Policijski glasnik

СГРАНА 342

ПОЈЈИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 42

У колико је г. Калајџић изгубио у оном питању, у толико је добио у оцеи.ивању г. г Бор1)ввићевог тумачења § 195. казненог законика. Ми, доиста. не знамо на основу чега је, г. Ђорђевић могло тврдити. да по овом законском проиису може бити и силовања »над мушким лицем од стране женских,« и вољни смо да верујемо, да је ово проста омашка пера, а не озбиљно мишљење г. Ђорђевићево. Нетачно је мишљење г. Калајџићево, да §§ 6. и 7. полицијске уредбе важе и данас, па ма и са саветодавним карактером, јер је кривични поступак — који је изашао на 15 год. после полицијске уредбе — тачно одредио дужности иследних власти ири извиђању злочиних и преступних дела, а сем овога данас не посгоји никаква разлика између среских и окружних полицијских власти. да би срески начелници морали спроводити окружном начелству кривце, чије би кривице (иступне) превазиланиле круг њихове влаоти. ПараграФима овим имало је места само дотле, док је између оиштинских, ореских и окружних полицијских власти иостојала разлика у погледу надлежности за извиђање и пресуђење иступних дела, из 111. части казненог законика, али су данас када ова разлика не постоји —■ без икакве практичне вредности. 1 ) (овршиће ое) Д. Ђ. АлимпиЂ.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: ]. Ог. Радивојевић, писар среза тимочког, пита: »Једно лице из овога среза (тимочког), извршном пресудом суда Монопол. Управе, осуђено је да плати на име казне, накнаде, таксе и дангубе 205 дин. за кријумчарење петролеума. Уверењем општинског суда утврђено је, да има2 - 01 хектара непокретног имања, и према чл. 15(3. става другог монопол. закона, не може му се за ову кривицу узети у попис и продати непокретно имање. Од покретности пак, нешто му је нађено и продато, али добивена сума није била довољна за измирење горње суме, па за то му је ово среска власт узела у попис, не нашавши другу покрстност: ку-

*) Све до закона од 17. јануара 1876. год. (Зборник 28. стр. 83), којим је измењен и допуњен § 4. полицијске уредбе, постојала је знатна разлика између општинских, среских и окружних полицијских власти у погледу суђења иступних дела из III части казненог законика. Прве су могле судити само оне иступе, за које је закон доносио казну до 3 дана затвора, или до 10 штапа (докле је ова казна постојала), или новчано до 2 талира. Срески начелници нресуђивали су иступе, за које је законом била предвиђена казна до 12 дана затвора, или бој до 25 штапа, или новчана казна од 2 — 8 талира. И најзад, окружна начелства и Управа града Београда пресуђивали су иступе, за које је закон одређивао казну до 30 дана затвора, или бој до 30 штапа, или у ноицу од 8 — 30 талира.

куруз, пшеницу, јечам, сламу и конопљу, не оставивши му ни мало за исхрану његове породице. Он се на .овај попис жалио и тражио да му се исти скине. На основу ове жалбе, овосреска власт донела је решење, којим се одбија од тражења и упућује на граћански спор. Он се и на ово решење л^алио и начелство је ово решење лоништило, позивајући се на чл. 156. пом. зак. и § 471. грађ. суд. пост. да му је требало оставити хране довољно за исхрану његове породице према поменутом §—у. У чл. 156. ном. зак. не стоји да кривца штити пом. § 471. што се тиче покретности. на основу кога је овосреска власт и узела у попис сву н,егову храну, пошто друге покретности еи стоке није имао, иа за то учтиво молим уредииштво за извештај: 1. Да ли је по закону овосреска власт пописала кривчеву сву храну ? 2. Ако је по закону, онда да ли су у овом случају обвезне примедбе начелства за овосреску власт, а да се не дође до одговорности ? 1< — На ово питање одговарамо: И среска власт и начелство грепшли су, што су своје одлуке наслањали на чл. 156. закона о монополу дувана. који одређује начин извршења пресуда за кријумчарење дувана, јер је овде у питању кријумчарење аетролеума, које се казни по чл. 20. б. закона о установљењу нових државних монопола, па се по њему и пресуде извршују. Но овоме законском иропису. покретност дужникова није заштићена у смислу §471. грађ. суд. иоступка, и рад среске власти, цењен са законског гледишта, правилан је. Само са гледишта целисходности он се може назвати неувиђавним. Јер, кад је осуђени лишен сваке друге покретности извршеном продајом, те је остала само храна, нужна њему и породици, а из непокретног се имања такође не моЈке извршити наплата, те се он мора терати у затвор, онда су и обзири хуманости и нужности, требали да определе власт, да му храну не дира, пошто ће без хране пасти иа терет општини и др жави, а повређени државни интереси нашли би и наћи ће заштите и задовољења у одлежаном притвору и на тај начип извршеној пресуди. И, кад је начелство, макар и погрешно, утутило ствар оким правцем, онда среска власт треба да усвоји примедбе начелства, ма да би по духу § 13. закона о чиновницима. грађанског реда, могла среска власт скренути пажњу начелству на погрешку која је учињена.

Суд општине костолачке, актомсвојим од 21. јула ове год. Бр. 903, пита: 1, »Тачком I. чл. !4. закона о народним школама предвиђено је, да је општина дужна дати школи пола хектара земљишта за школску башту.

Школа костолачка има оволико земљиште уз саму школу, и оно је заоађено разним воћем, чији годишњи род може донети прихода преко 100 динара. Моли се уредништво за обавештење. да ли овај приход од воћа припада лично учитељу или школској каси. 2. Учитељ ужива једну општинску њиву од преко 1 хектара. Има ли он права на то или не?" — На ово иитање одговарамо: 1. И по чл. 17. и по чл. 18. закона о народним школама, приходи од школског имања уносе се у школску благајну. Према томе, ако школска башта те школе доноси знатне приходе, они се могу уносити у касу, ако је башта обделавана о трошку школске касе. Ако ли је, пак, то све рађено личним радом *учитеља и његовим средствима, онда би такав случај требало доставити министарству просвете и тражити упуг; 2. По закону о народним школама учитељу не припада нарочито каква награда у земљишту. Ако је политичка општина нашла разлога да му ипак уступи на уживање какво парче земље, које би он за евој рачун обделавао, то је ствар њене добре воље. А тако, би, у осталом, требало да буде где год има могућносги, јер би на тај начин учитељи били задужени, да буду покретачи многих корисних установа и подузећа у општини, што би двогубо накнадило општини оно, што је она учинила учитељу. III. Суд општине кртинске, актом својим од 6. јула ове год. Бр. 1075. иита: »Како се има сматрати извесна сума новаца, коју је суд добио од среске власти, што је она узела од извесног лица, које је под кривичном истрагом, а која се сума смагра као општински новац, и како треба водити ову суму по књигама да ли као депозит или непредвиђени приход. Ако би се у књиге увела као непредвиђени приход, онда сме ли се утрошити на општинске издатке, као што су школске потребе и т. слично ? — На ово питање одговарамо: Да се тачно одговори на питање, потребно је да се оно прецизно постави. Из овог се, међутим, питања не види: по чему се одузета сума од окривљеног лица сматра за општински новац ? ! Ако је он покрао општ. новац; ако је био дужник општински па среска власт на тај рачун послала; ако је био кажњен у корист општинске касе, па на то име послат новац општини, онда га треба увести као непредвиђен — ванредан приход. и он се може утрошити у границама буџетским и на издатке које буџет предвиђа. Ако је, пак, т,а сума наћена код окривљеног а није утврђено чија је, па суду