Policijski glasnik

СТРАНА 1 4 дишта он се јакља као иарочити тип иосматрача, који се труди дапродре у најмање детаље, чак и онда кад ови изгледају некорисни, да би их доцније могао корисно употребити. »Ви не можете појмити, вели нам ТТТерлок Холмс, како ми посматрање, по спољашности незнатних Факата, лружа најкориснија обавештења; правп посматрач може извући врло ветике користи из дневних догађаја, испитујући их брижљиво и методично." После овог посла анаотзе дух треба да изврши синтезу, т. ј. да реконституише предмет помоћу елемепата чији су му детаљи познати. Синтеза је корисна с тога, да би у духу створила исти ред, којим ствари у истини иду, и са ове тачке гледишта тешко је повући њену тачну границу са дедукцијом, која најчешће проистиче из рада синтезе. Дедукција је овај други начин рада духа, помоћу кога се из једног Факта извлаче последице, ко.је овим Фактом нису јасно обухваћене. Овако схваћена, дедукција је изврсно средство математичких наука. Ио Конану Дојлу »детективска наука мора бити егзактна, њена суштина прецизна и непроменљива као геометријске теореме, а њени закл>учци математички тачни. к То је, дакле, дедукција, коју по његовој методи треба применити. Потребно је, међутим, да учинимо неколико напомена; математичка тачнност далеко је од тога, да се нађе остварена у пракси, и с тога је потребно разликовати дедукцију од индукције. Противно дедуктивном духу — духу геометријском — дух индуктивни је, дух оштроумља. Математичар расуђује о тако великим принципима, да је немогућно, да не предвиди њихове последице; дух дедукције јесте снага и правичност; дедукција иде од општег правила ка поједином случа.ју, док индукција од појединих случаја иде општем правилу. Овако схв&ћена, индукција је кориснија од дедукције лекарима вештацима и полицајцима, пошто се у пракси ретко среће геометријска тачност. Дедукција или индукција могу се такође маниФестовнти према двоструком начину анализе и синтезе. Резоновање помоћу синтезе, најтачније употребљено у дневном животу, јесте резоновање директно на које се сваки навикао; закључци се стварају лако из посматраних и анализованих Факта. Дедукција помоћу анализе, обратна претходној, састоји се у резоновању у обрнутом смислу, и на њега дух није навикнут. Покушаћемо, да се изразимо јасније са Шерлоком Холмсом: »Изложите једном лицу једно за другим више Факата, који су у узајамној вези, и оно ће готово увек моћи извести закључак о њиховим последицама, јер, пошто их је упоредило у своме духу, оно је видело докле се они простиру. Али кад је познат само резултат, мали је број личности, које у себи имају довољно моћи, да би могле реконституисати различите етапе, које су претходиле и које су проузроковале последњи догађај. Ево шта ја разумем нод резоновањем у обрнутом правцу или аналитичком. к (насгавиКс се) Д. Б. Алимтсћ.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ЈОШ НЕШТО У ПРИЛОГ ДАКТИЛОСКОПИЈИ У бројевима 45, 46, 47. и 49. »Полицијског Гласника® од прошле године, изашла је критика г. Бакића на моју расправу „Дактилоскоипја метода за утврђивање идентичности код људи. к И било је потребно, да се ширем кругу читалаца »Полицијског Гласника" нрикаже расирава, која стручно третира питање из области чисте полицијске делатности, како би се њоме упознао што већи број иолпцнјских чиновника, којима је ноглавито намењена. Али у колико је то захтевала потреба, у толико се није смео изгубити из вида ни задатак приказа и критнке, да читаоцима, који нису читали ову расправу да тачну слику њене вредности норед недостатака, које би она у њој уочила. Критика г. Бакића сасвим је друкчије схватила свој задатак. Она се није дотакла нн једне скоро од битних али бар важних закључака моје расправе, већ је сав свој труд уложпла на осматрање споредних детаља или чак и иа прескакање ијги намерно превиђање основних детаља њеиих, старајући се само нри том да што јаче изнесе значај и вредност бертпјонаже истичући тако погрешна тврђења противу дактилоскопије, чиме је несумњиво, само изазвала погрешне импресије о вредности, ове последње, по полицијску службу. Такав начин критиковања, приморава ме, у интересу правог стања ствари, да се и противу своје воље, ставим у одбрану свога рада задржава.јући се п.оглавито на главнијим тврђењнма критичаревим, као и на начин, на који их је саопштио, како би необавештеннм читаоцима дао уверење, у колико исти почивају на. тачности. Трудићу се, да с обзиром на скромни простор листа, будем што краћи, а у излагању да идем истим редом, као и г. критичар. Г. Бакић у почетку свога излагања замера наслову расправе. Он налази, да се дактилоскоппја употребљава и као метода за идентиФиковање лешева, и да би према томе наслов требало допунити у томе смислу. Овом замерком г. Бакић није био Бог зна како срећан. Остављајућп на страну то, што сам у својој расправп нарочито истакао и иримену дактилоскопије код лешева, морам се ипак оградити од горњег приговора. Са иравничког гледишта, свакако се мора одвојити човек од леша, док са физиолошког гледишта, које је овде поглавито у питању, то није могућно, јер ће се леш и лице, чији је он, сматрати као једно, као што ће се и отисци прстију тога леша, у случају подударања сматрати., да су оног лица, чије смо отиске раније већ узели. Требало би, сада, да се зауставимо и на замеркама које је г. Бакић учинио, на мојим објашњењима дактилоскопије у разним приликама, и на другим мојим тврђењима о још неким поменутим методама за утврђивање идентичности код људи, као што су метода : помоћу пасоша и других легитимационих хартија, помоћу »рог1хаЈ1; раг!е к и помоћу ФотограФСких сни-

БРОЈ 2

мака. Не бн ми ни мало било тешко, да иобијем ове погрешне замерке, кад бих знао, да би такве исправке имале каквога интерееа за главну ствар, али како оне сачињава.ју претходни и сиоредни део расправе, остављам читаоцима књиге да цене, у колико су оне умесне и на своме месту. Овде бих могао да обратим пажњу на једну картеристичну особину г. Бакнћевог критиковања. Он, на име, истакне из мога рада некп непотпун став или га само нагласи, па то онда нападне тако, да изгледа, да је на тај начин оборио неко моје нетачно тврђење, док је у самој ствари употребио баш то излагање, да би оборио неку моју поставку, коју је вешто сам изабрао. За све.оне, који су нрочитали моју расправу биће то јасно, нарочито ако их упутим на 46. број »Полиц. Гласника к , с тога ми, мислим, нико неће замерити, ако преко свега тога пређем без икаква коментара, сматрајући, да је г. Бакић баш тиме утврдио правилност мојих тврђења, служећп се и сам њима. Као један детаљ, који ће ово потвртити, нека послужи и г. Бакићево осматрање, мога твђења о увођењу дактилоскопије у Индији. Ја сам на 15. страни своје расправе рекао да су у Бенгалу опажене многе мане Бертијоновог система које су се истицале нарочито услед тога, што се код Индијанаца није могло водити рачуна о боји очију, али сам одмах за тим на 17. страни у упоредној табели изнео преглед добрих и слабих страна бертијонаже и дактилоскопије, из којег сам најзад, као есенцију изнео, у пет тачака, мишљење оне стручне комисије, коме је пришла и индијска влада, и по којој је разлозима утврђен престиж дактилоскоиије над Бертијонажом. Г. Бакић се, међутим ухватио само за ирви део мога извођења, па са патосом исказује своје чуђење, »да је у Бенгалу морао да се запостави Бертијонов систем, поглавито за то, што се код Индијанаца није могло водити рачуна о боји очију и да се због тога полициј|1 морала вратити ранијем систему. к Наравно, да би овај патос и ово »због тога® било много слабије, да је г. Бакић навео ма и један од оних 5 тачака из комисијског мишљења, које сам тамо истакао, а које он тако мудро игнорише, само да би добио грађу за једну замерку више. Г. Бакић одмах у почетку изјављује, да се не слаже са мојим констатовањем престижа дактилоскопије над бертијонажом; па одмах за тим довикује, да ће то своје мишљење и образложити. Али остао је при самој претњи ! И данас је дактилоскопија здрава и читава као и пре критике г. Бакићеве, који се задовољио произвољним тумачењем поједних речи и глосирањем извесних израза из расправе, што ће следеће излагање најбоље утврдити, На једном месту, г. Бакић се на сав мах заузео, да обори моје мишљење, да су живе слике саставни део Бертијоновог картона, хотећи да докаже, да су то само подаци добивени мерењем; али ускоро ме