Policijski glasnik

ВРОЈ 9.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 67.

јалним институцијама; из § 131. грађанског закона могло би се извости, да се поданство сваког ванбрачног детета опредељује према мајкином, јер она у првом реду и пре оца има дужност да се стара за издржавање дотета, — али такво коментарисање не може опстати, јор § 131. грађанског закона не говори о детету признатом од стране оца за своје. По томе, кад се ванбрачном детету грађанство определи према грађанству мајке, па се доцнијо појави отац и дете призна за своје, а он међу тим није истога поданства којега и мајка, дете треба да прими грађанство свога оца, и то примање грађаиства има ретроактивно дејство. т. ј. као да је од рођења грађанин државе, које и његов отац; али потребно је, да дете буде малолетно, јер на грађанство јодног пунолетног лица не треба да утиче нико и да му крњи слободу остати у грађанству, које га је затекло у пунолетству. Када Филијација за неко дете није утврђена ни према једном родитељу, ни према оцу ии према мајци, онда шге зоП бива грађанином државо у којој је мосто рођења детињег, пошто то дете мора да је ночији поданик и пошто је највећа вороватноћа, да је дете дала најчешћа средина, а то су грађани дотичне државе; ако се оваквом детету појаве доцније родитељи, онда се према њима одређује грађанство детоту онако, како је раније изложено — све до пунолетства детињог — а напушта се ша 8оН уз ротроактивност шге вап^шгиз. Ш Надобијање грађанства браком: Породица треба да дише једним животом. Живот у породици је једнодушнији, кад су сви чланови њени једне државе држављани. Једнодушност је нарочито нотребна између мужа и жене, како би је они даље спроводили у потомство, за васпитање којега они имају заједничко старање. Отуда се тражи, да муж и жена имају исто грађанство, а то се постиже, ако муж и жена нису по рођењу грађани исте државе, тиме што жена удајом прима поданство свога мужа. Дакле браком се задобија грађанство, и то управо удајом, јер ново грађанство тим начином стиче само жена. Према § 48. грађанског закона, ту-. ђинка за српског житеља удата добија самом удајом сва права српског грађанства у оним случајевима у којима страна држава српкињи, за њеног поданика удатој, иста права даје. Прибављање грађанства браком зависи од воље дотичне особе, али не зависи од воље дотичне државе, као што не зависи од воље дотичне државе ни постајање грађанином путем рођоња, т.ј. држава нема права да одлучује, хоћо ли дотично лице примити за грађанина, а то лице пак вољу своју за промену поданства не изражава изрично већ ту вољу садржава воља, да се уда за човека, који не принада држави, одакле је она. Како жена, дајући пристанак за такву удају, пристаје да мења своје поданство, и како су ирописи о промени поданства удајом јавног карактера, то жена не може ии уго-

ворити, да променом брачнога стања, управо ступањем у брак са човеком другог држављанства, не мења своје поданство. — Поданство задобијено удајом траје и после смрти мужа или после развода брака, јер нвма основа за даље мењање грађанства, а то диктују многи обзири. —• Условљава се реципроцитет, као што се види из поменутог прописа § 48. грађанског закона, како со ие би у једној особи акумуловало више држављанства, ма да данас нема потребе то условљавати, пошто културне државе на други начин и не расправљају питање о промени поданства жене путем удаје. (наставиће се)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ВИДОКОВИ МЕМОАРИ

(НАСТАВАк) „— Само један тренутак! узвикну сведок противников, ја имам једно питање пре свога. Господин, рече он окрећући се ФанФану, који се једва држаше, није ваљда ни помоћник учитеља, ни учитељ борења? — Штаје то ? одговори ФанФан гласом човека који умире. —- По закону о двобојима, рече сведок, дужност ми је да вас замолим да иа часну реч кажете да ли нисте помоћник учитеља или учитељ борења? —• ФанФан ћуташе и погледа г. Бел-Роза као да би га питао шта треба да одговори. •—■ Рецито, дакле, понови сведок. — Ја сам... ја сам... ја сам само шегрт, процеди Фанфан. Шегрт значи аматер, објасни Бол-Роз. У том случају нек се аматер свуче, јер ми тражимо његову кожу. — Тако је, рече Бел-Роз, ја нисам на то ни мислио; свући ће се. Брзо, брзо, ФанФане, капут и кошуљу доле. „ФанФан направи тужно лице; никад рукави његовог капута нису били тако тесни; кад је једва скинуо прслук никако није могао одвозати петље на јаци од кошуље те су му их морали сећи; најзад он оста само у гаћама, го као црв Бел-Роз му даде мач понова. Дакле, пријатељу, рече му, пазите!—Брани се! подвикну му противник. Мачеви се укрстише, али Фан®ан је дрхтао те му мач клизаше док је противников био непокретан; изгледало је да ће ФанФан пасти у несвест. — То је довољно повикаше у један глас Бел-Роз и сведок зграбивши мачеве;то је доста! Види се да сте јунаци и нећемо дозволити да се поубијате. Нока се све заборави, загрлите со, и више нема питање ни о чому! Да, не треба убити баш сваког ко је крив Али то је неустрашивац тај млади човек! Умирите се г. ФавФане... „Фанфан поче дисати и сасвим се поврати кад му би доказано да је храбар. Његов противник се претвараше да му је тешко да пристане на мир, али на крају и он попусти тс се загрлише. Би уговорено да се измирење довршп ручком у порти Богородице у крчми »код Певчика, <( ту има доброг г.пна.

»Кад смо стигли сто је већ био постављен, ручак готов: очскивали су нас. Пре но што смо сели Бел-Роз изазва мене и Фанфмна на страну. — Драги пријатељи, рече он, сад знате шта је двобој, видоли сте није то ништа тошко, а с вама г. ФанФане, веома сам задовољан, борили сте се као анђоо. Али, треба бити досто.јарствен до краја: ви разумсте шта хоћу да кажем; не треба дозволити да он плати. На ово ФанФаново се лице смрачи: знао је дебљину иаше кесе. Чудо, Боже! додаде Бел-Роз, који примети његову. забуну, ако номате пара ја одговарам, ја имам, хоћоте ли само ? мођу пријатељима нома стида. И он извуче из џопа дванаест талира од по шест ливре: вама две, р -че; ФанФан се двоумљаше: узмите, вратићете кад узмогноте; кад се под тим условом узима на зајам не разликује со ништа. Гурнем лактом ФанФана да му кажем: узимај увок, он разумеде знак и примисмо талире дирнути добротом г. Бел-Роза. Он је ишао на то да нас нагарави. али ми то но примоћавасмо; тако је то кад се нема искуства. „Ручак проведосмо врло весело; говорило се много о тврдичлуку родитоља, о цицијашлуку господара, о срећи бити независан, о грдном богаству које се тече уИндији. Имена: Кап, Шандернапор, Калкута, Пондишери, Типо-Саиб, нарочито су увлачена у разговор. Наводили се примери нсизмернога богаства које су стекли млади људи што их је ту скоро био наговорио Бел-Роз да иду тамо. — Ие хвалим се, рече он, алп ја сам срећне руке ; ја сам приволео некога Мартина и сад је Набоб, лежи на злату и сребру. Опкладио бих се да је сс сад погордио и да ме види сумњам да би ме хтео познати. Ах, ја у животу имам и сувише незахвалности! Шта ћете, таква је судбина човекова. »Седели смо дуго... о вину Бел-Роз поведе разговор о великим користима на Антилима; кад пијасмо добро вино : живело вино из Капа! то вреди пити! узвикиваше он; при ка®и он се изгуби о Мартинику; донеше коњак: а, а, рече он мрштећи се, ово но вреди ни колико ракија, а камо ли колико рум са Јамајке; сипаше му с1и рагГаП; - атоиг: е, ово се да пити ! примети он, али то је тек као мала чашица ликера код госпође АнФуз. »Г. Бел-Роз сеђаше између мене и Фанфана и за све време ручка бринуо се о нама. Једнако је певао једну исту песму: аразните, море, ваше чаше, и пуњаше их непрестано. — Куд нађох такве цмоље! рече нам он другом приликом, дод, мало на искап, ево како сам ја испио све! Ови прекори и још многи други произведоше дејство: Фанф .-ш и ја накљуцасмо се добро, нарочито он, — Г- БелРозе јесу ли још далеко. колоније, Шамбернапор, Сенингапатали? јесу ли још далеко? понављаше он с времена на време и вероваше да је се укрцао на лађу толико беше пијан. — Стрпљења! рече најзад Бел-Роз, стићи ћемо, а дотле да вамиспричам један мали догађај. Једнога дана кад сам био на стражи пред вратима гувернеровим... — Једнога дана кад је био гувернер, поправи га ФанФан. — Туутите,