Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

404. ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Али то је била фаталност целокупног радикалног положаја, да је он са самог почетка био једно срозавање у место напредовање. Радикали су били изгубили сваку иницијативу и спали су на оно, што им се из двора допусти. Тако је било при образовању Владе, тако при даљем раду, тако и сад при питању о промени Устава. Тако ће, најзад, бити и при раду саме ове „ванредне“ Скупштине.

Скупштина је трајала свега четрнаест дана. Ово је, истина, било противно навикама радикалних парламентараца, али, као што рекосмо, њима није било у власти ни да сами себи одређују пословни ред. Скупштина је била „ванредна“, дакле само за извесне предлоге; а већ тамо на јесен дошла би редовна. !

Но најкарактеристичније је било једно законодавно решење · које се тицало откупљивања великог простора, са неких преко

десет скупих имања на Теразијама за проширење дворскога про-

стора. Решење о томе, потврђено 18. јула, носи потпис свију

министара (Срп. Нов. бр 163, 1897). Оно у целини гласи: „Да се земљиште, које лежи у Београду, на југозападном углу Краљевског Двора а између улица: Краља Милана Кнеза Милоша и

улице (онда зване) Господар Јевремове, експроприше и споји са осталим земљиштем Краљевскога Двора, те да се на тај начин створи један правилан квадрат између четири улице — а експрописано земљиште да се исплати из државне касе“.

С тога је ово решење и направило сензацију и сматрано као израз видне предусетљивости и владеим Нар. Скупштине према Краљу и двору. Али, с погледом на будућност Београда, у његовом најлепшем делу, ово решење није било тако излишно ни ружно. Ако и нису Радикали доспели и да га изврше, штета је ипак, што је исто упуштено. Беспредметним га је доцније учинио

! Тако: је ова Скупштина решила: да се, поред 10,000.000 динара у златнипима скованим по закону од 1878, могу сковати још 950.000 „Александрових златника“ по 20 динара (= 5,000.000) и 500.000 од по 10 динара (= 5,000.000), у укуиној вредности од 10 милиона.

Примила је к знању „и у смислу чл. 56. Устава одобрила“ трговински уговор између Србије и Бугарске, закључен у Софији 16. фебруара, а ратификован у Београду 29. марта 0. г.

Одобрила министру војном, по одобрењима мин. савета утрошених из суме конвертнраног зајма 9,239.123 динара на спрему војске.

Допунила закон о Гл. Контроли од 11. јула у томе, да председник њем има ранг саветника и чланови ранг судија касац. суда, како би личност, која седи на томе месту била изравната са својим „друговима“.

Изменила закон о класној лутрији тако, да се 259/, чистог вишка употреби на образовање фонда за оснивање Земљорадничких Задруга, који има да расте до 9 милиона дин, а ради помагања Занруга, које постоје и које ће се још основати.

Усвојила једну баснословну концесију, која је гласила на име Хуга Лутера, и којом му је допуштена „употреба свих скокова“ од села Брњице до Кладова дуж Ђердапа на Дунаву, ради произвођења електрицитета, и, право истраживања и обделавања руда и рудника у огромном четвороугаонику, који је обележен правим линијама: Брњица— Жагубица, Жагубица Брестовац, Брестовац—Кладово и северно Дунавом опет Кладово—Брњица, а све то на 50 година. Ово је по пространству

читава једна рударска државица !

раван анјона