Policijski glasnik

ВРОЈ 6.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 43

лешину, занимало је и старије научаре и практичаре. Већ Орфила (ОгД1а) је скренуо пажњу на ту околност, да и у земљишту гробља може бити арсена, па је тога ради чинио опите, да реши питање, може ли тај арсен временом прећи улешинуили лешинскеделова. За њимје пошао Соненшајн (Воппепасћет), па онда читав ред других експериментитора. И сви су до.били један и исти резултат: —■ да је а рсен у земљишту у мерас творљивом стању — махом везан за креч или гвожђе — па да с тога не може иродрети у аоједине делове лешине — све дотле, док се они сасвим не распадну, те се с њиховом кашом и земљиште не смеша. Од прилике исто то добили су и практичари тачним хемијским проучавањем лешина, које су годинама у земљишту с арсеном, лежале, па тек онда ексхумиране. Ако се тицало особа, које за живота нису у себе арсен примале — које дакле нису ни троване ни отроване никада се у њима није могло наћи ни трага арсена, ма колико да су у земљи сахрањене лежале — сем ако се и оне и њихови омотачи и покривачи нису тако распали и у гњиладину или кашу претворили, да су се морале с отрованим земљиштем смешати. А ако се баш у самој лешини иашло трага од арсена, онда се јамачно тицало случаја, где је арсен још за живота — тровањем или другим којим начином — у тело доспео. Класична иотврда. том искуству, да арсен баш и у врло иовољним ириликама не може, из земљишта у закоиани леш иреКи, публикована. је приликом спора о смрти некога Николе Нобела. И он и жена му беху на близу (2 метра) једно од другога сахрањени —- у гробљу, за чије се земљиште знало, да у себи садржи извесне количине арсена. Неко време после смрти њихове породи се сумња, да су обоје отровани и суд нареди ексхумацију оба леша и хемијску анализу њихових делова. Код Николе је одмах констатован сичан, а код жене његове не беше ни трага томе отрову. Шта више: кад је свршена секција, затрпаи је женин леш онако го непосредно оном земљом, у којој је било арсена, а која је баш у то време од кише јако овлажена. И кад су ту исту лешину 6 месеци касније због неког дослеђења морали и опет ексхумирати и делове њене хемијској анализи подврћи, нашло се, да ипак нема у њој арсена, и ако је било згоде и прилике, да у њу пређе. Према томе утврђено је у судско-медицинској пракси уверење, да из земљишта, које садржи арсена, тај отров неможе у закоиану лешину иреЛи, ма колико она у њој лежала, и ма колико кишнице и снежнице земљу плакало и у гроб понирало. Једини изузетак чини онај случај, што сам га мало час навео (где се лешински делови у кашу претворе и са отровним земљиштем смешају), или зе,мљиште таког састава, где има извора с особитом врстом воде, која већ у себи садржи арсена. Тај арсен је уз припомоћ нарочитих сумеса њених у њој већ потпуно растворен, те се онда може и у лецшну пренети.

Веома интересантан и инструктиван случај те врсте саопштио је пре 9 година покојни проФ. д-р Бошњаковић, судски хемичар у Загребу. 1 ) Ево у кратко тог судског спора. Године 1892. умре у селу Будровцима (општина Пишкаревци у близини Ђакова) Блаж Ђалић, честит домаћин. Пред смрт је боловао неко време, а тужио се непрестано на желудац, плућа и дрхтање. Како је имао лепушкасту а »шарену® жену, за коју се знало, да живи с мештанином Ивом Вуковићем у недопуштеним односима, и како се још за време Блажова боловања десио чудан случај, да се Ивова жена и свастика отровном ракијом мал' не отроваше : пала је одмах сумња на жену Блажову Стазу, да га је она отровала. Та сумња била је тако јавна и општа; да је чак и у колу у песми избила. 2 ) И за чудо, ипак за тај случај власт зе дуго није дознала. Тек год. 1899. — дакле 7 година касније — изађе дело на видело. Те године пријавп један пријатељ Блажов тај случај суду, а суд одмах нареди ексхумацију леша, секцију и хемијску анализу. Анализа је констатовала арсен у лешинским деловима (пиктијасте масе из трбушње дупље, желуца јетре и косе), али како се исто тако нашло арсена и у трулим цепкама од мртвачког сандука и у тканици, коју је Блаж имао око паса, па најпосле и у земљишту самога гроба и околине његове : то је проф. Бошњаковић — бољег уверења ради — исиитао и друге две лешине тога гробљ а. Аналисао је исте такве остатке још два друга леша из истог гробља, а и зељиште из околине њихових гробова. У земљишту нашао је исто толико арсена као и у оном, где је Блаж лежао, али у остацима оних других лешева није могао конотатовати ни трага од арсена — и ако су и те лешине лежале у том гробљу исто толико, колико и Блажова (7 год). Разлика је била само у томе, што се позитивно знало, да су та два друга лица умрла природном смрћу, а Влаж под сумњом, да је отрован. На основу тога »краљ. земаљ. Здравствено Вијеће" у Загребу дало је своје завршно мишљење овако : »с1а с1г-21 с^окагашт, с1а је В1аг ОјаНс и 1з1ти га 21Уо1:а ауо^а ииуао агаепа, 1 с1а је пес1уојћепо ивНес! стЉа ^ ојј о1;гоуа 1 итго". ( свршиће се) Д-р М. Јованоннћ-Батут

ПРЕДЛОГ НОВОГ ШВАЈЦАРСКОГ КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА (свршетак) У предлогу је предвиђено и условно оираштање казне, и то су ове одредбе: 1. Ако неко, ко до тада ни у НГвајцарској ни у иностранству није осуђиван због злочина, буде осуђен на коју казну лишења слободе мању од године дана, суд може одложити извршење на пробно

х ) Види: 2аштт з1ибај 12 биеЉепо-ћеппјаке ргакзе о1гоуапје агаепот. — 1лесшбкј У1еа1шк. — 1901; з4г. 193, 233 1 275. ■ 2 ) »Све ћу љубит', само нећу Стазу, .Тер је Стаза отровала Блажа.

време казне од две до пет година, под претпоставкама: да се према ранијем животу и карактеру осуђенога може очекиватн, да ће га то одстранити од даљег вршења злочина, а да ни побуде учиниочеве ни околности самога злочина не противурече тој претпоставци, и да је осуђени накнадио судски констатовану штету, у колико му је то било могуће. 2. Суд ставља осуђенога под заштитни надзор, ако нема нарочитих околности које би биле разлог изузетку од тога правила. За пробно време могу му се дати извесна упутства за владање, н.пр. да научи извесан занат, да се бави у исвесном месту, да се уздржи од алкохолних пића, да накнади штету у одређеном року.' У пресуди се морају утврдити околности, које оправдају условно одлагање казне, разлози, који су суд руководили, да осуђенога изузетно не ставља под заштитни надзор, као и упутства суда за владање осуђеника. 3. Суд ће наредити извршење пресуде, ако осуђени за време пробног времена изврши хотимичан злочин или ако ради против упустава суда и поред Формалних опомена од стране власти која врши заштитни надзор. 4. Ако је осуђени издржао пробно време, казна отпада. ПовраИај у грађшска ирава може се стећи путем судске одлуке. Судија може онда вратити кривца у грађанска права, ако их је изгубио за више од три године и ако је прошло три године од како је издржао казну лишења слободе на коју је осуђен, — све то, ако служује по свом владању и ако је накнадио судом утврђену штету, у колико му је то било могуће. Исто то може бити са повраћајем у права да бивши кривац може бити биран за извесна звања или да може понова вршити родитељску или старалачку власт. 0 свему томе има суд да да своју одлуку, по оцени свију прилика и законских услова. Слични су томе и прописи о скинућу забране да се може обављати извесан позив, трговина или занат. У закључним одредбама општега дела објашњују се речи и изрази који су употребљени у овом законском предлогу, као што су: чиновник, женска, сродник, рођак, сила, новац, емисионе хартије, исправе. Најзад се опредељује, да се као дан има сматрати време од двадесет и четири часа, а да се месец и година имају рачунати по календару. Посебни део састоји се из деветнаест одељака. Како би нас далеко адвело да цитирамо изводе из свакога одељка, ограничићемо се на набрајање свију одељака, те да се из тога види како је учињена подела свију злочина. То су ови одељци: Први одељак: Злочини противу тела и живота. Други одељак: Злочини противу имовине. Трећи одељак: Злочини противу части. Четврти одељак : Злочини противу личне слободе.