Policijski glasnik

ВРОЈ 43

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 355

Као што смо видеди, пијаиачка љубомора ранијих облика иде, махом, у корак оа непосредним дејством алкохола, и јавља се код хроничних пијанаца само у пијаначком заносу. Напротив: пијаначка љубомора ове врсте није везана само за оне моменте, кад је пијанац пијан или напит, и не губи се упоредо са дејством алкохола, него прати болесника и у онај стадијум, кад се већ толико растрезни, да ни резидуалне појаве тога дејства не показује. Из оног алкохолног заноса пренесу му се обмане и у свесно стање његове душе ; завладају њоме, и тако се фиксирају, да их се носле ни пијан ни трезан не може опростити. Оне га, дакле, стално прате и кад се »освести®, и баш та сталност њихова је она црта у низу других појава, којом се тај облик пијаначке љубоморе анатно разликује од оних, доје смо до сада проучавали и као пролазне познали. Још карактеристичнија разлика између ове врсте пијаначке љубоморе и оних ранијих истиче се у томе, што варљиве идеје, којима се љубоморан гшјанац првобитно почео обмањивати, не остају усамљене и на оној мери, како су оне из које лажне представе или иогрешне релације тренутно поникле, него се шире, и гранају, те најпосле са неком нонсеквенцијом јоил и органско у једну целину везују. Из малих и незнатних основа; из које сасвим обичне и неосноване самообмане, изазване варљивим представама и лажним опажањима нли непосредним, погрешним релацијама за време самог пијаначког заноса, испреде такав болесник касније, кад се већ растрезни и »освести«, читав сплет доследно везаних самообмана у том истомправцу; изведе читав систем варљивих идеји исте врсте, и разради их тако, да привидно могу имати свога оправдања. Те варљиве идеје нису више само израз тренутног, пијаначким заносом помућеног схватања лажних или нејасних утисака и моментаних оцена њихових, него резултат правог, мирног, донекле баш и сређеног размишл^ања и дужег резоновања болесниковог, а тога — као што знамо — код оних ранијих врста пијаначке љубоморе није било. Тамо је самообмана болесникова остајала вазда на оној истој мери, како је одмах с почетка (у самом наотупу алкохолног заноса) тренутио заснована, а овде се даљом радњом душе болесникове развила. и усавршила. У оним облицима пијаначке љубоморе остају, дакле, пијанчеве самообмане, махом, стационарне, а у овом су, на против, ирогредијентне. Ова последња појава је већ сама по себи разумљива — нарочито у једном правцу. Природно је и објашњиво, да ће и/хроничан потатор, докјетрезан и при свести (присебан), једну мисао — ма она била и ташта обмана — боље и свестраније пронићи, па и савршеније разрадити, него у оном стању, кад му је свест отровним дејством алкохола сасвим поремећена или тек помућена — само ако му из тога стања у свест пређе, те њиме и овлада. Нарочито ће то бити могућно у оним случајевима, где интелектуална страна потаторове природе остане

недодирнута, као што се то по гдекада дешава. Такав болесиик, ослобођен непосредног дејства алкохола, а у власти својих интелектуалних снага, моки ће зачету сумњу свесно и доследно даље разрађивати, па је најпосле и до краја извести. Према томе су и поједини делови или моменти тог облика пијаначке љубоморе доста карактеристични и у многоме се разликују од сличних делова и момената оних ранијих облика те болести. Тако је по томе сасвим објашњиво, зашто н. пр. пијанчева сумња у верност његове жене код ове врсте пијаначке љубоморе није онако исто магловита, нејасна, неодре1)вна, неотесана и »груба,« као што то беше у оним другим облицима, него у овимприликамадобија одређенијеи стварније основе, а ФИнвју, и разложнију обраду. Такав болесник не насрће на жену и не беди је н. пр. да се она »с целим светом вуче,« да га »сваки час с другим вара« итд. — као што смо то раније видели: него му се заснована сумња у њену верност одмах упути извесним, доста одређеним правцем, и ако је тај правац погрешан. Она се сконпентрише махом на једну или више извесних, познатих особа, а ако не баш то, оно бар на неки тачно одређени круг њихов. У томе правцу болесник иде све даље и даље, а при сваком кораку остаје себи веран и доследан. Из тих обмана не да се извести, јер је »тврдо уверен", да »зна шта ради«. (наставићо се) Д-р М. Јовановић-Батут О КРИВОКЛЕТСТВУ и оста«лим ^фивичним де^дима ове врсте. (с обвиром на нрописе Гд. ХХУН. Казн. Зак. Краљ. Србије од 29. марта 1860. год. §§ 266 до 276 иакл... и на ироиисе IX. Одељка Казн. Зак. за царство Немачко од 15. маја 1871. године §§ 153 до 163 закључно). иише М. С. ЂуричиЋ, члан каоационога суда (иастаиак) У обиму ово наше раснраве ми ћемо се ограничити на то, да укажемо само на неке од разлога, које поменути писац узима за основицу оваквога груписања. Тако он вели: »Три велике забране, које су основица означеним кривицама ове су: 1) Истину или неистину доказивати са лажним доказним средствима. 2) Неистину доказивати са правим доказним средствима. 3) Спречити доказивање прикривањем правих доказних средстава. Међусобни однос између трију врста казнимих повреда доказа (а те су три врсте : 1) кривоклетство, 2) лажна исправа и 3) повреда знакова. који за јавну достоверност служе) такав је: да повреда истинитости доказнога средства, готово увек стоји у вези са ФалсиФикатом, у једној од двеју напред означених Форми, а

и прикривање правих доказних средстава није ништа друго него извесан начин ФалсиФиковања истих. У оба случаја Функционишу ова дејства само као основ за пооштравање казне код ФалсиФиката. Ну самостални деликти састоје се према томе једино ван ФалсиФиката у радњама, ко јима се они производе.« 1 ) У кратко речено Биндинг схвата појам доказивања у његовом најширем смислу и на томе основу све означене деликте ставља у једну групу, пошто радње, којима се оне производе, представљају у сваком случају ФалсиФиковање доказа, па било то пред судом или другом надлежном влашћу (као код кривоклетства) или ван власти (као што то може бити код свију других деликта, ове групе. Тако дакле главни заједнички моменат свију деликта, стављених у ову групу, у томе је, што се свима њима врши кажњиви напад противу доказа, па били они употребљени пред влашћу или ван ње. Тако, по његовоме схватању, и ван уских граница каквога цроцеса, по правилу се увек врши доказивање, кад год се појави потреба утврђивања каквих правних односа између два субјекта. И тако, управо ту, ван уских граница каквога конкретнога процеса наступа у великим масама доказивање за или противу некога, кога се то тиче. Тада се доказује: да постоји какав закон, подношајем оригинала или верном копијом у службеним новинама; да новац има праву важност, државним жигом, којим је он одостоверен; Фабрикант доказује његовим трговачким жигом, законски повлашћеним, да је роба његова а не кога другог лица и т. д.') Други писци обично стављају кривоклетство као кривицу, у опште противу државне управе, а посебице противу правосуђа. Тако Лист вели : »Законодавац не штити облик заклетве по себи, и оно што се са њим изједначава; он шта више казни кривоклетство само тада, када је заклетва положена пред судијом или пред влашћу, која је надлежна за примање заклетава. Тиме је дато правилно систематско схватање кривичних кривоклетства ; она су управљена противу државне управе у опште, а посебице противу правосуђа, у колико ове узима за основицу својих одлука свечано потврђен исказ држављана.«®). Меркл вели: »Тежиште кривоклетства непосредно лежи у доказној сили заклетве, учињене у законој Форми, у погледу на правосуђе, а посредно у интересима, који од правосуђа зависе. С погледом на први значај заклетве, кривоклететво припада групи ФалсиФиката, и због његовог односа ка правосуђу, оно припада деликтима противу правосуђа«. 10 ) Овако утврђујући двојаки значај кривоклетства, Меркел је ипак ставио кривоклетство у групу деликта противу правосуђа. ') Биндинг отјј. 101 ') Биндинг стр. 95. 9 ) Лист стр. 706. 1 ") Меркел стр. 405.