Policijski glasnik

БРОЈ 10.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 79

њих мора бити необично опасан скитачки живот. На томе иуту изгуби се многи бољи и добар карактер. У осталом има још један основ, којн је проистокао из социјалне средине и који се мора узети у обзир приликом давања суда о скитници. Човек, који се непрестано бавн механичким и већином тешким физичким пословнма, осећа често и сам, да после дуже проведеног времена, све у једним н истим радним односима, почиње тупети. Он је у прилнци где се осећа потреба за неким средством за надражење, које ће му монотоност у једноликом раду учинити сношљивом. То средство за надражењем пружа му промена. Уаг1а[Јо с1е1ас1;а1; каже се и овде у психолошком погледу, и нри том се заиста не може прекорети такав човек који тражи промене. Свакн радепик потребује подстрека, нервне дражп. Новемесие прилике, нови предели, нове зграде и изгледи, нова позианства, чак и са жепскињем, нови послодавац п нони другови у раду — све то даје рсденику, који заиста мора да ради од раиог јутра до мрклог мрака с прекидом од само мало времена одмора, свежину духа, ново поткрепљење радиеснаге, нове наде, нов циљ. Има опет других људи, који се крећу на пут и скитање, и ако би можда или вероватно могли наћи рада у своме родноме месту или у месту иоследњег пребивања. Али они хоће да виде друге људе и друге земље, хоће озбиљно нечем и да ее науче, а тамо где им се допадне и марљиво да раде. Ту се има посла са једном класом људи из доба старијег занатлијства. Занатлија јо морао да путује и да и ван своје уже домовине упозна рад своје нарочите бранше. Млади се човек добро опреми п са добрим џепарисом креће се од куће. Кад му новац понестане, онда се зауставља и тражи рада. Од уштеђевине поиравља сво;е одело и полако оставља по нешто новаца за даљп путни трошак, п по том се опет креће даље. Такво је путовање корисно и иријатно за солидан карактер младића, који остане у нреписци са родитељпма, браћом п сестрама пли са сродницима у домовинп, и који у случају нужде моли од њих новчану потпору. Он се поучи у своме Фаху, позна свет и људе, научи друге обичаје, стране језике и т. д. Свакојаке пријатноети иружају им стране земље, стране жене нт.д. Оиасност од искушења стош увек у позаднпни. Доцадне лп такав човек рђава друштва, на улици или у месту где ирпвремено ради, лако га је избптп из нравога колосека. Нарочито ако се раденпк налазп у ннострапстну, незнатна осуда не тиче га се тако много, јер се за њу не може тако лако сазнати у његовом завичају. Пре свега код таквих путпица сматра се као нешто са свим по себн разумљиво, кад остану без пара, да затраже где год хлеба, дакле да проое. Таква прошња сматра се као нека привилегија те врсте слободних пугника. Отуда долазе често осуде због ирошње баш и у самој отаџбинп тих путнц^а. Трећа категорија, на коју с.ада долазимо, јесу праве скитнице. То су ма-

лоумници и неурастеничари, који или у опште ннкако или бар не могу стално да раде. Опп Нигде не могу да издрже. Већниом су већ од рођења дегенернсаии, а васпптање им је да се не да горе замцслитн. Готово шгкако нису ни училп да што раде. На раду се убрзо нокаже, да су неспособнп да птто год од вредпостн привреде. Чак нн на местима где се пајвише тражп радна снага. не могу да нађу за себе нздржања. За то су принуђени да се одаду путовању и скитничењу. У местпма крај друмова, где је баш велпка оскуднца у радној снази, добијају привремено рада, па и ту бивају убрзо отпуштени. И тако је лако увидетн шга сокак после врло кратког времеиа можоучннпти од таквих слабоумнпх створења. Опи со у каквој поквареној средини све внше дегснерпшу. Друштво, које онн самп траже, састављено је оамо из П ј П ховнх сапатпика. Са њима пуне они своја склоиишта и врше полно и алкохолнчпо ексцесе. На иут крпмпналптета крочпли су још у својој раној младости и кажњаванн су већ због крађе, утаје, преваре, иротпвсгајања властп, повредо тела, због престуна па п злочнпа протпву јавнога морала. ( влстаниће се)

ПОУКЕ И ОБ^ВЕШТЕЊА Учињена су нам ова иитања: I Суд општине врељанске, актом својим Бр. 36-!. пита: »Моли се уредништво да у своме листу изволн дати ово објашњење: Сматрају лп се за земљораднике лица: 1. свргпени ђаци ратарске школе сада нодекономи при сроским радовима, који своја теориска знања иримењују на терепу у сроским расадницима; н 2. свргиенп ђаци војно - занатлијске школе прп Управи војно-техничког завода, којп су добили сведочанство о свршеној школп п уверење да су производонп за калФе, а међу тим овп поред заната на који и порезу илаћају, баве се и земљоделством и готово од земљоделства више себе п иороднцу храпе, но што им то доиосп уиражњавање заната. Кад овако стојп стање ствари, оида може ли суд овпм лпцима, бпло на захтев њпхов, било на захтев државних влаети, пздати увсрење да су они земљоделци. Ово је потребно што ире. јЉ *— ово пнтање одговарамо: И ирема духу § 471. тач. 4. а, и према тачци I. иравила Мннистра Правде од 4. Фебруара 1874. год. № 354, за земљоделце се сматрају сви оии, којима је земљоделство. 1лавно занимање. којим себе и породицу издржавају, боз обзира на то, што би неко уз земљоделсгво рад^ћз и какав незнатан занат, као сиоредан посао. Према томе, степеи школовања не утиче на прнроду занимања, него се ово одређује просто по правилу напред постављеном. На тај начин, сви они ђаци ратарске школе, који се иису вратили својим до-

мовима и своме имању, него ступили у државну службу, не могу се сматрати земљоделцима све дотле, докле су у овој. На против, сви они ђаци војно-занатлијске школе, којима је главно занимање земљоделство, а занат споредно, спадају у ред земљоделаца, кад им је то* како суд вели, главно занимање. Њима суд може издати уверење да су земљоделци, кадгод суд И одбор, као познаваоци месних прилика нађу, да им је земљоделство главно занимање. II Деловођа општине рибарске пита: Суду ове општпне поднео је један грађацнн молбу и тражио уверење о томе., како он пма доврл.но земље као земљоделац, која би му остала у емислу § 471. граћ. суд. поступка преко онога, што је продао. Код молиоца. међутпм, сгвар стоји ов.ако : Његов нокојпи отац учпипо је за жнвота распоред са нмањем, па пол.овину оставио молиоцу, а половпиу његовој малолетној дени. Ако бн се узело укупно нмање као својпна молиочева, онда бп он одпста пмао више од пет даиа орања и кућу с плацем. Ако бнсе, нак. ово поделпло као што је учињено тестаментом, онда он нема дополј Н о земље. Молн се уредништво за обавештење: сматра ли се п онај део земље, остављен теотаментом децп молпочевој за својпну молиочеву, јер он у стварп располаже целтгм пмањем, и да ли му суд може дати уверење или не ?« — На ово питањо одговарамо: Кад је тестаментом оца молиочевог утврђено, да половина имања припада молиоцу а ноловина његовој малолетној децн, онда она околност, гато молилац, као природни старалац своје деце, рукује и њиховим делом имања, не пружа могућност молиоцу да ово имање ; отуђи, пошто није његово, а његов, опет, део, не пзносн више од онога што по § 471. грађ. суд. пост.стоји иод загпгитом закона. Према овоме, суд му не може дати уверење да има довољно земље, коју би по закону могао отуђити. III »Суд општине радошинске, актом својим Бр. 120, пита: »Један овд. грађанин, да би изазвао деобу с оцем, с којим је живео у задрузи, побегао је у другу очеву кућу у истој авлијп, У тој цељи, произвољно, одвојио је. п порез по расиореду на своје име. Отац се је стално опирао томе и жалио власти, али је ипак попустио те поделио жито које је било склоно продаји, да не би син уграбио да прода, јер је био овладао раздор међу њима; поред тога није успео да спречи, те је син пронзвољно поорао и пзвесно земљиште засебно. У таквом животу протекла је једна година, када је син осуђен на 20 год. робије за убиство своје жене. Затим се враћа живот по старом, отац опст узима све у своје руке и брпне се за унучад која су остала без родитеља, и за сина.