Policijski glasnik

СТРАНА 126

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

№ОЈ 16.

год. Бр. 9315, одбацио као иенадлежно упућену му. Како су по изменп и допуни § § 15. и 16. полицијске уредбе од 1904 год. за оцену решења и пресуда полицијске и општинске власти, донесених по иступним делима из III. части кривичног закона, надлежни првостепени судови, то је среска власт ненадлежно решењем Бр. 9315. одбацила жалбу жалитељкину. већ је требала жалбу са актима да пошаље надлежном суду на решење. Како је такав рад среске власти оснажило и начелство окружно па и Министар, који је на тај начин прекорачио круг законом одређене му власти, — то је Државни Савет одлуком од 23. Фебруара 1910. год, № 1660, поништио решење Министрово. Јос. К.Ј Ст.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине лугавачке, актом својим Бр. 358, пита: »Свештеник овд. поднео је овом суду списак лица из ове општине, која му дугују извесне суме новаца, све испод 20 динара, за извршена им разна чинодејства, која вели нису хтела сама платити, — па је тражио да суд наплату изврши по званичној дужности, без да зато полаже таксу предвиђену по § 6 грађ. суд. поступка. У поднетом списку има задужених и таквих лица, од којих се наплата не може извршити без повреде § 471 грађ. суд. поступка; а суд сматра, да је ово приватан дуг, и да у овом случају земљоделца штити § 471 грађ. суд. ноступка. Да не би суд упао у грешку и искусио казну предвиђену чл. 9. зак. о уређењу свештеничког стања, моли се уредништо за обавештење : 1; Има ли суд права, да од свештеника наплаћује таксу предвиђену § 6 грађ. суд. поступка ? 2; Сматра ли се тражење свештениково, као приватно или као званпчно па и ако се појављује спор, пошто није својевољно свештенику плаћено и по чему? 3; Како се има узети пропис чл. 8 и 9 закона о уређењу свештеничког стања у овом случају ? и 4; Штити ли дужнике свештеникове § 471 грађ. суд. поступка (пошто су земљоделци) или не ? и по ко.м законском пропису у овом случају. — На ово питање одговарамо: По • члану 9. закона о уређењу свештеничког стања, општински судови дужни су да наплаћују за рачуи свештеника све оне таксе, које они сами нису могли наплатитн од својих парохијана. Рок за ову наплату остављен је од два месеца. За ове таксе свештеници не морају подносити рсдовне тужбе против својих

парохијана, јер се то баш нарочито хтело избећи с обзиром на одношај свештеника према парохијанима и обрнуто, него је довољан обичан захтев, из којега би се видела сума дуговања и од чега проистиче. Ако дотнчни парохијани не поричу постојање овога дуга, што увек треба утврдити писменим саслушањем, онда треба донети одлуку да се они осуђују да ту суму плате, па им то саопштити и наплату извршити. Ако би, пак, који порицао постојање дуга, оида се свештеник мора упутити на редован спор. Од оних, који нису порекли постојање дуга, наплата ће се вршити с обзиром на наређења § 471. грађ, суд. поступка, наравно ако су земљоделци, пошто наплата ових такса улази у ред нриватних потраживања. Свештеници морају тражити ове таксе на време, јер застарелост и овде није искључена, пошто чииодејства долазе у ред годишњих услуга у смислу § 928 под д. грађ. закона. II Суд општине дринске, актом својим Бр. 413, пита : »Суду је част умолити уредништво да изволи у једном од својих бројева Полицијског Гласника дати објашњење: Колшса се сума непосредне порезе рачуна у пуи данак код чл. 8. тач. 1 I. закона о свештеиицима, а колнко се може рачунати да је испод пуног данка, као и да ли се овде рачуна лични порез или само непосредни порез на земљиште? Ово је суду веома потребно из разлога, што су чести случајеви да суд општински мора да изврши наплату свештенику за неко чинодејство, па да не би неправилно иди незаконито ове наплате вршио од дотичних грађана? 11 — На ово питање одговарамо: Према закону о данку од 1864. године, који је сада укинут, али према коме је удешен закон о уређењу свештеничког

стања од 31. децембра 1882 године, иод Ђ 2лавницом а се разумевао данак од три талира, а »пун г-рађански данак" износио је шест талира. По новом динарском течају и чл. 127. закона о непосредном порезу, под » главницом « се разуме порез преко 15 динара. а под „ иуним грађанским данком <( порез преко 30 динара, јер један талир има 5 - 5 - 2 динара. Према овоме, више од главнице плаћа онај, који плаћа преко 15 динара рачунајући ту и порез на личност; испод главнице онај који плаћа испод 15 динара, а главницу или потпун данак плаћа онај, који плаћа тачно 15 динара. Овако долази сада због тога, што је нестало оних пореских класа, које је предвиђао ранији закон о данку. Под рочима: »или још нису уведена у данак«, треба разумети она лица, која су у задрузи а још нису пунолетна, нити имају какве одвојене радн.е, која по старом закону о данку чл. 5 под II и III, нису била пореске главе.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА

Милорад Николић, чију олику донооимо, родом јо из Годобока у срезу јасеничком округа смедеревоког, и сад ое налази у нритвору начсдника среза јаоеничког због извршено оиасне крађе. Он је раније већ осуђиван за крађу, те није иокључена могућност да је извршио још коју крађу, за коју се не зна; с тога ое моле све подицијске и општинске вдасти, као и приватна дица, да јаве поменутом начелнику ако би ма шта знади о Мидораду, како би се са њиме могло поступити по закону.

Нред ирошли Божић десидо је се неколико крађа новчаника у гдавној београдској пошти