Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

РАДИКАЛНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 399

смешан но озбиљан. Ако су Напредњаци, у својој немоћи, са „двогласцима“ у 1882. години одавали жалосну фигуру, мало су

· пријатније изгледали и Радикали у својој свемоћи, освајајући на

изборима, без отпора и поговора све позиције.

То су они и сами осећали, и своме негодовању давали су неприкривена израза кроз „Одјек“ (нарочито у бројевима: 90, 93 и 110 и др.). Могли су се од указа до избора и варати о правим намерама опозиције и претпостављати, да ће се она, и мимо прогласа, у неком анозимном облику јавити ипак на изборима. Али кад је у очи изб ра нећ било чисто и јасно, да се ни у ком облику не јављају опозициони кандидати — као што је „Одјек“ 10 јуна сбјавио кандидате Рад“калне Стргнке — на сам дан избора, 22. јуна, овако резонује орган Радикалне Странке „Одјек“ (бр. 106) о опструкцији Либералној:

„Који су то разлози» (што опозицију уздржавају од избора). Држимо, вели, да не грешимо, кад их сведемо на ово резон »вање: Радикали ће несумњи о добити већину. Кад бисмо у борби легалној учествовали, ми бисмо били мањина. Та мањина би вршила своју дужност, и при обачном | едовном Скупшт«“нском и при Уставном питању, она би била «онсервативни контрабаланс захтевима Радикала. На тај начач био би положај нормалан и владаоцу би био олакшан задатак. Нити би Радикали као већина стајали сами, са својим захтевима и погледима, нити би владалац имао пред собом само једну струју, према којој о1 сам има да заступа друге погледе. Кад нас (олозиције) нема, онда ће бити теже и за једну и за другу страну. МИ једна и друга страна остављена је сама себи; једна без конзервгтивног наслона, који је потребан држави, друга без кон-ервативне опозиције, То ће једну страну плашити, а другој ће донсти или по .вајање и р»сц-п или — необузданост, која ће и азвати реакцију, те учинити нас опет неизбежним да продужимо стари зачат. Читајге пажљиво „Српску Заставу“ па ћете основие мисл“ овога резоновања наћи, мало растурсне и зав јене, али ипак довољно јасне. — Ова политичка аном«лија, завршује владин полузванични лист своја резоновања: коју ствграју Напредњачки и Либерална факциозни планови, ствара за Радикалзу Странку и-Вл даоца тежи положај и захтева од њих мудрост, којом се има сузбити и осујетити ова тежња и ово себичн » котеријско п.литизирање и опет извршити главни задатак, који треба да врати нормално стање у = мљи“.

За то се Радик. Страчка могла утешити резултатом избора: у цел ј земљи изабрани су кандидати Рад. Странке Изузетак је био само у Кр гујсвачкој Јасениц“: ту су из брана три Либерала, што се има приписати утицају ванпартијском, вероватно самога двора.

! Један телеграм „С. 3." из Тополе, од 23 јуна овако објашњава тај избор у ср. јасеничком: „Јуче под пр тиском капстана, изабрати су за посланике Блазнавац, Милутин Ризнић и Јефта 1, ндип Либера ни поверениџи једн гласно кандидовали Боку Урошевића, Гају Швабића и Шундића. Урошевић и Швабић оду-