( 0е ГигИуГк ЦЦегагит по^в," N/1р1е8 1563. 3 ) ТЈ-г Јоћ ,[Јис1чу. К1ићег: ( ,Сгур1:о^гарћ1а, ж Тић^п§еп 180!) ЕЛиагс! Р1е188пег V. ЛУобкоетЛг. ( ,Напс1ћш;ћ с1ег Кгур1о§гарћ1е, и ЛУ1еп, Ј ј . 8еЈс1е1 &. 8оћп 1881. — Т. \У. Ка^јзкс: БЈе ОећествсћпИеп ипс! сЦе ОезсћШпегкипзМ Вогћп 1863 и т. д.

Даље настаје тундра, — »трунда« како је називају сахалинци. Точкрви тону, једва се окрећу у тресетној маси. Кочијаш силази и иде поред кола, да би олакшало коњима. Једва се мичемо. Од коња се диже пара. Мирнше врее (врисак,. Од његовог загушног мириса, сличног мирису кипариса почиње глава да боли. Сва тундра покривена је његовим црвеним жбуновима, као да се запекла крв. Тундра и Тајга. И изнова ни звука, оеим што детлић кљуца или кукавица кука у даљини. Туга дубока и беекрајна обузима дутиу. Све наоколо дише нечим безнадежпим. И неверица се чиии, да има тамо негде у свету Италија, плаво небо, жарко сунце, да постоје на свету смех и Песма... 14 све што се вић ало нређе, — све то чини се тако далеким. као да се дешавало тамо негде на другој планети — чини се сном невероватним, немогућим. Океан тувдфа и тајга. И у том океану, као ситна острвца, — нарчад тврде земл>е. На тим острвцима закопала су се насеља.. Људи пробали живети, надали се изборити, — немогли, отишли. Тужна напуштена насеља, сретају се свуд до Онора. А још даље настаје блато и тресет, по којима зими са псима и пролазе, а лети ни на какав начин није могуће ироћи. Иза тог предела настаје Корсаковски округ, — јужни Сахалин. Разноликост лиснатог дрвета, клима сразмерно блажија. Овде се ипак лакше дитие, живи. Ако ви погледате на карту, видећете како је цео југ измрљан црним тачкама све насеља. Овде је ипак могуће стати ногом на тврду Земљу, и тешки рад номало се иснлаћује. Овде је већ рано иролеће. У предугим редовима лете на север лепи лабудови. Бела широка пруга пру;ка се у мору на читаве две врсте од обале као млечна река, иде, таре се о водене биљке и баца икру харинга. Тице звиЖдућу и дозивају се у тајги. Овде онет има живота, сунца, светлости. То су вам слике Сахалина. Овде је ваздух препун тешких уздаха. Овде се у ноћном крику тице причињава јаук. Овде је тако много проливено крви тих бедника, који коЛјУ један другога због неколико гроша. Овде сваки крајичак опомиње на какав ужас, све дише иатњом. Овде је било тако много греха и труда. Овде се све добија борбом, сахалинска земља ништа не роди ако се не залије знојем или сузама. У дубини Сахалина крије се много богаства. Силни слојеви каменог угља; нафте, на сваки начин и гвожђа, а кажу да има и злата. Али СахалиН саревњиво чува своја богаства, чврсто их иригрлио и држи. Он се испречио иред вама непроходном тајгом, и готов је да вас утопи у блатњавом тресету својих тундри. Гвожђем и огњем мора човек овде да крчи себи пут, а потом крвљу и сузама патапа земљу,

пола живота да жртвује на то, да ои другу половину нроживео колико толико сносно. Ето какво је то острво — казамат. Природа га је створила у тренутку беса, баш кад је била расположена да с-твори казамат, а не птта друго. А тешко је и замиелити боље казаматске зидове од Татареког и Лаперузовог мореуза. Истина, бе;ке и преко једног и иреко другог; но зар има у свету таквог зида,. преко кога не би ирошао човек, коме је дража слобода од живота? Свакојако, природа је била и сувишо немилостива, стварајући то острво — У л " г10Г замат. .■њих Ићи ведрога дана ооалом ово!' ом^^ш тог острва и јасно видети преко М0|у аа супротну обалу, која пркоси п мами с и в. плаветнилом, које исчезава у даљшнзтз Осећати да је то тако близу а,«Днедостилшо. Какво, је мучење ств Каприрода! 11 "о-

з, то VIИШ-

Казамат Дан у казамату почиње у вече, врши »расцоред,« — распорећивр иика на радове. Тако и ми да иочтк ,,дан у казамату." р Расаоред Казаматска канцеларија, по нам|'.штају слична обичној полицијској канце,|арији. Мрачно и прљаво. Писари из осуђеника шкрипе гјзрима, пишу и иренисују безбројна сахаршнска нека акта: ранорте, одговоре, уиијсе, ие-с' пиее, нреписе. Ири улазу управитеља каааматк, еви устају и клањају се. Старији надзорник нредаје управитељу већ свршен распоред оеу^еника, за радове сутрашњег дана. — За истоваривање ттароброда толико и толико. За сечу дрва, дрвосеча... У радионице... Но знаги пгта момче, молио Икс Игрековић 1Дет да му се пошљу људи башту да прекопају. - Нема људи, ваше благородије. Људи су сви разређени. V - — Ништа, потггљи шесторицу. З&писати их на дрводељске радове... Да, још и АлФа Омеговна иокала да јој се двојица јггошљу. Немогућс је одрећи. А тај опет ко^тролор у све се пача: покажи му распоред људи. Просто да се човек растЈјгне. Но, свеједно, — ношљи јој двојицу од тих пгто су на иотоваривање одређени... „Расноред® свршен. Почиње нргтмање надзорника. — Ти шта хоћеш? — Иванов, ваше благородије ностао је веома дрзак. Ти њему реч, он теби десет. Грди, исмева. У ћелтгју с њим. Три дана о хлебу и в.оди. Ти? — Петров оиет не слуша. У ћелију! Све? - Све. — Зови раднике. Улази гомила осуђеника, клањају е заустављају'ее код врата. Међу њим: 4 ' дан у оковума.