Policijski glasnik

БРОЈ 27.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 215.

Одељоњо не би могло да примени на овај случај наређења чл. 115. закона о непосродном порезу, јор она говоро само о оним пословима, који истичу из примене овога закона, а никако и о пословима, који су одељењу наложени другим закопима. Што со тиче питања: да ли јо општински суд дужан да суделује у наплати нореза са својим органима. ствар стоји овако: И но чл. 97. и 98. и по чл. 105. закона о порезу, наплата пореза врши се уз ариаомоЈг и суделовање оиштинских власти. У коме Ке обиму и у којој мери бити потребно суделовање општинских власти, то одређујо надзорна пореска власт. И кад се она задовољава само тиме, што не тражи да у овоме послу судеЛ УЈУ и часиици општинског суда, него само тражи ниже органе, као познаваоце месних прилика и људи, општина је дужна да то одмах да. Она околност, што општина подноси извесне терете у смислу чл. 20. закона о Пореској Управи и порезницима, не ослобођава је од горње дужности, пошто исте терето подносо и сооске општине, па ипак оне непосродно и непрекидно купе пороз. II Суд општине љешничке, актом својим Бр. 513, пита: »Чл. 52. а зак. о општинама гласи: Кад се бирају општински часници, предсодник је бирачког одбора један писмен правни гласач из дотичне општино, који мора имати услове још и за председника општине, а то јо да јо писмен, да има 30 година старости и да плаћа 25 дин. непосредно порезе у општинама до 1000 пореских глава итд., а Чл. 52. г последњег одељка истог закона гласи: у случају кад со избори општински часника врше после општих општинских избора, председнико и чланова бирач. одбора бира општ. одбор из своје средине. Како се у овој општини за соло Српце има извршити избор јодног кмета и два одборника, а од "целог општинског одбора нсма ни једно лицо са свима условима да би га одбор изабрао из своје средине за тај положај, — то суд учтиво моли уредништо за патребно обавоштење: у ком ће смислу извршити избор овог продседника?« — На ово питање одговарамо : Чл. 52. г закона о општинама цео говори само о избору у општинама, где со гласање врши на више мсста, па се мора узети, да со и њогов прстпоследњи став односи само на те општино. Овако со мора узети у толико више, што везујући избор предсодника и чланова само за општински одбор, он одступа од услова постављених у чл. 52. а у нретпослодњом ставу. Према том , општина некаизберо председника у смислу чл, 52. а, и нека из-

врши избор, па му се ноће моћи оспорити законитост.

0ДЈ1УКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Када општински кмет, без извршне пресуде, прода покретност дужника, ствара себи кривицу из § 122. у в. § 132. к. зак. ма да је ту продају извршио по наредби свога председника. (Одлука Касационога Суда од 19. марта 1912. год. Бр. 3976). Државни тужилац оптужио је првостопоном суду Василија М. кмота сола Л. зато, што је, као кмот свога с ла, без пресудо продао прив, тужиоцу Михаилу М., четири овце, без продходног саслушања о начину исплато, противно § 466 грађ. пост. и што о продаји нијо водио забелошку у смислу § 488 грађ. суд. поступка, чиме је учинио кривицу из § 116. каз. зак. у вези § 132 ист. зак. Првостепени је суд по свршеном извиђању и расмотроњу аката нашао : да у радњи оптуженог Ваеилија: што је по свом признању и исказу нижеименованих сведока под заклетвом, без извршне судске пресуде, изложио јавној продаји једног овна и три овце приват. тужиоца Михаила, ради наплате приватних потраживања, — но можо стајати представљено дело из § 116. у в. § 132. крив. зак. како државни тужилац у тужби својој представља; јер за постојањ ; овог дела потребно је да се чиновник на нодозвољон начин користи на нечију штету, или друго какво злоупотробљењо учини од чега штета за кога произиђе и то при лицитатацијама, набавкама, лиФорацијама, надгледању каквог предузећа државних или општинских, што овде нијо случај; већ у таквој радњи оптуженог, што јо тужиоцу без пресуде, но по наредби продсодника, продао стоку, и тако своју власт злоупотребио, стоји дело из § 122. у в, | 132. кр. зак. Да је опт. Василијо учинилац овог дела доказује се њсговим признањсм и сведоџбом сводока: Милоша, Вучка и осталих, који су утврдили да јо онтужени доиста продао помонуту стоку боз судске пресуде — § 225 и 229 кр. пост. Одбрана оптуженог даје ову просуду извршио по наредби председника суда, суд но може да уважи са разлога што наредба не може да замони извршну судску нресуду... Са изложених разлога прностепени је суд пресудио: У) да со оптужени Василије за дело из § 122. у в. § 132. крив. зак, казни са 50 динара новчано казне, што ако но буде могао платити трећином свога имања, онда да буде ает дана у затвору... а за представљоно, али неутврђоно дело из § 116. у в. § 132. каз. зак. да се пусти испод суђоња. Да плати суду таксе итд. Прив. тужилац за остала грађ. потраживања упућују се на грађ. парницу.;..« Ову је пресуду одобрио Апелац. Суд, а Апелациону пресуду оснажио Касаци-

они Суд, решењем својим од 19. марта 1912. г. № 3976.

За стављање под суд довољан је и само основ из тач. 5. § 121. крив. пост. и ако је он усамљен, само када приватни тужилац односно оштећени, тврди да је оптуженог лично, на самом делу видео или ухватио. (Одлука Касационог Суда од 18. аирила 1912. г. Бр. 5018). Начелник среза п. оптужио јо првостеп. суду Станицу жену С. Ст. зато што јс ноћу провалила кош Живана П. и из истог украла 250 кг. кукуруза у вредности 42 динара, и тиме учинила кривицу из тач. 2 § 223. крив. зак. Првостопени јо суд решио био да нома места да со окривљона Станица, за ово дело крађе ставља под суд, већ да се слободна отпусти, са ових разлога: увиђај полицијске власти и представка тужиоца као оштећеног утврђује да овдс постоји дело опасне крађе кажњиво по § 223. кривичног закона. Да оптужена Станица нијо извршилац овога дела суд изводи из овога: 1) Факт што је у кући мужа оптужено нађено на 7—800 кгр. кукуруза, према вештачкој оцени сличног са кукурузом оштећонога, но можо да терети Станицу пошто со но утврчује да је то један исти кукуруз. Поред тога тај се кукуруз не може да сматра као кукуруз оштећенога (крадени) ни по томе, што тужилац тврди да му је до сада у више маха покрадено свега 3—400 кгр. кукуруза, а у кући оптужене је нађено много више. Остао би само исказ оштећонога, који тврди да јо Станицу на делу ухватио, а који би се иначе могао ставити као основ из § 121 тач. 5 крив. пост; али како других доказа против Станице нема, а исказ оштећеног већ со узима као доказ о постојању дола крађе, то он мимо тога сам за со не може да со узмо још и као доказ за кривицу, па ни као основ подозрења из § 121. тач. 5 крив. пост. Ну Касациони суд примедбама својим од 18. априла 1912. г. Бр. 5018 поништио је горњс рошење са следоћих разлога: »Погрешно суд узима да сам осиов из тач. 5 § 121. крив. ност. нијо довољан да се оптужена можо етавити под суд за представљоно дело, пошто јо предходно узео да је полицијским увиђајем утврђено постојање опасне крађе, јор кад оштећени категорички тврди : да јо оптуа«ену Станицу лично, на самом делу крађе ухватио онда у оваквом његовом казивању, поред воћ утврђеног постојања кређо, има велике вероватности — довољно основа — да је оптужена заиста извршила представљено доло; па с тога је тај суд био дужан да оптужону стави под поротни суд, који о овоме основу има да да своју оцону посло извиђаја на протресу по своме уверењу и познавању ствари". Ј. ОФв>