Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

РАДИКАЛНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 403

поколебивости ваших осећаја верности и оданости потпуно уверен (три пута бурно живео !).

„Господо посланици! Ја сам вас сазвао у ванредни сазив. Као што знате у целој првој половини ове године све политичке прилике и сви спољни одношаји на Балкану, били су несређени и доста мутни.

„Да нас догађаји не би изненадили, ја и моја влада, која ужива моје потпуно поверење, предузели смо мере, које се тичу појачања наше војне снаге и боље материјалне спреме наше војске.

„ја сам уверен, да ћете ви сви потпуно увидети потребност тих мера. С тога вам препоручујем да све мере, које вам моја влада буде у том погледу поднела, озбиљно проучите и у сагласности с њоме решите.

„Кад сам позвао данашњу владу на управу, моја је цељ била да уђем у Уставну реформу, хотећи дати следства речи, коју сам дао у прокламацији од 9. маја (три пут: Живео!)

__„Али— докле год су спољашње прилике несређене, — ја држим да се у тај посао апсолутно не може улазити; а кад се оне среде, можете слободно рачунати да ћу дати следства својој речи.

„Желећи вам срећан рад, ја сам уверен, да ћете потпуно одговорити очекивањима мојим и земље (три пут „бурно“: Живео!)“

Овај кратак краљев говор Народној Скупштини, лишио је Радикалну Владу и последњега разлога њеног бића, јер јој је из „програма“, објављеног у децембру пр. год. ишчупао главну тачку: Промену Устава. Краљ је нашао прилику, да се и сам разреши од „дате речи“. Промену Устава за у будуће везао је за најнесигурнији услов, као што је сређеност прилика на Балкану. Ко ће, и кад, то констатовати: да су те прилике „сређене“, и привести Краља да даде „следства својој речи“! Да су Радикална Влада и Странка биле на висини својега положаја и задатка, оне би спречиле овакву изјаву владаочеву. Промашивши у априлу, да изнуди од турске црквено просветне концесије за српски народ, а пошто је рат грчко-турски био већ окончан и непријатељства давно обустављена, Влада српска могла је спокојно сада приступити свима могућим „реформама“ у земљи, па и Уставној, пошто се ниједан паметан човек и у самој Радик. Странци није могао носити мишљу, да после победоносног рата према Грчкој, почиње какву акцију према Турској, Цео план српске акције према Турској, како ју је замишљао и Ристић с пролећа, кад је свој познати предлог чинио, заснивао се на неприлици Турске према Грчкој и Криту у првом реду. Чим је прошла прва фаза ове неприлике и добивена у Тесалији прва битка — а које су хитри Грци са беспримерном брзином све губили! — ни с Турцима се није могло више онако разговарати, као што је то било могуће пре тога. Првога јула, када је Краљ примио Скупштину и дефинитивно суспендовао питање о промени Устава, пролећни догађаји на Балкану већ су у главном

припадали прошлости. Из периоде рата улазило се већ у период мира и стишавања.

26%