Policijski glasnik

СТРАНА 142

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

ПРОЈ 18

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ЈЕВРЕЈСКД ДДМПД

(пАстАвак) Рибар стајаше мирно. Холмс стеже нервозно свој револвер у намери да пуца и да га убије... ужасно дело, које се не слагаше са његовом природом. Смрт беше сигурна и све би било свршено. — Ха! помисли он, нек се дигне, нек се брани . . .. у толико горе за њега.... Још једна секунда .... и ја пуцам .... Некакви се кораци зачуше. Холмс се окрете и снази Ганимара у пратњи два инспектора, који му долажаше у помоћ. Али, променувши идеју, Холмс се залети, скочи у барку на ону индивиду-у и са њом се скотрља у дно барке, која се услед овог поТиска откиде. — Па после'? викну Липен, бранећи се, шта ће да буде ? Кад један од нас буде изнемогао, какве ке користи имати онај други ! Ви нећете знати шта ћете са мном, нити ја са вама. Остаћемо овде као две будале.... Двоја се весла склизнуше у воду, а барка пође током реке. Дужином се обале дигла граја, али Липен продужи: — Какве су ово ствари, господине. Ви не знате шта радите ! Зар такве глупости у вашим годинама! и један матор човек као ви ! Ух, ала је то гадно. Липен усие да се одбрани. Холмс у очајању и решен на све метну руку у џеп, али се одмах изненади. Липен му беше одузео револвер. Холмс паде на колена и наже се над водом у намери да дохвати весло и да притера барку уз обалу, док се Липен трудио да дохвати друго весло и да се удали од обале. — Нећеш . .. Нећеш га ухватити, рече Липен У осталом то нема никакве вредности .... Ако дохватите весло спречићу вас да га употребите .... И ја вас исто тако. У животу човек често ради... без икаквог размишљања и обично судбина реши ствар.... Гледајте, видите ли.... судбина се решава у корист Липена .... Победа! ток реке ме помаже. Барка се, заиста, удаљаваше. — Чувајте се, викну Липен. Неко са обале беше управио револвер на Липена, овај саже главу и један цуцањ одјекну, мало даље од њих вода запљусну. Липен прсну у смеј. — Богу хвала, па то је пријатељ Ганимар! . . . То је врло рђаво што радите, Ганимару. Ви имате право да пуцате само у личној одбрани. Сиромах Арсен, просто вас подивљао тако, да сте већ заборавили ваше дужности .... Али, манте се, гле, опет отпочиње !. . . Али, несретниче ви ћете убити мога драгог учитеља. Липен стаде пред Холмсом и окренувши лице Ганимару рече:

—■ Дакле! сад сам миран. . . . Гађајте овде, Ганимару, у сред срца!. . . . мало горе .... лево .... Промашено .... сплетени човече . .. Још један метак ? .. Али, ви дрхћете, Ганимару... На команду, јел те? и хлачнокрвно!... Један, два, три, пуцај!. . . Промашено! 0 људи, влада вам сигурно даје сиграчке у место пиштоља ? Овај извуче један дугачак масиван пљоснат револвер, и без нишањења опали. Инспектор се ухвати за шешир, кога беше један метак пробио. — Шта велите, Ганимару ? Ха ! Ово је Фина марка, господо, ово је револвер мога уваженог пријатеља и учитеља Н1ерлока Холмса! И једним замахом руке баци револвер пред ноге самога Ганимара. Холмс се није могао задржати а да се не насмеје и да се овоме не диви. Какво је ово играње са животом ! Какво је ово прпјатно расположење! И како изгледаше да се забавља! Рекао би човек да му опасност за животом проузрокује физичко задовољство и да за овог човека нема другог задовољства него да тражи опасност, коју после забављајући се отклања. Са обе стране реке свет се скупљаше и Ганимар са својим људима посматраше барку, која се љуљаше на сред реке, и коју ток реке носаше полако све даље и даље. Хватање је било неизбежно и математичко. — Признајте, учитељу, викну Липен окренувши се Енглезу, да не би ваше место уступили за све злато из Трансвала ! Ви сте у првом реду Фотеља! Али, прво и пре свега један предговор . .. после кога ћемо скочити у пети чин, хватање или спасавање Арсена Липена. Дакле, драги мој учитељу, имам једно питање на вас, и да не би било двомислености, да ми одговорите са хоћу или не. Пристаните да се више не бавите овом аФером, јер је још време и могу да поправим зло које сам вам нанео. Доцније пак нећу моћи. Дакле, пристајете ли ? — Не. Лице се Липеново скупи. Ово га је тврдоглавство очигледно узрујало. Липен нонови: — Наваљујем ви:не у вашу корист него у моју п ви ћете бити први који ћете сажаљевати вашу интервенцију. И последњи пут пристајете ли или не ? — Не. Липен се саже, поремети неку даску на дну барке и за неколико минута сврши некакав посао, чију природу Холмс није могао сазнати. За тим се диже, седе до Липена и говораше му: — Држим, ^учитељу, да су нас руководили идентични мотиви да дођемо на обалу ове реке, а на име, да извучемо из ње ствар, које се Бресон курталисао ? У томе погледу заказао сам овде састанак мојим друговима и већ сам био на.меран — што тврди моје кратко одело да се спустим у дубину Сене, кад ми другови саопштише ваш долазак. Признајем вам у осталом да ме то није изненадило,

пошто сам био извештен свакога часа о напретку ваше истраге. А то је тако лако! Чим се пајмања ствар деси у улици Мирило, само зачвоним на телофон и одмах сам извештен! Ви ћете веровати да у таквим околностима .... Липен застаде, јер се даска, коју је мало пре пореметио, диже и вода поче улазити у барку око н.их. — До ђавола! непознато ми је шта сам мало про урадио, али све ми даје веровати, да се у дну ове старе дереглије налази рупа. Зар се ви не плашите, учитељу ? Холмс мрдну раменима. Липен продужи: ; — Пошто сам већ сазнао да сте тражили, да се са мном сукобите, и то у толико пре, у колико сам ја желео да то избегнем, онда ћете ми веровати, да ми је много пријатније, да се с вама под овим околностима огледам, што сам сигуран за исход, јер све адуте држим у руци. И ја сам хтео да овом нашем сукобу дам што већи сјај тако, да ваш Фијаско буде целом свету познат, и да у будуће каква гроФица од Крозона или барон од Емблвала не тражи више вашу помо!). Зар не видите у томе, драги учитељу .... Липен застаде понова и метнувши руке над очи баци поглед на обалу. По Богу! та ови су закупили диван чамац, као каква ратна лађа, и ево их где нагло веслају к нама. Пре пет минута сукоб је неизбежан и ја сам пропао. Господине Холмсу, један савет : ви ћете скочити на мене, везаћете ме и предати суду . . . Да ли вам се допада овај програм ? .. . . Наравно ако се донде не деси бродолом и у томе нам случају ништа друго но остаје него да направимо наш тестаменат, шта велите на то ? Њихови се погледи мимоиђоше. Овога пута Холмс увиде маневар Липенов: овај беше пробушио дно барке и вода улажаше унутра. Вода дође и до ђонова, до ципела, па им покри и стопале, ови се пак не макоше с месга. Вода се поче пети и уз цеванице. Енглез зграби дуванкесу, сави цигарету и упали је. Липен продужи : немојте видети у томе, драги учитељу, ништа друго сем скромног признања моје немоћи према вама. Значило би поклонити се пред вама, кад би акцептирао битку, где ми је победа осигурана, а избегао бих ону код које нисам сам изабрао земљиште. То би значило признати да је Холмс једини непријатељ, кога се плашим, и прокламовати моју забринутост све донде, док Холмс не буде уклоњен са мога пута. Ево, драги мој учитељу, шта сам желео да вам кажем, кад је судбина хтела да ме почаствује овом конверзацијом са вама. Једино жалим то, што се ова конверзација дешава за време купања наших ногу ! . . . Ситуација без опасности, признајем , .. . Ха, шта кажем! За време купања ногу !. ., пре ће бити за време купања до појаса !