Pravda, 22. 06. 1933., str. 10
I I ИАНА, 10.
ПРАВДА, 22 ЈУН 1933 ГУдинК
БРОЈ 10.282
ОТВАРАЊЕ ШКОЛЕ ЗА ЛЕТЕЊЕ ЈЕДРИЛИЦАМА На Врачару је подигнут моде; ран хангар за једрилице * —о::о »- аА БЕЗМОТОРНО ЛЕТЕЊЕ ВЛАДА ВЕЛИКО ОДУШЕВЛјЕЊЕ, НА' РОЧИТО КОД ЖЕНСКОГ СВЕТА. —о: :о Код нове Опсерваторије на Врача ру на падинама према селу Вишњици, подигнут је велики хангар. Ту, на том лепом простору, окруженом дивним пејзажима, љубитељн вазд>'Шног једрења имаће могућности да оссте сва уживања која пружа једрење аеропланима без мотора. Француска, Немачка, Пољска и дру ге земље после појаве првог планера придају велнки значај овоме ■ајкориснијем спорту. Д оцнијс , успело је појединцима да постављају н рекорде једрилицама. Тако, последњн рскорд у Немачкој износи 250 Илометара. Овај пут прелетео је један од немачких пилота — једри дичара. Једрење је омиљено с тога што се кзводи на свежем ваздуху, развиЈа самопоуздање, витештво, индивидуалност. Једрење је и техничка |рана будућности, поред тога што је и јед на врста увода за пнлотажу на моторним аеропланима. У иностранству је владало веће ин Агересовање за једрење код женског света. Исти је случај и код нас. Велики број девојака и млађих госпођа из свих друштвених слојева пријавио се да заврши курс летења једрилииом. Само урећење хангара за једрилиЛарство такво је да заиста пружа сва Јаадовољства и уживања за време лет к>ег одмора. На аеродрому поред хан гара за једрилице подижу се одеље р>а: трпезарија, спаваће кабине, купа цило и радноница, у којој ће се мо-
ћи сами једриличари обучавати у оправци и конструкцији једрилица. Курс „А м стаје 300 динара, а курс „В" 200 динара. Курс „В" Је много интерссантнији од курса „А". Сврше ни пилОти-једриличари Да курсу „В" користе ваздушне струје и задржава ју се са својим справама дуже времена у ваздуху. За курс „А" који је већ почео при јавило се око 30 ученика. Управник школе је г. Александар Станојевић, резервни пилот-ловац, који је прошле године завршио школу једриличарства са одличним успехом у Немачкој. Наставници су г. г. Живко Јозанов и Ландсберг, такође сврше ни пилоти-једриличари у НемачкоЈ Г. Ландсберг је још конструктор и граднтељ планера. Ученици вежбају на планерима ти па „Цеглин" израђеним у фабрици аероплана „Икарус", и на двиседу тнна „Попенхаузен". Сада се израћу ју најсавршенији типови за дуга летења и рекорде „Холцдетајфел" и „Фалке". С обзиром на повољне ваздушне струје у Југославији, није искључено да ће се и код нас постићи успех који су постигли једрнличари у страним државама. Упис се врши свакодневно у секре таријату Аеро-клуба, у Мајора Или ћа улици 5. Аеродром је удаљен од последње станице трамвајске пруге број 7 око петнаест минута. Асродром у Пиносави, како је прошле го дине констатовано, услед удаљеностн није био приступачан...
Бисте Краља Петра, Њ. В. Краља Длександра и спомек плоча Зринсиог биће усноро отнрнвене у Загребу
ЗАГРЕБ, 21 јуна. — (Н. Ш. изв. „Правди"). — У најскорије време подићи ће се пред касарном Петра Зринског, у малом парку две велике
СА РЕПОРТЕРСКОМ ОЛОВКОМ У СТВАРНОСТ
Спорт и београдскн шегрги
№лад сељак вз околине Београда о длнчно је положио испит за пнлота једри личара
Да ли је убијени барсии играч Позиаисии жртва разбојиичиог иапада или је и сам имао намеру да пљачиа
ТАЈАНСТВЕНИ ЛЕШ У БУЛОЊСКОЈ ШУМИ. ЧИЈИ ЈЕ БИО ОЛОВНИ ШТАП? —
ПАРИЗ, јуна Париока по.тииија бави се расветљавањем једног убиства, које је по својим мотивима необично тајанствево. У Боа де Булоњ, париској шумн ксја је, нажадост, често позорница алочина, љубавних трагедија и самоубистава, догодио се један кримицал.чи случај, чију тајну покушавају ^оа објасне најбољи детектнвски мозгози Париза. Један монденски играч, којп је у »шогнм париским ноћним локалима ваступао као солоиграч, убијен је у Боа де Булоњ. Непознати злочинац убио га је револверским метцима. Поред леша наћен је, мећутнм, штап са тешком оловном кутлом, који би такође могао да послужи убици. И баш проналазак овог штапа дао је читавом овом злочину вео мистериозности. Можда је овај убилачки ПЈтап изгубио сш убица? Или је, *!ожда, овај оловни штап прлпадао жртви тајанственог злочина ,који је имао разлога да се бој« напада? То су питања на која има да одговори кктрага. Мистериозни злочин открио је Никола Блазиан трговац, који се у дру *птву једног свог гирнјатеља, журио 1кући кроз Булоњску шумицу. Обојица су изненадно застали, јер су у н>иховој готово непосредној близини '©дјекнула два револверска метка, а 'одмах затим чуло се очајно запома^ање. У извесној удаљености приме*или су два аутомобила старијег ти*га који су стајали на ивици пута. Вила је ноћ, али су фарови на овим аутомобилима били угашени. Када 1су ова двојииа пвкушала да се приближе аутомобилима да би констатођали њихов изглед и бројеве, ауто%«обили су, још увек неосветљени приличном брзином, одјурили премЈш Паризу. Оба пријатеља закључили су да потраже једног полицајца, кота су ускоро и нашле и с њиме се упутили на иеств где су стаЈала два
тајнствена аутомобнла. Већ иежолико тренутака доцније онн су у близгаи тога места испод грма нашли једног непокретног младића. Овај је био тешко повређен метком у стомак и једва је могао говорити. Са мало речи објаснио је само толико да )е био нападнут. Једним таксијем тешко повређени пренет је у најбллжу болницу, где је издахнуо пре но што су га полицијски органи могли саслушати. Поведеном истрагом утврђено )е да је убијени идентича» са двадесет осмогодишњим Пољаком Познанским, који је становао у Ри ла Бријер. Познански је раније био директор једног бара, који је радио у по. чегку одлично, али га је доцније збот кризе морао затворити н поно. ва се посветити свом старом звању барског играча. Он је одиста био ангажован као солоиграч у више ноћ них локала, али је кратко време пре убиства напустио и ово своје занимање н од тада није имао стално за послење. Проналажење оловног штапа у бли зини његовог леша наметнуло је две хипотезе: једна би била да су убиство извршила два лица, од којих је једно било наоружано револвером, а друго овим штапом. Међутим, ова хипотеза није вероватна, јер досадашња убиства у Боа де Булоњ увек су имала за мотив пљачкање, док су код убијеног Познанског нађени неки предмети од вредности. Друга хипотеза је много вероватни•а: да је оловни штап припадао самом Познаноком. Можда је он сам, због незапослености, имао намеру да изврши какав разбојнички напад и можда је баш том ариликом убијен. У последње време у Боло«>око| шумици извршено је неколико разбојничких напада на љубавне парове и није искључено да је Познанокн такође напао јелан такав пар и при томе настрадао. У вези са оеим та. јанственим злочином саслушан је велики број знанаца и пријатеља Познанског, али та саслушања нису нимало мг~та осветлити оваЈ криминални слунај«
Бнста Њ. В. Крал»а бисте Блажеиопочившег Краља Петра Великог Ослободиоца и Њ. В. Краља Алексакдра, а на самој згради касарне Петра Зринског, у којој је омештен 35 пешадиски пук, поставиће се рељефна плоча са ликом хрватског бана Петра Зринског, чије кме ноои загребачаси 35 пешадискн лук. Обе бисте н рељеф израдио је позматн вајар и професор Уметничке академнје у Загребу г. Фран Крпгинић. Бисте и рељеф су нзливе«и у бронзи. Акцију око њиховог пооизања покренуо је још пре три године г. Јосип Кркљуш, претседник Удружеља рат\них мнвалида. Подизање ових биста кошта друштво 50.000 динара. Седница Општинсног већа у Бјелинн БЈЕЛИНА, 21 јуна. — (М. А. изв. „Правди"). — Новим Законом о општинама Бјелнна је добила степен сеОске општине. Општинско оеће од жало је седницу, на коме се врло живо расправљало о том питању. На крају седнице једнодушно је одлуче но да се код надлежних власти са народним послаником г. др. Владими ром Станишићем предузму потребни кораци да се Бјелина уврсти у ред градова тим пре што је општина Пе тровог Поља поднела је молбу да се присаједини Бјелини. Тиме би Бјелина имала 15.000 становника.
Укрштене речи •— БроЈ 12 —.
Водоравно: 2) двоје исте врсте, 4) чувени кавкаски усташа (1797—1871), 6) покретни салон, 8) истраживач поларних крајева (17900—1855), 9» гора у Грчкој, 10) наметнут, 12) римски цар, 13) део (пров.), 14) поклон, 17) пријатељ (француоки), 18) опера од Маснеа, 20) Лука у Немачкој, 21) морска животиња, 22) члан Јазонове екопедиције. Усправно: 1) врста ножа, 2) једнакост у вредности, 3) француски сатиричар (1753—1801), 4) риба, 5) назив за један каарт у Паризу, 6) грчко божанство, 7) негација (латиноки), 11) сат (пров.), 14) афирмација, 15) коњска опрема, 16) јапанска мера за дужину, 18) моменат, 19) стара мера за течност.
•— Решење броЈ 11 Водоравио: 1 лар 4 Батут (др. Мила« Јовановић) 6 ту.типа« 8 Марока«ац 9 су 10 ар 11 та 12 ат 13 ла 15 ом 16 нотес 19 бол 20 Качак 21 дан. Усправно: 1 Лало 2 Атика 3 рупа Бурија« 5 танатос 6 тас 7 нар 14 Оточац 17 обад 18 елач.
Моји пријатељи који се одушевљаваЈу спортом нека ми не замере. По репортерској дужности мсрам да саопштим ову истиниту и актуслну причу: Мајстор Мита из Пашићеве улиие добио из околине Београда крас пог шсгрта. Мирно неко дете, бистро, паметно и окретно. За неколико месеца запрепастио мајстор Митин шегрт и мајстора, и калфе, и околину. Остали шегрти дивили се своме другу. Други мајстори узимали као пример мајстор Митиног шегрта. И сви у том бистром шегрчету видели другог Луку Ћеловића после икс година. Али.. Али мајстор Мита последњих дана се разочарао. Пошаље шегрта да донесе ручак од куће у 10. Кућа му тамо негде око Вождовог парка. Рано га са порцијама упути да помогне мало и мајсторици па да у подне ручак буде у радионици. Првих неколико месеца шегрт је био тачан као енглески воз. Дванаест сви ра кроз димњак Бајлонове пиваре, — и ручак је ту. Од пре месеи дана, међутим, л два поподне објави фабрична сирена, а шегрта нема. — Шта је с тобом? — пита га мај стор Мита, прегладнео као и остали у радионици које мајстор храни. — Ништа мајсторе. Терала ме госпоћа да нацепам дрва, — да доне сем воде, да јој причувам дете, да зовем вешерку— — декламује ше|-рт мајстору. Увече по кући лом. Мајстор в мај сторица да се покољу: — Он је дошао да учи занат, не да цепа дрва и чува децу. Разумем нешто како би што пре дошао у радњу. Овако, жено, не може Хладујемо у радионици као пси док ти дете позове праљу. Јер ти ћеш кола да поломиш, ако Је сама зовнеш.— Боже, чуди се мајсторнца. Још пре дванаест сам му спремила порције и пошао је... — Ћут'! — умируЈ "е је мајстор Ми та. — Знам, био сам и ја шегрт... Ту пре неки дан хтео да се увери мајстор ко лаже: шегрт или мајсто рица. — Хајде, Јездимире, порције па за ручак. Али брже. Кажи кући да те много не задржавају. „Послушни" шегрт узео порције. Мајстор као приватни детектив за њим. Тамо око Славије види мајстор како његов Јездимир спусти порције поред зида и поче да рита лопту са неким бадаваџијама. Мајстор стао и посматра из далека;.. Све ври у њему. Његов шегрт јури за лоптом, виче, млатара рукама и одбија развијеним плећима неразвијене грађанчиће. Тек касније сети се да мора једном да подигне порције, око којих Је за тај један сат нањушило двадесет господских керова. Мајстор позеленео у лицу, савесно врши улогу уходе. Код Карађорђевог парка исти случај као и на Славији. Разгоропадио се мајстор Митин шегра и рита ли рита неку гуж ву од крпа. Мајстор изгубио стрпље ње, али се уздржава. Једног тренут ка, „у опасној ситуацији", чу маЈстор како се његов шегрт раздра: — НападаЈ! Прекипе му, приђе му с леђа и звиз иу га шаком по врату: — Нападај!Шегрт само што се не сруши. Згра би порције и поЈури ка дому мајсто ревом. Код куће га опет маЈстор Мита пропусти кроз руке: — НападаЈ! — непрестано му гово ри мајстор. — Де, нападај, што не нападаш!... Мајсторица се крсти и гледа. Неупућена у ствар, посумњала Је тог тренутка у нормалност мајстор Мите. У трку донео шегрт ручак у радионицу. Озлојеђење никако није остављало мајстор Миту. Наредио шегрту да сиђе у подрум. Упутио се и он за њим: — Нападај!... НападаЈ!... Хајд' што не нападаш!... чуо се маЈстор Митин глас из подрума. Сутрадан добио мајстор Мита писмо од Јездимира, у коме су остали маЈстори видели раније другог Луку Ћеловића: МаЈсторе, више волијем лопту од заната. Ваш шегрт Јездимир" И отишао Јездимир из Београда пошто није могао гладан да рита лоп ту. Тамо на селу моћи ће да је рита до миле воље, а ако нема с ким, онда може и сам. Моји пријатељи, коЈе спорт одушевљава, молим да ми не замерс. Остаћемо и даље добри пријатељи као што су и мајстор Мита и његов Јездимир сачували лепе приЈатељске односе♦ А у ВоЈводе Глигора улици, нанизао се свет око ограде дворишта каване „Српска застава". У двориш ту лумпуЈе „газда". Свирачима залепио хиљадарке на челу. Два Циганина угурала хиљадарке у гудала. СвираЈу да жице попрскаЈу. КавеџиЈа двори „газду" као пашу. Неки љу ди иза ограде уздишу гледаЈући у новац. На столу поред вина комади распарчане новчанице. „Газда" даје Циганима комад по комад. — Жељан ћеш бити хлеба! — шап ће Јужносрбијанац коЈи стоЈи поред мене и увиЈа брк на коме је остао траг куваног пасуља. — Свирајте ми, наређуЈе онај задовољан у столици. Пигани направн
ли круг око њега. Са њима је н, Цвета Циганка, „Џозефина Бекер" из Маринкове Баре. Цигани вуку гудалима н пожудно гледају у комаде исцепане хиљадар ке на столу. Само почну, „весељак" их заустави: — Не то! — Ја знам шта он хоће.. — каже Цвета Циганка и удара дефом внше главе овога човека. „Пита нана, море, пита нана"_ —* крешти глас полупијане Циганке. Остали Је Цигани прате. Дебелом Циганину, који свира у бас и на чијем Је челу залепљена пљувачком хиљадарка, „весељак" цепа кошуљу. Женски свет гледа у маљав стомак и груди здепастог Циганина. — Жељан ћеш бити хлеоа, пази што ти велам, — каже огорчено Јуж носрбијанац. — Зашто ово чини? — Најурио жену, узео другу, па сада најурио и другу! — одговара жена. — Ено оно дете Је његово, показује жена на голишаву девојчицу коЈа се спотиче по песку дворишта каване „Српска застава. За пола сата колико сам провео поред ограде, однеше Цигани „газди", да види свет, неколико хиљада динара. Тачно онолико, са колико би могао да се спреми један ручак за целу сиротињу Душановца. И то господски ручак. Музиканти су му, када сам одлазио, засвирали посмртни марш. „Весе љак" је био задовољан. Д. М. п
т???????????????????????? Постављења
Указом Његовог Велича«ства Крап ља, на предлог г. Мннистра саобраћаја, постављени су: При Генералној дирекцнји државних железница: за вишег сааетника 4. групе 2. степена Грађевиноког одељења, Јосиф Ковачевић, виши саветник исте групе н степена и шеф Отсека истог Одељења; При Дирекцији државних железница у Београ-. ду: за саветника 5. групе Општег одељења, Марко Радисављевић, повереник 6. групе истог Одељења; При Дирекпнји држав«их железница у За гребу: за контролора 7. групе 2. секције за одржзвање пруга у Загреб — Сава, Антун Фабри, контролор исте групе X секције за одржавање пруга у Сплиту. (А.А.). Решењем г. Министра пол>опри-. вреде постављен« су: за чи«оаничког приправ«ика Пољ-з гтривредне огледне и контро.тне етанице у Загребу, Будислав Барјан, пољопрнвредни приправник код Сре* ског начелства у Врбовском; за чиновничког приправ«ика Држазне ергеле у Станчићу, Ива« Бранд, днпломирани агроном. (А.А.). ПЕНСИОНИСАЊА Указом Његовот Величанства Краља, на преалог г. Министра саобра« ћаја, пенсиониса« је оа важ«ошћу од 6. октобра 1932. године Димитрије П. Јовановић, бивши директор држав них железница у Загребу, 1. категорије 3. групе. (А.А.). Указом Његовог Велича«ства Краља, на предлог г. Министра саобра« ћаја, пенсионисан је Виктор Халва« ња, инспектор 5. групе Дирекције држааних железница у Загребу. (А.А.).
Две успеле ћачке изпожбе у Ужнцу
УЖИЦЕ, 21. Јуна. — (М. Љ. изв. „Правди"). — У УжичкоЈ гимназији на свечан начиН отворена је изложба ђачких радова. Отварању Је присуствовао изасланик Министарства просвете г. Иван ДимитриЈевић, директор ужичке гимназије г. Стеван Маленковић, сви наставници и већи броЈ грађана. У укусно декорисаноЈ сали изложени су женски ручни радови. Наставница женског рада у Ужичкој гимназиЈи је г-ђица Косара Дамњановић. Изложба у УчитељскоЈ школи показује већу шароликост од оне У гимназији. Запажа се јасно жеља да се лепо удружи са корисним и практичним. Ученице излажу женске хаљине (народни мотиви) мушки и женски веш, чипке, а ученици, поред успелих цртежа, предмете из области дрвореза. Женски рад у Учител^ској школи са много марљи вости предавала Је г-ђица Борка Ћи ровић, цртање Је предавао академски сликар г. Грдан, а дрворез н радове из те области г. Стеван Симоновић. ттттттттттттттттттттттттттттттттггт?* Умро од страха ДОБОЈ, 21 јуна. — (М. А. изв. „Правди"). — Код Нашичке стругаре у Завидовићу догодио се несрећан случај и том приликом Је умро рад ник Наил Марушић. Наил Је ступио на посао пре кратког времена н ниЈе знао како се рукуЈе парном тестером. Једна даска Је искочила и оборила Марушића. Када су радници пришли да га подигну, Наил је био мртав. Обдукцијом леша установље« но Је да Наил није умро од повреда него му је срце престало дт ку* ца од страха у моменту када Је д 1С» ка искочила.