Policijski glasnik

СТРАНА 354

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 43

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а ио саслушању Министарског Савета, решено је: да се Илија Поповић, полициски писар прве класе среза космајског, на основу §. 70. закона о чиновницима грађанског реда, — стави у пенсију, која му по годивама службе црипада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 17. октобра 1906. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра правде, а по саслушању Министарског Савета, решено је, да се: да се Гаврило Милојковић, полициски писар прве класе среза космајеког, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда, — отлусти из државпе слуагбе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 17. октобра 1906. г. у Боограду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за Физикуса округа врањског Д-р Ђоку Петровића, Физикуса округа моравског; за Физикуса округа моравског, са седиштем у Ћуприји, Д-р Ђоку Јовановића, Физикуса округа врањског, обојицу по потреби службе ; и за секретара санитетског одељења Министарства унутрашњих дела, Д-р Војислава Ж. Ђорђевића, секундарпог лекара оцште држ. болнице, по молби. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, !7. октобра 1906. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

/БУБОМОРД.

(НАСТАВАК) Пијаначка љубомора те врсте карактеристична је још и по томе, што се сумња љубоморно? мушкарца не односи увек само на његову венчзну жену или бар на његову обичну ванбрачну суложницу, с којом се саживео, него и на ма коју другу жену , на коју он, уираво, и нема никаква арава; од које он, дакле, и не може и не сме ишчекивати полне љубави и полне верности. Тако се н. пр. по гдекада дешава, да хроничан потатор својом љубомором мучи какву јавну блудницу, или да у својој љубомори пребацује неморал и полну неисправност којој сасвим туђој жени из Суседства, или чак и којој познаници из другог ког места. Шта више, има примера, где он сам своју жену, своју кћер или другу коју женску из својте у проституцију отера (наравно новца ради, да може пити), па да ипак за то у насгупу своје пијаначке љубоморе ту женскињу за неверство на одговор позива.... И то упада у очи, што љубоморни

пијанци у неким приликама износе за жртве своје љубоморе чудне и сасвим невероватне гласове : — да се н. пр. држе с очухом, са свекром, са братом, па чак и са рођеним оцем и т. д. Најпосле значајно је у том питању и то, што је обичпа појава, да стари, хронични потатори муче својом љубомором и своје млађе, своју децу, па чак и своје рођене кКери — а и то има свога основа већ у природи саме душевне поремећености пијанчеве. Познато је, да се хронични алкохоличари у страсном Прохтеву за намирењем својих полних потреба не осврћу на оне међе, које у уређеном људском друштву постављају морални, обичајни и државни закони, него ће у свом болесном заносу полно насрнути и на своје најближе сроднице по крви, па баш и на своје рођене кћерр. Иста та жица потаторске душевне растројености јавља се и у облику пијаначке љубоморе. За ову врсту љубоморе карактеристично је и то, што се пијанци према особама, на које се њихова љубомора и сконцентрише, сасвим друкче аонашају, него обични нормални мушкарци у својој љубомори. Судећи по оном необузданом аФекту, којим потатор у свом пијаначком наступана своју жену насрће, и по оном, у том стадијуму непоколебљивом убеђењу, којим он обично јавно и пред сваким о неверству своје жене говори, било би природно, да непрестано за тим тежи, како ће се тог недостојног стања у свом брачном животу опростити... али он зато нема довољно енергије и моралне снаге. На против : чим се раздражљиво дејство акутног алкохолног тровања у његовом телу изгуби — другим речима: чим се мало растрезни — љубоморан гшјанац неће иротив осумњичене жене и њених уображених саучесника ништа предузимати. И не покушава, да доиста пронађо своје супарнике, како би се, као човек од части, с њима за наиету му срамоту разрачунао; не пребацује својој »неверној« жени њено издајство; не тражи развод брака од жене, за коју »зна да га подло с другима- вара« и т. д. Шта више: веома се често дешава, да — ван пијаничког наступа — о томе неће ни да говори, ако га ко баш нарочито за то не упита него је еад »сасвим други човек". Жену, коју је н. пр. дан пре најгорим речима вређао; коју је срамотио, терао, тукао, злостављао, данас моли, мити и салеће, да све то заборави; — а децу, коју је прошле ноћи „као туђу копилад« из постеље дигао, да их испод „свог поштеног крова« на цичу зиму истера: — призива, грли и љуби као најнежнији отац... И то може трајати све дотле, док се и опет не напије, да му се она стара сумњу и опет пробуди. Само ако толико пије, да је сваки дан нагшт; да се, дакле, управо никако и не трезни, може се десити, да пијаначка љубомора не попусти — да нема ремисије — него да у том степену подједнако траје, док у једном нароксизму не заврши катастроФом ма које врсте: самоубијством, убијством или другим којим насилним, кривичним делом. До тогаможе доћи у сваком наступу пијаначке љубоморе, ма се пијанац често трезнио, и за

дуже времена трезан остајао, па за то и јееу таки пијанци опасни. Колико хронични пијанци са пијаначком љубомором могу бити толерантни ирема особама, на које сумњају — нарочито кад нису под раздражљивим утицајем алкохола —■ показују ови примери, које наводе Крепелин (КгаереИп.') Један болесник, који је показивао знаке иијаначке љубоморе, причао је, како је себи у зиду избушио нарочите отворе, те на тај начин своју жену »ухватио са њиховим зетом у блуду«, а други опет, да је у расвитку зоре при отвореним вратима женине спаваће собо видео свога »супарника са својом женом у постељи® па ипак ни један ни други није ништа нредузимао — ни против своје неверне жене, ни против њеног љубазника. »То онп никад не чине. него касније о томе причају" (Крепелин). Шта више: чисто су по гдекада изненађени и зачуђени, шта да одговаре, кад их ко упита, за што се у такој прилици нису са својим супарником „разрачунали", кад су га на делу ухватили... Та особина љубоморних пијанаца подсећа на ону појаву, где ноторне пијанице могу морално толико отупити и неосетљиве постати, да равнодушно тако рећи — својим очима гледају, како им жена с другима скрнави брачну постељу. Шта више : они често и њу и своју (у пола) одраслу женску децу нарочито на блуд наводе, и намерно ироституцији предају, само да до новаца дођу, и својој страсти за пићем удовоље. Најпосле карактеристика те врсте пијаначке љубомори јавља се и у томе, што се болесник, ако се сасвим пића окане, мало по мало ослободи те сумње — и од љубоморе излечи. Нарочито се то постизава у оним случајевима, где се пијанац тога ради лечи у заводима, у којима се одржава апстиненција од алкохола. Већ у прво време тог лечења почиње болесник увиђатн своје „заблуде"... или порицати, да је икад на жену своју и сумњао.... Кад га она посети, пресрета је врло љубазно; пише јој врло нежна писма и т. д. — али ипак зато не криви себе. Увек нађе неког изговора и неке извине својој ранијој „страсти", као што то пијанци у опште раде. Изговор му је бпло у хладноћи његове жене, било у другим породичким приликама. Али чим би се и опет одао пићу, вратила би се пијаничка љубомора његова у истој оној мери и у истим оним облицима (ретко кад јаче и друкче), као што је и раније ноотојала. III. Много ређи су случајеви, где се пијаначка љубомора јавља и у другом једном облику који је, истина, по свом пореклу и по својој правој природи сасвим сродан са оним раеијим, али се од њих разликује у начину, како се сама болест маниФестује. И баш тога ради је тај облик пијаначке љубоморе за судску и судскомедицинску праксу од врло велике важности. ') КгаереНи: Рзуо1па1пе. — 7. АиП. — 2. Вап(1; 8еНе 132. — 1904 ;