Policijski glasnik

СТРАНА 42

НОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

БРОЈ 6.

ном, изузетно од §. 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуот из својег досадашњег поданства". Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 31. јануара 1910. г. у Београду.

Указима Његовог Величанства Краља Петра I. одобрена су решења Народне Скупштине, сазване у редовни сазив за 1. октобар 1909., године, од 3. Фебруара 1910. године, која гласе: »Да се село Равни До одвоји од своје садање општине тамњаничке у срезу белопаланачком, округа пиротског, и да се споји са општином островичком, у срезу и округу нишком«. »Да се село Горње Требешиње одвоји од своје садање општине преображенске у срезу пчињском округа врањског и да се споји са општином доњо требешињском у истом срезу и округу.® »Да се село Угриновци одвоји од своје садање општине бољковачко и образује нову општину под називом општина угриновачка у срезу качероком округу рудничком." Из канцеларије мин истарства унутрашњих дела 7. Фебруара 1910. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

НЕКОЛИКО ПОГЛЕДА НА РЕЗУЛТАТЕ ХЕМИЈСКЕ АНАЛИЗЕ КАО ДОКАЗНИ МАТЕРИЈАЛ ПРИ СУМЊИ НА ТРОВАЊЕ

(НАСТАВАк) Као што сам већ раније наговестио, отров може у лешину или гњиле остатке њене и случајно досиети, па при хемијској анализи изазвати сумњу на тровање. По гдекада је баш спор о томе, је ли отров случајно у леншну доспео или је намерно у њу унесен, или га је сумњива особа још за живота у себе примила главно питање, око кога се све врзе — дакле управо тежиште целога ислеђења. С тога је потребно да се и у томе правцу обавестимо. 6. Прилике, кад отров може случајно досаети до лешине или њених веп трулих делова и остатака, нису баш тако ретке. Пре свега може се десити, да се мртвац сахрани у оделу, које у себи садржи извесне количине каквог отрова. Модерна индустрија и техника тежи, истина, за тим, да своје текстилне производе израђује тако, како неће човеку шкодити дакле без отровних сумеса — али још није у томе потпуно успела. Још и данас има тканина, у које — било при самој преради, било при даљем промету с њима — доспе нека извесна ма и мања количина каквог једињења, које је отровно, а које се баш икао отров често употребљава. ' Тако је н. пр. познато, да се при прању вуне, при аиретирању, бојадисању Ј ) и сла-

Ј ) Нарочито зеленом, жутом, црвеном, белом и дрном бојом.

гању или консервисању разних вунених тканина по гдекад употребљавају и једињења арсена, олова, бакра ит.д. — дакле баш најобичнији и најпознатији отрови. 1 ) Ако би, дакле, била у питању лешина, која је сахрањена у каквој тканини те врсте, онда би хемијска анализа могла констатовати отров, и ако та особа није ни трована ни отрована. Још чешће се дешава, да се мртвац сахрани са каквим накитом или другим којим објектом, у коме већ има каквих отровних материја, или у коме се тек касније — за време распадања лешине у гробу — утицајем влаге и других агенција с поља могу развити отровна једињења. Тако се н. пр. врло често деца и младеж сахрањују с китама и венцнма од вештачког (мртвог) цвеИа, а познато је, да је баш вештачко цвеће врло често бојадисано бојама, у којима има једињења сичана (арсена 2 ) или олова. Исто се тако може десити, да се с лешином сахрани и какав други предмет или накит — е. пр. икона, амајлија, крст, ирстен, гривна, минђуше (обоци), игла — укосница, чешаљ, иафта, иређица, сахат, ланац ит.д. — у којима може бити оловаили бакра и њихових отровних једињења, па да се каснмје нађу као сумеса у деловима и остацима лешинским. Сем тога постоји код нас још и обичај, да се с мртвацем у гроб закопавају и ноједини други предмети, којим се нокојник обично служио — н. нр. калајни или бакарни чанчићи, оловне кашике, метални чешљеви, оловне или бојадисане играчке (код деце) и т. д. Најпосле постоји код нас и веровање, да мртвацу ваља очи старим бакреним иовцем иокрити, па му уз то још такога новца и у сандук или у гроб бацити. У свима тим приликама могло би се, дакле, десити, да се у лешиии или у њеним гњилим остацима после извесног времена нађе отров, и ако та особа није трована ни отрована. И с мртвачког сандука — нарочито металног — могао би у извесним приликама какав отров до лешине и њених гњилих остатака допрети. Данашњи »лимани® или метални мртвачки сандуци грађени су из разних металних композиција, па из појединих делова тих композицнја могла би се временом у земљи створити једињења, која би се при хемијској анализи као отрови показали. Сем тога се ти сандуци још и нарочито »заливају" или „залемљују", а као лем служи по гдекада смеса олова са.другим којим металом (лимом), па и та смеса може касније као какво отровно једињење до лешинских делова и њихових остатака доспети. А штојејош најобичније: мртвачки сандук може бити бојадисан, лакиран или гле1)осан каквом отровном смесом, која би

^ 1 ) У иовије време почела је несавесиа инд}т;трија и трговина и свилу кварити и тровати разним сумесама. Да буде »тежа* и »пунија*, а за око сјајнија, квасе је раствором неког оловног једињења, које је отровно. 2 ) Арсена има по гдекада и у плетеној роби, која је црно бојадисана. Тако се н. пр. спомиње један судски случај, где је лешина имала на себи црне чарапе, у којима је хемијска анализа констатовала арсен. (Види: РгоГ. ЕНПпсћ; УЈег1;е1ј. Гиг ^епсћ*!. МесИст; III Ро1$е; VIII Вс1. 8ирр: 1894.

се исто тако касније могда јавити у лешинским деловима и њеним остацима. Најпосле може по гдекада бити каквог отрова и у словима и »златним® или »сребрним 1< ресама на тракама од венаца природног цвећа, на словима и шарама ио иоклоицу, на позлати ногу, на окову у угловима и т. д. И земљиште, у коме је сумњива лешина била закоиана, може у себи садржавати неке извесне врсте отрова, па онда изазвати спор, је ли тај отров могао прећи у лешину или не. Као што је познато, има прилика, кад се и већи простори земљишта загаде каквом нечистоћом, која у себи садржи отрова — било да тај отров доспе у земљу у каквој нечистој течности, или да се на њега кондензацијом сталожи из какве отровне паре. Нарочито се то може десити у близиии већих Фабрика, занатлијских радионица, ливница и т. д. у опште: свугде где се какве отровне материје прерађују или где се при преради другог каквог материјала отровна једињења употребљавају. 1 ) Сем тога посипају или оросе пољопривредници своје њиве арсеном, да бн их од пољских мишева сачували, или их ђубре вештачким ђубретом, у коме по гдекада има и знатнијих количина арсена (нечистим фоСФатима и перФосФатима). Најпосле дешавало се и случајева, да арсен доспе у гробљанско земљчште из балзамованих' 1 ) или баш и из отрованих лешина. Ово последње може се десити у већој количини само у гробљима великих вароши, која су већ неколико пута прекопавана. Али и сем тих случајева, где по гдекоји отров доспе у земљиште вештачким начином, има прилика, где је земљиште ве/г ио ирироди таког састава, да стално садржи у себи извесне количине каквог отроввог једињења. Нарочито се то дешава с арсеном. Исто онако, као што има крајева, где вода извесних извора стално држи у раствору неке минималне количине арсена (као што је н. пр. Рончењо или Левико): исто тако може бити и читавих области, где се при анализи и површних и дубљих слојева земљишта може констатовати арсен. Тако је н. пр. до сада нађен арсен угробљанској земљи уБрауншвајгу, Епиналу, Берлину, Франкфурту 3 ) Волину (^оШп), Позњану (Ровеп) и т. д., а пре неколико година и у једном сеоском гробљу у Хрватској. Питање о томе, може ли арсен из околног земљишта ирећи у сахрањену или иначе закоиану човечју или животињску 1 ) Тако н. пр. наводи Браконо (Вгаеоппо4), да је у околини Фабрике »Швајфуртског зеленила" у Нансију констатован арсен у земљишту. Исто тако нађен је арсен у земл>ишту из околине једне творниде аналинских боја у близини Лијона. 2 ) У Шгокхолму било је некада балзамовање тако у моди, да је еамо једне године — 1872 — балзамовано И0 лешина. При том балзамовању трошио се немилице арсен — просечно по 278 грама на једну лешину. Према томе ушло је у земљиште штокхолмског гробља само те године преко 60 кгр. арсена, а то је већ огромна количина. Срећом је тај начин балзамоваља год. 1876. у Шведској забрањен — и тиме је престала опасност, да ће се земљиште гробља све више и више арсеном засићавати. 3 ) Види: Рорр 8. „Бег Агзеп§сћаН Јег РгапкГиПег РпесШоГегДе* — Ну§1етасће НишЈзсћаи; 1908. 5. 1041.