Policijski glasnik

СТРАНА 66.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 9.

б) Радња извршења код овог кривичног дела је сложена пз две делатности Фалсификовања и употребе. Из начина изражавања у 147 к. з. ио излази на име, да се прављење лажне исправе или преиначавање праве сматрају као припремне радње. Зато се сходно појму покушаја има узети, да он постоји већ онда, кад је отпочето ФалсиФиковање, т. ј. прављоње ланше одн. преиначавање праве исправе 1 ). Овако треба узети у толико нре, што се по неким законодавствима постоји свршено кривично дело фалсификовања самим тим, што је начињена лажна одн. што је преиначена права исправа, и што постоји опасност, да неко трећи употреби ћоппа Кс1е лажну исправу. в) Према некима горње питање се има решавати према особеностима конкретпог случаја. Но онда би било произвољности. IV. Нарочито је често могућ идеални стицај између Фалсификовања и 1. Преваре. За појам овог кривичног дела је потребно на име имовинско оштећење, док то није потробно за ФалсиФиковањо, те би постојао идеални стицај између ова два кривична дела, кад би се употребом исправе неко обмануо и и тиме навео, да извргаи какву радњу на штету своје имовино 2 ). ФалсиФиковање не консумира дакле превару. Тако исто и из истог разлога могућ је идеални стицај између ФалсиФиковања и покушаја преваре 3 ). 2. Лажног обвињавања и увреде или клевете. 3. Утаје. (НАСТАВИЋЕ СЕ) 0 ГРАБАНСТВУ — С ППГЛЕДОМ НА ПОЗИТИВНЕ ПРОПИСЕ СРПСКИХ ЗАКОНА Пнтања о поданству сваким даном занимају полициске и друге власти као и многе поједннце. С тога ћемо у овој расправи питања о грађанству проучити с погледом на позитивне прописе српских закона. I Народ — као скуп индивидуа између којих стоји мрежа веза: расе, традиције, обичаја, вере. језика, и других особина, које допрпносе, да тај скуп осеКа измсђу себе јединство, за испољењз кога

Ј ) Тако О/бћаизеп § 268, 7, Ргапк § 268 II, V. 1,1821 § 161, ВтсИпд 2 248, ВеИпд 01е 1,ећге V. Уегђгесћеп 258, Мегке1 122, Меуег-АИ(е1(1 607. -) Тако Vгапк § 268. III, 01.>11аи8еп § 268, 9 б. Прот. НШзсћпег 2 55 4, Мегке1 Н. И. 3 801. — К. С. у својој одлуци од 1887. Бр. 41V)8 (в. Н. § 2 4 7, ст. 1.) узима чак, да се употребом лажне исправе не може изврпшти превара! «У § 25 1. з., вели К. С., замжшља се баш писмено, те да се превара изврши; а у случајевима из § 2 53 к. з.закон претпоотавлза, да је нисмено, које је између страна иачињено истинито, па да је само обмана употребљена при прављењу истог у цељи да се друга страна превари; те с тога не може бити говора о превари тамо, где је таква исправа савршено лажно начињена, иошто је то случај из § 147 к. з. )} — Превара може бити извршена и употребом лажне исправе н.е као ({ исправе )} , већ у ком другом својсгву, или упућивањем на исправу, или употребом праве исправе, чија је садржина лажна. 3 ) Тако 018ћаизсп § 268, 9 б. Прот. РгапЈс § 268 III, Котте1 Оег Векги^ (1894) 166.

тражс иолитичку кодективност — кад се политички оргаиизује, чини хомогену државу, а ова њену хомогеност не испољава увек потпуно, и онда под њену власт подпадају и они, који се налазе на територији те државе а који, и мимо својих народносних особина, нс припадају својим личностима другим државама, Мрежа веза, које чине да постоји јсдинство између лица једне нације, ствара националитет у ширем смислу. Националитет у ужем смислу, у смислу правних посматрања, преставља везу поједннца и државе, којој принада; то је што зовемо грађанство, држављанство, поданство. Том државно-правном везом између државе и индивидуа, потчињених ауторитету власти те државе, одређујо се правни положај, правна способност, физичких лица. Одређпвање грађанства је право сваке државе, и почива у суверености њеној. То одређивање се врши на ос.нову прописа законских, а ти прописи носе обележјс прописа јавно-правног карактера. У врпгењу тог сувереног права једне државе, долази се често у сукоб са правом друге државе; отуда је међународном праву задатак да н те сукобе расправља, а дужност једне државе да у границама могућности а по основи разложностн доводи у извесан склад своје одлуке по тим Нр дметима. У суштини саме ствари лежи, да сваки човек буде грађанин неке државе, и, друго, да буде грађанин само једне државе, како би се по томе знало, који закони вежу дотично лицс. Грађанство повлачи извесне обавезе као и користи; непојамно је да неко не буде ничији грађанин да нн од кога не тражи заштите у најширем смислу речи, и да ни једној држави не нуди обавозе, као што јо незгодно да буде грађанин више држава и да свој правни ноложај и способност држи ноопредељоне. Закони појединих држава разни су у погледу одређивања поданства, то. и мимо постављеннх начела, да свако лицо треба да буде грађанин неке државе и то само једно, бива, да ноко лпцо две или више држава сматрају за свога Јрађанина. Ово пак одстрањује се међупародним уговорима, који су по овоме доста ротки из простог разлога нхто свака држава тожи, да својим унутарњим законодавством слободно и у довољној мери штити многим срествима аспирације народне. Грађанство се прибавља разним начинима, и то: рођењем, браком, прирођењем, и анексијом. II Задобијање грађанства рођењем: Основица за прибављање грађанства р;>ђењем може бмти: 1. Фнлијација, када се грађанство деце цони по грађапству родптеља, шге 8ап§1пп1з, и 2. мссто рођоња, — када грађанство опродељује територпја на којој јо детс рођсно, ји.ч 8оН. По првој основици, дете, рођено од грађана једне државе ма у којој држави, грађанин је оне д[)жаве, којој по држављанству припадају његови родптељи; по другој поменутој основици. дотс,

рођено ма од чијих поданика. постаје грађаннном оне државе, где је рођено. Јиз вапдшшз н шз 8оН могу да буду помирљиво комбиновани и да даду повољне ресултате у погледу нравшшог одређпвања грађанства н. пр. давањем олакшица за ступање у грађанство оне земљо где је дете рођено, или давањем права да се бира између два грађанства: по родитељима и по месту рођења. На континенту европском преовлађује 1и8 8ап§и1П18 док у Британијн и појодиним аморичким државама има превагу шз 8оН, а ово се може и разумети, пошто су ове државе одвојене природом а при томе тежо да привуку стране грађано, да Фаворизирају имиграцију и да укрсте расу. Опредељивање по родитељу по свачому је природније, јер со Физичке и моралпе особине и традицијо преносо с родитеља на доцу; у породици се ствара васпитањо, гаји љубав према домовинп, а та је љубав потреба државна, јер се њоме јача веза између грађанина и државе, — док само место рођења може да зависи од случаја, нарочито данас, кад је комуникација међународна постала развијеном. 'Тлан 6. нашег Устава продвиђа, да законски прописи опредељују, како се добија српско грађанство, а у § 44. грађанског закона стоји, да српско житељство т.ј. грађанство припада о самом рођењу, по чему »код рођених Срба прелази право грађанства с родитеља на децу по самој природи". Претпоставља се да је дото рођено у законитом браку, у комо оба родитеља имају српско грађанство. Дете, дакле, рођено у законитом браку, прима грађанство својих родитоља. Боз утицаја је околност, да ли су родитељи или дете ро!)ени у Срб,1Ји илп у страној земљи. Могло би бити речи око тога, да ли се дете опредољује у погледу поданства према грађанству својих родитеља у вроме зачоћа или у време рађања. Пошто се на свет долази рађањем и пошто се тога момента дототу одређује грађанство, природно је да се тада обазре и види, какво грађанство имају родитељи у моменту када им со дете ра1>а; — од тада дето индивидуално живи и почиње да се образујо физички и морално. Код утврђивања грађанства ванбрачног детета настаје питање воћ компликовано, кад родитељи ванбрачног детота иису истог грађанства, и кад један, или оба родитоља ванбрачног детета нису познати. За ванбрачио дето, кога отац није признао за своје, грађанство се одређује према држављанству мајкином, јер је другп родитељ остао непознат. Али ако је утврђена ванбрачна Филијација и према матори н према оцу, па су родитељи грађани разних држава, јодни су мишљења, да ћс со у том случају грађанство опредолити према грађанству очовом, а други држ >, да н тада троба дете да носи поданство своје мајке, јер с погледом на природу жене, која ван брака рађа, несигурно је закључитн да ли је то дете у ствари дотс онога, који сс појављујо као отац; сматрамо, да је прво мишљење оонованпје нарочито с обзиром на сувременија посматрања о моралу и соци-