Policijski glasnik
С^РАИА 78
ЛОЛМЦИЈСКИ ГЛАСШ1К
БРОЈ 10.
У исти мах, т. ј. и као узгредна и као допуњујућа казна, забрана становања у вези је са одређеним казнама за злочнне: робијом за нзвесно време, затвором и изгнанством* Члан 19. закона од 27. маја 1885 год. који је завео забрану становања, наређ^је да за с>ву казну оСтану у сили ранАјје одјзе/јбе; кбје су рег^лисавале прнмену и трајање пол.ицијског надзора. Максимум забране становања утврђен је за 20 год. Према овоме, у случајевима чл. 108, 138 и 144 казн. зак.. који предви^ају доживотни полицијскн надзор, забрана становања може се изрећи највише за 20 год. По изузетку се, међутим, ова казна може досудити и доживотно, али само у ова три случаја: I. против личности осуђених на прогонство, али које се не могу прогнати зато што имају више од 60 година. 2. против саучесника злочиначкпх удружења који по закону не могу бити осуђени на главну казну, и 3. против злочинаца који су помоћу екснлозивних материја уништплн какве покретне или непокретне прсдмеТе, аЛИ ноји се по самом закону корпсте ублажавним околностима. Чакон не предвиђа мпнимум трајања забраћб сТаНо0аЊ{ц ади како По једном а6пј1су МиНнсТјја Прав/јс! оД 21. јануара 874 године полицпј^ки УадзОјЗ не ЛоЉе битИ мањи од две године, то је И Минимум забраие станобања две год. Почетак забране становања рачуна се: 1. ако је главна казна, од дана кад осуда иостане извршна, и 2. ако је узгредна или Допјгњуј^ћа казиај онда по издржању Мћвне казие. Сваки ^овИ г (аТвор суспендује, за време свога трајања, казну забране становања, која се, у осталом, може извршити само тако, ако је осуђени у слободи, Казна аабране становања престаје; 1. кад лротече рон на који гласи; 2. кад се адМиниСтративним путем обустави; 3. по^Цловање^; 4. рехабилитацијом ; 5, ревизијом и 6. амЛесТИјом.' Забрана становања разли&ује се' из основа од полицијског надзора у ИоМв, што код ње резиденција осуђепом није одређена, већ је остављена његовом избору, и што осуђени није потчињен никаквим законскнм Формалностима по доласку у места, у која му приступ није забрањен, као и лриликом одласка из ових. Једина забрана коју он има да испуЊ&вај то је, да се у овим местима не појављујб. Мбста ова двојака ву: аишта и саецијаЛн^ У прва се не сме пуштати ии једно, на ову казну осуђено лице, Док се у друга места не могу пуштати само избесМи осуђеници, било због природе својих злочина, бм.чо абог саме своје личности. Мииистар унутрашњих послова, утврђује и сукцесивно иовећава листу општих места, која данас обухвата целокупну територију сва три сенска округа, 522 варошн н општина у 17 округа и цео Алгир и Тунис (изузев за домородцо). Овоме јогп треба додати општински атар централног завода, у коме је осуђеник издржавао казну, и Корзпку за осуђенике који су на њој рођени.
Специјална места за забрацу стамовања' утврђује такође мпнистар унутрашњих послова, на предлог окружног начелника у чнјем се округу налази казненп завод, у коме је осуђени издржавао осуду. Чим је осуда о забрани становања постала нзвршна, надлежни судски чиновник шаље директору казненог завода, у коме је осуђени затворен, извод одлуке или лресуде, а Директор је даље дужан да пошље надлеишом окружном начелнику у извоД^ ^и^нИ о«ис и ове податке о осуђенику, које је добпо од Суда, Окружнн начелнпк од своје стране Шаље ове податке мпнпстру унутрашњих послоба,којп одре^ује места у којима се осуђенн не сме појављинати за досуђено му време. Одлука ова доставља се окружном начелнику, којп је саопштава и у препису издаје осуђеноме, да не бн овај доцније могао тврдити како му није било познато у која места не сме ићи. Према смислу закона, ову одлуку треба осуђеном саопштитн пре ослобођења, али није противно закону ако се саолштење изврши и после ослобођења. О извршеном саопштењу окружни начелник извештава министаротво уНутрашњиХ послова, које саставља и сваког месеца шаље окружним начелннцима и шеФовима паркета спискове лица, којима је забрањено становање у појединим местнма, ЛоЕЈреде Црописа о аабрани становања преступне су ПрИроде, и кажњавају се затвором од шест дана до пет година. Према утврђеној праксн осуђеном се, по изласку нз затвора, оставља рок од 48 сати за удаљење из забрањене зоне. (НАСТАВИЋЕ СЕ)
ПШОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА и ЗЛОЧИМЦИ СПЕЦИЈАЛИСТЕ (настлвак) Сваки зеленаш зна. ако не да новаца, да конкурента увек има. Паравно да у томе лежи велика опасност за младе људе, коЈи су прорано добили самостални офнЦМрски положај. Али млади човек треба да буде што пре ОФИцир, то захтева милитаристички систем. Војска мора да буде увекмлада. Старавојска не задобија битке. * Скитница. Просјан. — Ако хоћемо да изнесемо психологију скитнице, морамо најпре издвојити разне индивидуалитете, који но општем схватању потпадају под тај појам. Ту имамо најпре читав низ личности, које иду по улицама и друмовнма у озбиљној памери, да траже нова рада далеко од свога роднога. места или од места последњег пребивања ; рад су изгубили пре кратког или дужег времена нли су га бар пролазио имали. али су га нз буди какв'ог уз]»ока изгубили. Земљорадннчкн и индустријски раденнк налази се обично у таквој служби, да му је свакога часа отпуст из ње вероватан и могућ. Свакога дана може изгубити рад и за то је тада прннуђен да напусти и оно место, где је тражња за радном снагом често врло огра-
ничена. Како му понајчешће није остало> толико, Да би могао да се вози железниЦоМ, мора се кренути пешке одређе- ^ номе Циљу, где се нада да ће моћи добпти рада. У многобројним случајевим® измакне му се сав новац пре но што је нашао рада. За то је принуђен да просн г да по општинама прима потпору, одређену за нутнике без средстава, и да се крије по склоништима за бескућнике. Тако исто има и сезонских радеиика,. који само извесних месеца налазе рада.Трговине са луксузним артиклиМа захтевају о Божнћу мноштво занатлија, зиДара, танетара, слугу и надничара, што' по свршеној сезони све остаје тако рећи на сокаку. Трговина и индустрија завксе и од величине тражње. Чим се конзумција ограничи, њој мора следовати и продукција. При том још игра важну улогу и то, што има времена јачих привредних криза, у којима мноштво раденика остаје без посла и зараде. Не нађе ли, дакле, такав човек никаква рада и нема ли родитеља, сродника илн ма каква друга склонлшта, не остаје му ништа друго до сокак п друм, ако неће да иде у какву већу привреДну централу или у већу варош. Првп дани оскудице; у обикнутоме раду дођу му врло добро т али та оскудица убрзо успава у њему № вољну снагу. Чист ваздух и лутовање у' почетку су пријатна промена према свакодневноме напорноме раду; али у скоро' се покажу и непријатне последице. Настуиа замор, телесна клонулост, нарочитох зато што Се одело, рубље п обућа подеру и што се услед живљења псу пољу и тело није могло држати у потребној чистоћи. Тумарање по слободној ПјУВродн појачава полни нагон, и пошто нерадпнк нити лтта радп нити шта мисли, орј је- ' Готов да за сваком кецељом пође. Колежи тако крај друма, лако је изложеп аскушењима за сваки злочин протпву јавнога морала. Нико га не иознаје, данас је овде, сутра тамо. Удара увек. са свим другим правцем н лако му је. да завара траг пред оннма којп га траже или прате. Има ли се прилике, да се ал- ^ кохол ужива, онда и то појачава псшш нагон. Дуга усамљеност и иначе изазива у човека зле мисли. На друму при путовању многи је и многи злочиначки план скован. Друштво, у које скитница дође, ради у истоме правцу. Као штбчћемо одмах видетп, он долази по разним склоништима у додир са најгорим елементнма. Од њих може да научи свако зло: да кр^де, вара, ФалсиФикује легитимационе папире, да врши разне неморале, паљевине и т ,д. Баш и чврст карактер, који доладие у те руке, потребује времена да се отресе тих одвратних утисака. Иросјачка егзистенца, кампирање, многа разочарења која доживи човек који тражи рада, дају рђав лравац свему његовом мишљењу и осећању. Он нада ниско, као што се то обично каже. Кад се при том још узме у рачун, да је етпка оних, који су принуђени на скитарање, услед самог рођења п васпнтања њиховог, није тако јака, онда је јасно, колико за