Policijski glasnik

СТРАНА 212.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 27.

да ли је кривица или пресуда, поводом које се екстрадиција тражи, застарела или не. Појамно је, да свака држава има да тумачи и да примењује само законе своје земље, и да сматра, да су ти закони на најбољи начин регулисали дотичне правне односе; с тога држава, од које се екстрадиција тражи, има да цени, да ли је наступила застарелост по законима те умољоне државе; а како и држава, која потражује екстрадицију, губи циљ ако је по њеним законима кривица или казна застарела, јер о примени казне тада не може бити речи, — то се обично и тумачи, да ће се екстрадиција дозвољавати само оцда, ако по законима обе државе, и оне, која тражи издавање, и умољене, није наступила застарелост кривице или казне, због које се екстрадиција захтева, — па се то уноси и у међународне конвенције о издавању криваца (чл. IV конвенције српско - италијанске, УЛ српско-швајцарске, 4. српско-белгијске, 2. српско-холандске, У конвеције између Србије и Велике Британије, VII конвенције између Србијо и Уједињених Америчких Држава, и 12. конвенције између Србије и Аустро-Угарске). — Кад је реч о екстрадицији ради извршења незастареле казне по судској пресуди, предпоставља се, да је та пресуда извршном постала, Кад се у страном посланству учини кривично дело и кривац се ту склони, није потребна екстрадиција, већ само дозвола, да се у посланство уђе. Пошто јо екстрадицији циљ, да спречи, да кривци остану некажњени, то се издавање кривца ноће дозволити, ако хоће умољена држава да казни то лице за исто дело, или ако је умољена држава тога кривца већ казнила за то дело или га казне ослободила. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ПРОФЕСИЈОНАЛ.НИ ЗДОЧИНЦИ (НАСТАВАК) Расипаље новца. Да ли злочинци краду и убијају да да би се обогатили? На ово питање може се у општс негативно одговорити. ПроФесијонални злочинац јо права распикућа, која задовољава своје моментале инстинкте без помисли на будућност, с тога лудо расипа новац до кога ј ј дошао злочином или преступом. Али он не тражи само за себе, већ и за своје другове и пријатеље, за проститутке, па чак и за нспознате личности. Ови неумерени трошкови, који не одговарају његовом положају, врло ч.сто падају полицији у очи и одају га као извршиоца злочина или преступа. Тако је Пранзини пао у очи марсељској полицији претераним трошењем новца. Леблан, убица марвеног трговца Летро-а, до злочина у врло скромној, скоро бедној ситуацији, отпочео јо, посло извршеног дела јавно мењати новчаницо од 1000 динара и овим је навукао на себе

сумњу. Фсавијо, убица служитеља банке Тена, приредио је пријатељима, по извршеном злочину, врло богат ручак. Пошто је убио и опљачкао једну стару рентијерку, убица Плиста купио је за упљачкани новац лаковане чизме и у њима се поносито прошетао по Паризу. М... убица једиог старца у Иванонду, по извршсном злочину престао је изненада да ради обичан посао и отпочео ревносно посоћивати крчме, објашњавајући изненађеним пријатељима свој нов положај овим речима: »Немам више потребе да радим за новац, јер га имам доста". Познати Манулеско, који јо себе називао »краљем лопова к , бацао је новац пуним рукама посло сваког успелог дела, и отпочињао поново крађу чим би остао без новаца. Понскад се, међутим налазе, иарочито у вишој класи — готово никад међу убицама — индивидуе које остављају новац на страну, ,и на овај начин долазе често до знатне имовине. Присуствовали смо у Паризу затварању једне мале енглеске банде крадљиваца. Најстарији њен члан, стар 62 год., имао је у Лондону 12 кућа, и све их је био купио украденим новцем. И остали, млађи чланови, имали су всћ знатних уштеђевина. Освета. ПроФссијонални злочинац готово је увек осветљив. Одвођење милоснице врло се лако плаћа ударом ножа или револверским мотком. Освета ова ретко је кад дуже времена приправљана. Напуштени сутенер напада свога ривала или своју неворну милосницу првом згодном приликом. Понекад он изазива свога противника на прави дуол, и на овај често одлази у пратњи двојице пријатеља, који се увок не задовољавају простим посматрањем, већ и активно суделују у борби. Из овога се порађају право борбе, на сред улице, у којима одјекују револверски пуцњи. Рањеници се. по могућству, носо, чим се појави полиција. Ако који од бораца падне власти у руке, он готово никад не издаје ни пријатеље ни непријатеље. Најогорченији непријатељи коалирају со у присуству заједничког непријатеља — представника власти. Осоћај освете толнко је јак код многих злочинаца, да со и по телу тетовирају рочју „освета". Други, опет, ову реч урезују на своје оружје. У Марсељу смо имали прилигсе да посматрамо дугачке ножеве, зване »каталонске", на којима су биле урезане речи: „Корзиканска освета". Осећај освоте прсма полицијским органима, посматран индивидуално, у главномо је редак код повратника. И ако се многи од њих приликом затварања брано енергично свима средствима, и трудс да што опасније повреде агенте који их хватају, ипак већина њих, једном осуђени и по издржању осудо пуштени у слободу, и не помишљају да се свете онима који су их ухапсили. Може бити да је ово и због страха, али смо ми констатовали код многих повратника извосан рсспект према полицајцима који с.у их ухапсили, ако су само ови доцнијо с њима

лепо поступали. Ч сти написи по ћелијским зидовима и тетовиране речи по телу. Као н. пр. »смрт полицајцима", итп. односе се на установу полицијо, а не на њено органе посматране индивидуално. По неки повратници, међутим, задржавају и доцније страховиту мржњу прома агентима који су их ухапсили. Примор за ово даје нам познати ЛиабеФ, који је јануара месеца 1910. године из освете убио једног полицијског агента, и тешко повредио још тројицу. Освета злочинаца неумољива је према друговима који су их продали полицији. Ономе, за кога другови стокну уверењо да је потказивач, остаје само једна ствар, а то је да што пре бежи из места у коме јо, ако не жели да сс изложи удару ножа или револворском куршуму у првој згодној прилици. У извесним предолима Италије, онога који је издао пријатеље обеложавају трансверсалним засеком ножа по образу. Овај знак назива се з^геддго. Неосетљивост према болу. Међу индивидуама, којо припадају нижој класи злочинаца, има и таквих чија неосетљивост прома болу мора изнонадити човека. Врло се ретко дешава да се лечо апаши, рањени приликом каквог сукоба, осим ако рана није сувише тешка. Њихове рано пролазе само од себе. Готово све ово индивидуе имају по телу многобројне ожиљке од удара ножа или куршума револвера. Извесни научници виде у овој неосетљивости прома болу знак дегенерацијо или криминалитета, али смо ми слободни напоменути, да се ова иста осетљивост и лакоћа лечења рана наилази и код многих сељака, који у соби номају ничег злочиначког. Пре ће бити да су ови фсномони последице начина живота и навика, а нс нонормалне телесне конституције. У потврду овог мишљења идо и тај Факт, што се нсосотљивост прома болу и лако лсчење рана не налазе и код злочинаца из више класо, који живе готово истим начином живота као и поштени људи. Сујета. Злочинац јо често претерано сујетан, и ова сујота показује со у разиим Формама. Он, нпр. обраћа нарочиту пажњу на своју спољашност да би задобио за милосницу проститутку која му се допада. Према потреби, он гледа да се истакне својом физичком снагом. Ако со свети проститутки која га је напустила, то јо више због увређоног поноса но због љубави. Ова сујота гура такође извесне злочинцо да траже славо у убиству. Новине ћо говорити о д.има, и њихово име биће на свима устима. Овим се уједно објашњава читава серија убистава, у којима убице нису пљачкале своје жртве. Кад јо у Француској влада била израдила нројекат о укидању смртне казне, знатан број апаша извесно јо жалио због овога, јор су за њих гилотина и јавно погубљење освештане каријере. Разметање пред смрћу. Су.јета извесних убица показујо се такође и у разметању пред извршоњем