Policijski glasnik

ВРОЛ 2

ПОЛИЦИЈ ски глациин

1'Ј ГДПД I .)

Не намеравамо да се упуштамо у какво опширно побијање овога посматрања. већ напомињемо да се и из самог иаведеног текста овога прописа види. да се он бдноси на кажњавање стицаја у случају, кад ту нема ни једног дела, које се казни смрћу. Ово се још боље види и из даљих правила о скупљању казни, изнетих у даљем току овога истог прописа под а) б) в) г) и д), као и закључног правила под е), у коме ое једино вели да казне за друга дела падају, ако је кривац, који се налази у стицају више дела, за једно дело осуђен на смрт. И овај последњи пропис више је једно упуство шта ће се радити с другим делима, кад се кривац за једно дело већ осуђује на смрт, неже ли одредба о начину досуђивања смртне казне на случај стицаја. Мимо изложенога, баш кад би се наведени став односио на кажњавање стицаја у овом случају, ипак је овакво његово разумевање погрешно, јер се њиме ни у колико не прописује, да укупна казна за стицај мора бити — максимум казне за најтеже дело. Сматрали сјмо да овако разно схватање најважнијих прописа казненог закона од стране судија и нижих и виших судова треба да буде предмет исцрпне интерпретације у којој је цељи и потекао овај напис. 1У1. С. ЂуричиЋ, члан касац. еуда

КОНАН ДОЈЛ И НАУЧНА ПОЛИЦИЈА У XX. ВЕЈ^У. пг Ј. Вегећег

(НАСТАВак) Према овоме, и мишљење Холмсово о Дипену мало је оштро и претерано. »Но мом мишљењу, вели он, Дипен је веома обпчан човек; једина његова одлика у томе је, што може да продре у мисли својих саговорника, изненађујући их згодном примедбом после ћутања од четврт часа, али је ова м%года веома површна. Очигледно је, притом, да он притежава извесне способности за анализовање." Да ли Шерлок Холмс није завидљив према своме једином претходнику ? Енглески детектив има, међутим, знатну надмоћност над Дипеном ; он је свој природни талент развио помоћу научних студија. Јављасе један компликован криминални догађај. Дипен успева да га реши тек после многобројних аиализа и усиљавања своје логике; Холмс, на против, свршава овај аналитички и дедуктивни посао потпомогнут својим научним знаљима, која скраћују дуга размишљања, смањују узроке заблуда и стварају од њега, једном речи, најсавршенијег полицајца. У осталом напомињемо да и међу судијима Касационога Суда не влада сагласност у озоме питању и да се, по постојећој праксв, по правилу уништавају пресуде или решења само онда кад она или по Форми не одговарају закону или кад сам диспозитив није добар, према чему је означена пресуда оснажена. Признајемо да ова пракса може оити предмет критике (§ 274. крив. суд. пост.)

Прави Робинзон Крусе судске медицине, наоружан јединственом моћи опажања, а ослањајући се и на научна знања, Шерлок Холмс упушта се сам у истраживање криваца, и гони их са највећом енергијом. * * * У току да.љег рада испитаћемо методу којом се служи Шерлок Холмс за решење заплетених проблема, поменућемо најважније особине које мора нритежавати судски лекар, па ћемо најзад, упоредит« ову методу енглеског полицајца са оном судског лекара. 11 ако Шерлок Холмс, у циљу интересантности романа, радо скрива своју иде.ју, ипак у извесним моментима, на наваљивање д-р Ватсона, објашњава своју методу и напушта загонетну спољашност, којом се тако радо служи. Испуњени раније дивљењем ихипнотисани чудима, која не разумеју. читаоци тада налазе објашњења тако јасна и методу тако просту, да им више ништа не изгледа чудновато. Холмс је у праву кад вели : „ја држим да себи побијам вредност објашњујући мој начин рада. и Има још једна ствар, која отежава изучавање начина рада детектива; то је, што су ови начини изложени у роману, који мора, да не би замарао читаоце, прећи ћутке преко једног дела научних радњи, ко.јима располаже. Ово, у осталом, потврђује и сам Шерлок Холмс обраћајући се Ватсону овим речима: »Жалим вашу рђаву навику, што у вашим причама обраћате већу пажњу авантурама него ли стварима у истини научним. Резултат ваше методе у томе је, да се разруши читава серија инструктивних демонстрација, јер, пренебрегава.јући оштроумност мојих дедукција, ви се сувише одајете сензационим детаљима. који пасионирају али не поучавају читаоца. !( »Да би неко могао бити судски лекар потребно је, вели Лакасањ, да притежава ове три ствари : занат, науку и вештину. Занат се учи; помоћу стрпљења и рада човек постаје научник, али су за вештииу потребне природне, инстинктивне склоности; они који их притежавају нису многобројии' 1 . Ова, неоспорно тачна Формула, допушта нам да замислимо тип лекара вештака. Од ове три особине, две се могу сматрати као непроменљиве; то су: занат и наука,. Ова последња увећава, истина, свој делокруг сваког дана, али је ипак зато сви лекари могу притежавати у истом степену. Једина је вештина, која зависи од личног Фактора; она је неоспорно променљива; ако је развијена до крајњих граница код личности која притежава специјална научна знања, личност ова неће бити далеко од типа енглеског детектива. Резимирајмо знања Шерлока Холмса. Подељена на начин, у неколико оригиналан, она нису ни лекарска ни научничка ни ФилосоФСка ; он је у свима научним гранама изабрао оно, што му је могло бити од користи у оригиналној проФесији. Ревност његова за извесне студије за дивљење је ; његова знања у овим

случајевима излазе из ооичних граница, јер су огромна и темељна, али је тако исто уоч.љиво и његово незнање у појединим стварима. У ботаници: знање променљиво, али је врло јак у свему што се односи на беладону, опијум и отрове у опште. У хемији: знања веома темељна. У анатомији: знање огромно, али добивено без икакве методе. У криминологији : иевероватна научна спрема; познаје све криминалне афере свију земаља. Одлично познавање енглеских закона. У литератури, астрономији. философији и математици: апсолутно никаква знања. Ова мешавина знања 1 веома је интересантна; Шерлок Холмс веома је јак у анатомији и хемији, и ако никад није учио медицину. Он се не ограничава на знања, којима скоро цео свет тежи, већ се одаје разноврсним и у неколико оригиналним студијама. Ми га видимо где ради у амфитеатру или у хемијском лабораторијуму ; наоружан батином, он њоме удара предмете на столовима за секције, да би се уверио о последицама ових удараца на лешевима. Он испитује крв са чисто судско-медицинског гледишта, и претендује да је пронашао реактив. који издва.ја и раствара хемоглобин, и који му допушта да са позитивношћу закључи: да ли мрље, нађене на оделу, произлазе од крви. или блата, или рђе, или просто од сокова разних плодова. Он је, најзад, чинио истраживања о професијалним деформацијама, о отисцима корачаји и т. д. Сва знања, која лритежава Шерлок Холмс, као што се види из домене су знања судског лекара, а његови радови крећу се у правцу судско-медицинске науке — — — — — Метода енглеског полицајца може се резимирати у две речи: аосматрање и дедукција. Посматрање, онакво како га схвата Шерлок Холмс, основа је његовом систему; оно мора бити : оштроумно, методично и б рижљиво. Како се ове три ствари тичу и судског лекара, то ћемо их, заједно са Конаном Дојлом, објаснити мало опширније. Посматрање захтева две различите операције: анализу и синтезу. Помоћу анализе треба потпуно рашчланити један предмет или Факт. Она је потребна с тога, што посматрање не може обухватити у исти мах више предмета, и што предмети и Факта нису у опште усамљени, већ су здружени са другим предметима и Фактима исте природе. Што се тиче реда којим треба вршити анализу, он зависи од природе Факта ко.ји има да се анализује. Треба познати сукцесивно и редом важност различитих елемената, који овај Факт сачињавају; потребна је дакле извесна метода. Оштроуман и пажљив посматрач мора водити рачуна и о Фактима, који су по спољашности незнатни, јер ови Факти по некад могу бити од врло велике важности. На ово је ПЈерлок Холмс врло често обраћао пажњу, и са ове тачке гле-