Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

408 е жив. ЖИВАНОВИЋ ту неизвесност колико толико претвори у извесност, што ћејимати или-целу или бар део власти у рукама. У том погледу Странке немађаху једна другој шта више у истини да пребацују. Несрећа је само била у томе, да се оне у општој понижености, не труђаху да комбинацијом своје још заостале снаге себе ојачају, и ту међу собом потраже ослонца за своје одржање и за заједничк: даљи рад. Место тога, оне су све претпоставиле да раде на узјјамном слабљењу и уништењу. Од доласка Краља Александра н: владу, т. ј. од „Првог Априла“ 1893. изређале су се у томе већ две странке, Радикална и Напредњачка, прва чак у два маха. Само је Либерална била жртва, и онда кад је Краљ славио свој триумф, као и онда, кад су се обе друге политичке Странке уздизаје до висине силе и моћи. је ли чудо, да и она неће моћи до крајг одолети искушењу, да пође примером својих претходница у влати, а не мање и својих другарица у понижености. Јер и ако су с Странке смењивале у власти, оне су све остајале у истој улозу потчињености и понижења. За то ће оне пред историјом бити св чак мање криве, али ће несумњиво бити више криве са краткомдости, да то нису виделе, или у својој себичности нису хтеле висти. Судба Радикалне Странке и њен рад за ове њене владе, ов последње

најбоље илуструје.

МЕ.

Краљ опет путује. — Последњи дани краљице Натлије у Србији. — Краљ Александар је са нестрпљењем очекивао зкључење ове „ванредне“ Скупштине, с једне стране, пошто је то)ио један акт више у низу радикалних уступака, којим се та Страка и по њеном сопственом признању, понижава; а с друге, што је Баљу потребно било лечења у Карлсбаду, а јули месец већ беше пром половином прошао, кад је и последњи радикални скупштинар утавио Београд.

Међутим у Београду је, у двору, још билаКраљица Наталија, која је, као што знамо, дошла у фебруару ускоро по одласку Краља Милана. Нас не може даље иитерсовати све оно, што је бивша Краљица, бавећи се у Престоници, адила. Од нешто већег су интереса тако зване „Калимегданске свчаности“, које су трајале три дана: 28., 29. и 30. јуна, једновјеуно са отварањем Скупштине. Циљ ових свечаности, које су почрале зарана после подне и, уз разна задовољства, сваковрсне прдукције, и при сјајном осветљењу, трајале дубоко у ноћ, био је: [а се прошле јесени од поплаве пострадалим, поред прилога, којије раније прибирао одбор под председништвом Митрополита Михила, и на овај начин накнадно добије која сума и као помоћ подела.

: Новчани успех ових свечаности био је 40.6367аинара, а расход за разне спреме, павиљоне и др. направе по Калимегдану, био је-152'40, и по томе за пострадале је остало чисто: 38.479:30. Наравно да овиачини прибирања прилога знатно више стају приложнике у разним споредним тршковима на „свечаности“; али то лежи у природи људској да на овај начин лаје „прилаже“. Као репдап!

пара