Policijski glasnik

Ш'ОЈ- 38

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАРЈА 317

лежност окружних полицијских и општинских власти. И цајзад г) Закоиом о изменама и допунама Полицијсне Уредбе од 17. јануара 1904. год., право општинских судова да се одбором решавају административним путем о стављању под надзор полицијски измењено је, у/Прав смањено од 6 на 4 месеца. ■(, (снршићо се) Д. Ђ. Алимпић. К^КО СЕ ВРШЖ ЦРИТВАРДЈ^Д превод са немачкога

Међу најлакше дужности полицијских органа долази притварање проФесионалних злочинаца. По правилу, искусан злочинац ни мало се не опире, кад му приступи полицијски чиновник ради притварања. Према вестима у дневним листовима, које јављају о притварањима и апшењима злочинаца, код публике је створено мишљење, да је приликом таквога притварања неизбежна борба, отпор, хрвање, револверски пуцњи и томе подобно. На против, може се узети као правило, да искусни злочинци не дају од себе ни најмање отпора кад им приђе полицијски чиновник ради притварања. Могу се навести три разлога, који на то побуђују злочинце по проФесији. Први је душевно раоположење злочинца. Кад би се човек могао пренети у душу таквог једног човека, морао би му поклонити извесно сажаљење. Можда сопственом Јкривицом, али можда и услед несрећних прилика и друштвених односа морао је поћи злочиначким путем; несрећник је провео многе године на робији и зна, да ће се увек морати опет вратити тамо, пошто му наше животне прилике готово онемогућавају да још једном постане частан и поштен човек, и за то је готово једино и упућен на вршење казнених дела. Он зна да. мора рачунати на издајство својих другова, он зна, да га полиција бодрим оком посматра. Он је пређашњи робијаш и увек сумњиво лице, те дакле са свим тачно зна да ће пре а после бити понова притворен. Он зна да је занао у живот тајанствености и данад њим лебди таман облак проналаска, притварања и осуде, облак, из кога сваког тренутка може синути гром. Да ће катастроФа доћи и да она мора наступити, то он зна. Зато га најзад проналазак од стране полиције ни мало не изненађује. Шта више, могли бисмо тврдити: да је за напаћену душу једног таквог човека наступање катастроФе управо почетак мира и престанак стрепње која га је дотле мучила. „Све је свршено, све је прошло — што је морало доћи. наступило је! к вели злочинац сам себи, и драговољно се повинује судбини. По томе душевном расположењу може се објаснити и то, за што проФесионални злочинци расипају на уживања ону бедну награду, коју им удели јатак, или онај мали део нлена који добије као део од другова у похари.

Они траже нервног раздражења, они траже увесељења и забаве да би се бар и заиеколико тренутака ослободили непрекиднога страха и стрепње од проналаска и појаве полиције. Други разлог, што се проФесионални злочинац ни најмање пе опире, лежи у већ постојећим личним односима између полицијских чиновника и злочинаца. Кад се каже за некога старог полицајца И старога злочинца, да се они понашају међу собом више »дружевно«, није баш претерано. У опште се сматра, да су људи без срца или бар тврда срца који имају посла са хватањем и притварањем злочинаца; нарочито је то случај, ,да се за такве сматрају полицијски чиновници,, иследне судије и државни тужиоци. То је велика заблуда. Ти људи испуњују своје дужности али они су оиет за то људи и у највише су случајева људи пуни осећаја и сажаљења. Они поступају човечански са злочинцем приликом притварања и апшења, они га не вређају и не киње, већ шта више чине и извесне мање уступке, који за човека у слободи ништа не значе, али за притворенике су доказ да код свога противника могу наћи сажаљења и човечности. То изазива у злочинаца захвалност, а криминална историја може нам испричати безброј чудноватих случајева злочиначке захвалности. Какав стари криминални чиновник, кад има пред собом једног давнашњег злочинца, па кад га иритвара, не задовољава се само тиме, што ће му прићи, метнути руку на раме и рећи му: »Ви морате поћи са мном, ја вас притварам. Немојте правити никакву ларму, све је већ откривено!« Кад ио том злочинац очајно сагне главу, па ногледа полицијског чиновника онаквим погледом који се равна погледу животиње која је- бежала од потере и најзад пала изгубљена, без икаква спаса, тај не би био никакав човек, кад не би имао сажаљења према томе злочинцу, кога је не само ухватио као дивљач, већ га мора одвести у притвор и за тим послати на робију, која ће можда трајати пола људског века. Кад се има у виду тај осећај полицијскога чиновника, неће ни мало изгледати чудновато, што он продужава говорити злочинцу: »Ако хоћете још што да једете или пијете, можете слободно; ја ћу платити.« •За време истраге и на робији тешко да ће злочинац имати прилике да добије добру храну, а не може се ни замислити како много полаже на добар и масан залогај један стари робијаш. По томе се онда лако може увидети колико је захвалан злочинац и за како велико доброчинство сматра он, кад му се у путу за апс понуди једна чаша пива или мало шунке — уживање, кога се он мора годинама одрећи. Пре неколико година десио се случај у Верлину, да је у једној механи један униФормисани жандарм имао да притвори једног врло опасног злочинца. Злочинац је нека три дана бежао од потере, и баш је у том тренутку јео неко печење, којс

му је врло добро пријало. Он обећа жандарму, Да ће одмах драге вол>е поћи с ЊИм, али да ну остани толико времена, докле поједе печење. Жандарм је мислио, да би се огрешио о своју дужност, кад би му то доиустио, и одговори му да то не може бити, већ да мора одмах с њиме поћи. На то скочи злочинац и забоде жандарму по сред срца нож који је имао у руци. Пред судом је изјавио здочинац, да га је немање сажаљења од стране жандарма до лудила потресло, кад му није хтео допустити да ноједе последњи добар залогај, . и да га је то једино побудпло да иостане убица. 1 ! : - (свршиће сеј Д. В. Б.

ПОУКЕ И УПУТИ

При распри о праву на државину гди ое сумња појави, држи се, да је на онога страни право, који ствар држи, а онај који то оспорава, нма се од стране полицијске власти упуткти на парницу, Пуномоћник г-ђе Шарлоте Нахман, тужбом својом од 14. марта 1905. год., тужио јс влабти ср. посавског окр. београДског Себастијана Нола млинара и Ристу МихаиЛовића каФ. из Варајева, зато што су се самовласно уСелили и то први у млин, а други у каФану његове властодавке г-ђо Шарлоте, те тако самовласно уживају приходе од истог имања, па је молио, да се са њима по закоиу поступи и из имања истисну. За доказ о својини поменутог имања поднео је у овереном препису два протокола од 8. марта 1905. год., првоотепеног суда окр. београдског, па којима је продавац овога имања г. Алимпије Богић пенз. из Београда извршио пренос истога, као и да је имање уступио на уживање г-ђи Шарлоти 23. јула 1904. године. На испиту код ср. власти тужени Себастијан изјавио је: да ово имање није самовласно заузео, нити је се самовласно у млин уселио, већ да је се у исти уселио и ради као ортак тужитељке III. и то на основу уговора, који је са њом закључио, по коме је он ортачки са г-ђом Ш. купио ово имање и заједнички млин нодигао, за доказ чега је поднео у овереном препису привремени уговор, као и писмо продавца г. А. Б., у коме изјављује, да њега ирима за ортака у овом имању са г-ђом Ш. Иуномоћник тужитељке г-ђе Ш. није признао поднете доказе туженог Нола, наводећи да су неистинити. Затим је накнадно ,на чротоколу код ср. власти Б. 451 1. изјавио, да је тужени Нол до 3. Фебруара 1905. г. био само настојник-слуга на спорном имању, и да је до тога дана потпуно измирен у заслузи, за доказ чега је поднео-рачун издатка од 3—II—05. г., који је Нол поднео г-ђи Ш. Тако исто поднео је протокол саслушања г. А. В. код првостепеног суда окр. београдског од 29. априла 1905. год. Б. 12933., из кога се види, да