Pravda, 22. 06. 1933., str. 9
БРОЈ 10.283
ПРАВДА, И ЈУН 1533 ГОДИНЕ
СТРАНА
0 картелима у нашој земљи РЕФЕРАТ ПОДНЕТ КОНГРЕСУ ГЛАВНОГ САВЕЗА ЗАНАТЛИСКИХ УДРУЖЕЊА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ. —
„Правда" је донела кратак нзвод нз реферата којн је г. Стојаднн Анђелковић прочнтао на конгресу Главног савеза занатлиског удружења, одржаном у Суботнцн. Због његове актуелне садржнне данвс доносимо у потттуности тај реферат: — Једна невидљива сила пустоши дана; наиг>' земл>у и исисава последње соковс економског жнвота нашег народа, а нарочито занатлнја. У овнм тешким даннма економсхе депреснје, коју преживљујемо не само мн него и сви народн у сзету, занатлиство је највише погођено. Занзтлнство, чија се е. зистенцнја оснива на поштеном свакодневном раду. данас нма да се бори са картелским органнзацијама и индустрнским тру. стовнма, којн производе потре&не занатске снровкне. Ова борба у толико је тсжа што се на једној страШ1 осиромашени потрошач налазн у немогућности да конзумира занатске ■производе и тражи снижавање цена, док се на другој странн налази организована индустрнја која производи занатске сирк)вине и немилосрдно диже цене, стављајућн тешке и неонош љнве платежие >чмове. Док се на једиој страин у жквотним намнрницама и полч>привредннм производнма вили катастрофалан пад цена н осиромашење потрошача ванатлиских производа, пад наднице и зараде испод миним\-ма за живот, — дотле се на другој странн картелисана кндустрија, подкжући цене без икаквих стварнкх разлога, ка/> неман устремила да што пре дотуче отпорну моћ занатлиства у одржању његове егзистенције. Да би слика картела била јасна изнећу само неколико примера у цнфрама, па ћете видети до ко)е мере картели пустоше економао' моћ занатлистза н поентирају данашњу тешку привредну кризу, ометајући рад надлежнкх фактора у ублажавању и лечењу те кризе. Ја ћу почети са грађевшкхим мате ријалом, јер он обухвата гро занатли ства, око 20 и више бранши, а њега и ја лично добро осећзм и познајем. 1. ЦЕМЕНТНА ИНДУСТРИЈА Један од најглавннјкх материјала у данашњем модерном грађевинарству јест цемент. Без њега се не може нн замнслити ма какво грађење, почевши од високе градње, железнице, путезл и мостова па до најобичнијег клозетв. Свуда је цемент главки материјал за кз^радњу. У одбрани земл>е цемент нгра видну улогу. Данас се не да ни заг*нслитн једно модер-но утврћек>е без цемента. И један тако важан матерк(ал под ударом картела не само да пл*стоши и црпе економосу моћ занатлиства и државе као послодавца, већ и цео на род, јер се цемент данас троши и на селу. Цена цементу била )е 1930 годкне фрзнко Београд 4.500 дннара по вагону. У то доба картел није постојао. Мећугим, у почетку пословне године 1931 и 1932 склопљен је картел измећу фабрике цемента н цена цементу поднгнута је на 6.200 дкнара. Дакле, 1700 динара по вагону илн 17 пара по килограму. Као што се види кз ових пифара, пена је подигнута за 35°/в од нормалних цена пре оснкзања картела. Да видимо сад како стоји са осталнм елементима за производњу цемента. Глазну улогу у производњи цемента игра радна анага и гориво. Када сви знамо да је рална снага пала са 25% и више, када сви знамо да је горкво пало са 20°/« па и више, онда долазимо до поражавајућих резултата. Уместо да цена овој важној сировини у грађевкнској бранжи падне са 25°/о, она се диже са з5°/о, што значи да би нормална цена требало дз буде са 60% ниже од данашње. Да је ово стварно и тачно, служн нам за доказ следеће: наш цемент се продаје на обали у Солуну за 2,700 динара вагон, докле се тај истн цемент продаје у Скопљу за 6.300 динара. Фабрику кошта један вагон цемента франко Београд 2.00о динара, а продаје се 6.2О0 дина ра. Дакле, зараћује се 300 на сто. Када се узме да је целок>ттна производња у 1932 години била 2.оО'Ј.ООО тона, види се да је само картел цемента однео и осиромашио привреду са око 400.000.000 динара. У цементна предузећа у нашој земљи уложен је страни капнтал. Ми се не смемо бунити против уложеног страног капитала у нашој зем.ги. Напротив, ми се радујемо, јер он пома же развијању наше привреде. Али у овом случају страни капитал врши атак на наиту привреду, он тежи исцрпљењу и осиромашењу наше привреде, тежи руинирању економске моћи занатлиства и потрошача и ми са овог места морамо рећи тим етранцима: к себи руке, јер стрпљен>у има краја. Надлежне факторе морамо упозориги на овако разоран и економски деструктиван рад странаца који на овако безобзиран начин пустоше на пу земљу и руше њену економску иоћ. Морам овде да констатујем Једну »алосну чињеницу: да је картел цечента откупио фабрику цемента у ?вљи код Београда и затворио је, ла му не би конкурисала и на тај Лачин оставио читав крај без зараде, а масу радника на улицн Па иЛак, и поред тога раљска фабрика )ош увек ужива све концесије од држаав и води ее као да ради«
2. КАРТЕЛ ГВОЖЂА
Јфабриком у Раљи. А кзртел окси-
г I гена са фабриком у Београду. Гос*_вима )е познато какву улогу игра подо, ми се морамо запитати смемо гвожђе у привредном животу, наро ли ово и даље да допуштамо и кучито у изградњи земље. Овде морам | да нашу привреду ово води. одмах констатоавтн да је картел гвог Господо, пре годину дана једна жђа у рукама Министарства шума и пештанска фабрика подигла јс сво РУда, исто онако као што је и кар- ју филијалу у Бечкереку за израду тел шећера био у рукама Министар- инсталација за централпо грејање ства фттансија. Та је фабрика одмах национализиПрема паритету прератних цена рана ' поза Јиљена су нмена њеном гвожђа, оно треба да се продаје са Урач>'натом зарадом највише 2 дина ра по кнлограму. Међутим, картел продаје гвожђе до 4 динара и више по килограму. Белгнја, која није У средње-свропском картелу, то исто гвожђе прода је заједно са плаћеном царином од К600 дкнара по 2.50 динара кгр. Ов де нећу да излазим са цифрама које су огромне и које коче просперитет у грађевинском занатству, сматрајући да је овај картел у рукама државе н да ће надлежни фактори уви дети једном какву и колнку штету наноси занатству и гтривреди картел гвожђа и да ће га исто тако као и картел шећера растурити. Довољно је да нввед^мо само услове под којима трговцн морају да продају гвожђе, па да надлежни фак тори внде могу ли н даље помагати и штитити један овако катастрофалан за привреду картел. Трговци се мораЈу обавезати: 1. да ће набавке вршити само код картелисаних домаћих фабрика и оних страних које се са њима налазе у везн; 2. да ће увек и најтачније испуњавати све услове плаћања (који су, узгред будн речено, врло строги); 3. да неће „у испорукама у којима се буде радило о неспоредним испорукама трећим особама" снижавати цене, давати никакве бонификацкје ни погодности „под било којим видом, односно именом"; 4. у колнко се не буду држали на. веденнх услова, признају да губе „право на погодности повлашћених трговаца жељезом" и т. д. На крвју повлашћени трговци треба да потпишу и то да фабрике уопште ннсу обазезне да вагонсне пошиљке саставе како тртовци траже, већ како саме фабрике буду нашле за сходно. Растурањем картела шећера цена шећеру пала је за 2 динара по килогра му. Када се узме да је цела производња шећера у 1932 години била 80.000,000 кг. и да су ладом картела потрошаЗи добцли 160.000.000 ди"нара, можете згмислцти тек колико бн огромна цифра била уштеђена када би картел гвожђа пао. Казао сам д» за гвожђе нећу износити цифре, па сам зато подвукао ово уттоређење са шећером да и ви као и надлежни фактори, ово сами процените. Картел ексера није у домену државе и о њему морам рећи неколико речи. Овај картел је исто тако моћан као и картел иемента а у погледу цена много безобзнрнији. Један вагон ексера од 10 тона пору»ен из Граца кошта франко Београд 19 хиљада днн. Царина на један вагон кошта 30.000 динара то је укупно 49.000 динара и под тако високом царинском заштитом стране фабрике продају своју робу, што зчачи да њих ексери не коштају више од 1,50 по килограму. Овај картел заштићен царнном зарађује 3 динара по килограму или 200°'о Заштитити царином једну индустрију са 200°/» то је грех према држави и њ*ним финансијама, а пустити ту исту индустрију да се картелише и до мак симума царинске заштите подигне своје цене и осиромашује законодав ство, значи пустити разбојнике да слободно пљачкају мирне грађане на друму. Може ли се под таквим при ликама мислити о неком лечењу еко номске кризе? Не господо. Царином треба да се штити домаћа радиност. То је дужност државе, али овака заштита, која руинира економ ску моћ грађана а пуни стотинама милиона џепова капиталиста, већином странаца, то је најближе рече но, грех према своме народу. Једну интересантну ствар да наведем о картелу ексера, па да се види колико и како бесомучно и безобзирно кидише на џепове потрошача у овнм незапамћено »ешким данима. Је дан сандук за 25 кг. ексера, фабрика из Граца (Аустрија) која купује грађу код нас наплаћује 2.50 динара по комаду, док наше картелисане фабрике наплаћују такав исти сандук 10 динара по комаду и на тај начин зарађују још 6°/о на продате ексере. Онда, господо, смемо ли ми да овде останемо равнодушни и да не подигнемо свој глас? Дужност према занатлиству нам налаже да упозоримо надлежне факторе да се овоме злу мора стати на пут, јер је потрошач толико осиромашио, да више не може да конзумира, а то занатлиство највише осећа. Целокупна метална нндустрија на лази се данас у картелу и она је помогнута и заштнћена царином и на тај начин омогућено јоЈ Је да покоси и убије и ово мало отпорне моћи које занатлиство још даје а држава губи огромне милионе на ца ринским приходима. Овако моћни картели у корену уби јају лечење економске кризе, спута вају развој индустрије и привреде и не допуштају подизање нових об јеката. Ако би се и подигао какав објекат, картел га купуЈе и затвара. У Лесковцу картел је откупио фабрику ексера и затворио је. То је нсто урадио н картел цемснта са
управном и надзорном одбору и пре ко њнх су царнне подигнуте до невероватних висина. Услед овога тај је материјал толико поскупио да се сада ретко ко решава да га уводи. На овај начнн смањена је потрошња, оставл>ена на улици маса инсталатерских радника а фискалнн ннтереси државе свакако су у врло великој мери оштећени. Мн морамо са овог места да укажемо на свс оно што кочи просперитет занатлиства и ствара беспослицу, јер нам то, поред професноналне, и национална дужност налаже. Због привредне малаксалости наше земље, толерангност државне адмнннстрације прсмв њима, картели су толико добили маха и апетита, да се стварају и за ону робу н сировину коју ми можемо да дадемо целом свету. Случај са картелом паркета: Картел пар | кета се одржавао већ девет годнна са ценом која је била 75—85 динара по кв. м., према квалитету. Паркет се пре рата није сроизводио у СрбиЈи и зато се картел врло брзо и могао да створи и подигне и одржава цену за 30 до 40*/« скупљу од стварних цена. Требало Је да се створн једна мала радионнца, н-; фабрнка, у Београду н Ужицу, па да цена по кв. м. падне на 45 — 55 динара. Познато Је какве Је размере достигао картел квасца. Моћно зашти ћсн, јако подржаван, он је пустошио потрошаче и диктовао цену нашим пекарима како је хтео. У великим државама са моћном ин дустријом о картелима не може ни речи бити. Наши француски другови такође данас држе свој годишњи конгрес. Ја сам цео џрограм њиховог рада имао пред собом. Нигде ни речн нема о картелкма. Ја мислнм кад би у Француској неки картел однео потрошачима сзмо дваестак милиона а не стотине милиона као код.нас а још кад би то био страни н анационални капитал као код нас, устала би цела Француска и од тога дшфавила читаву аферу. Морамо признати овде Једну исти ну. Сви досадањи протести- протнву картела, сва доказивања о њиховој штетности, све молбе и апелн оостали су до данашњега дана глас вапнјућег у пустиЊи. За то Је потребно да Југословенско за натлиство, окупљеио на свом годиш њем конгресу, једнодушно устане против разорног рада картелских ор ганизација и страног капитала. Уверен сам да апел који будемо упутили са овог места, у име целокупног југословеиског занатлиста, а у интересу наше националне привре де и нашег нзрода, мора лаићи на разумевање и на предусретљивост ме родавних. Далеко би ме одзело када бнх продужио да ређам све хартеле који код нас постоје и страшне и огромне цнфре које отуда произилазе, а које су нам рак рана на вашем економском организму и јеана од сметњи лечењу економске кризе, јер погоршавају и подризају фкнансиоки жнвот земље, стзарају дисхармони : у цена нзмеђу занатлиских и пољопривредних производа и онемогућавају размену добара између села и граша. У нашој земљи картелисане индустрнје су претвжно у страним рукама. а нарочито капитал оних земаљз које Југославију попрехо гледају ч на све могуће начкне иду да подрију њену економску моћ и зато са озога места мере које будемо предложили има да буду остварљизе, концизне и на крају мушке, јер то захтева достој аиство и економска важност озог нашет скула.
СМЕЂУ ПУТ ]>Ј1УГ А? СТВАРА ^ 4 у СНЕМЕ ШЈЕ Обоје поспешује, да Вам пут потамни, а истовремево умањује опасност од супчанаце. Завиђаће Вам на ВашоЈ здравоЈ смеђој боЈи. Али пазите добро, никада се вемојте сунчати са мокрим телом, него се увек пре ватарите. Жуеа-Сгете и Шуеа-ШЈв су недокучиви, недостижнви, Јерсамо онн садржавзју еуцерит. ШУЕА Је Јефтнва: Сгете: Дин. 3.50, 6, 12, 25.
М
ШТД ЋЕ БИТИ СА НЕМАЧК0М ФИЛМСК0М ИНДУСТРИЈ0М7
- о::о—
ПРИВРЕДНА ВЕСТ „Сава" опће осигуравајуће дионичарско друштво у Загребу одржало је 31, маја о. г. своју редовиту једанаесту главну годишњу схупштину за прошлогодишњу пословну годину. Из извјештаја равнатељсгва разабира се, да је опћа економ ска депресија неповољно утнцала и на посао осигурања који је ускоро позван са опћенитим економским животом у земљи. Успркос тога, друштво је успјело, да након потпуног отписа губитка на вредносним папирима получи чист добитак од дин. 1,169.303.90 те исплаћује као и прошле године дивиденду од дин. 32.— по дионици„Сава" је од свог оснутка до данас изн^атила на елементарним штетама крупну суму од дин. 211,578.481.82, 52173
ЗнаЈући да Је филн Једно од најЈачих средстава за пролаганду, хитреловцн су, дошавшн на власт, нзЈавилн дд Је филмска уметност слободна, али под условом да буде нацнонална. А да би нацноналнстичка влада имала пуне гаранције да ће филмска уметност бити национална, на чело целокупне продукцнЈе као врховни комесар постављен је др. Гебелс, „Мозак хитлероваца". Ускоро затнм дошао Је погром Јевреја. Како су највећи део филмског
ћн кад ни да сачека повратак свога мужа. Пнтали смо Фрелиха кад се на повратку из Египта случаЈно задржао неколнко тренутака на београдскоЈ станици: — Шта ће бити са Гитом Алпар? Преклињућим гласом и са Једним искреиим изразом бола и туге замолио иас Је да о томе не пишемо ни Једне речн. Гита Алпар била Је побегла у Пешту, у своЈу домовнну. Како Маџарска нема развиЈену филмску инду-
кадра сачнњавали прншшшци МоЈ- стрију, није могла остатн у Пешти, а како о повратку у Немачку није могло бити ни говора, она Је отпутовада у Француску. Сада Је у Паризу. Са њом је н Густав Фрелих. Опет су срећни, нако још нису добилн ангажман да раде за неку француску фнлмску комлакнЈу. Са њкма у Паризу Је наЈвећи лео оних коЈи су моралн побећи из Нема чке. Њихов број ннЈе мали. Као емигрантн, они у ФранцускоЈ не очекују онако ружичасту будућност какву су кмалн у изгледу у НемачкоЈ, али као уметници радо жртвуЈу све слободи. Ово за француску фил.мску индустриЈу значи веома ружичасте перспективе. Под условом да се искорнств ситуациЈа. А шта ће битн са немачком филмском индустриЈом? Др. Гебелс Је прнчао чнтаве бајке о њеноЈ будућностн. Квалитет немачке продукције ннје нн до сада, са целокупним њеним одабраним н рутинираним глумачкнм кадром, био на завидноЈ висинн. Од сада пототову сс то не може очекнвати. Нарочито Још кад ти фидмови буду прожманн пропагандистнчком тенденциЈом хитлеризма. .Морамо ли ми гледатн те фнлмове? Не само ми, већ н други нароДи у Европи? НиЈе ли бнло доволло поуке са совЈетским филмовима, коЈи су прожма !Ш политичком тенденциЈо.м? Уосталом, све Је то Још иитање будућностн. Можда ће доктор Ге белс променити држање. У сваком случају, ово што Је до сада учнњено не може бити од користи нн за филмску уметност, нв за филмску нндустрију у НемачкоЈ.
Густав Фрелнх сиЈеве ве®о»|ак)||»€^и, то ,су се и они моралг ускоро-разбеНи куд коЈн. Не са^р ^хитшиш*-. ве^ ц проДз центћ. Бнло Је вео.ма мучнкх сцена. Нанме, морали су због тога битн раскинути чак н некн бракови. Познат Је случај Густава Фрелиха, коЈи Је Немац н његове жене, такође славне фнлмске уметнипе Ги те Алпар, коЈа је Јеврејка. Онн су венчани пре годину дана. За време док Је Фрелкх био у Египту ради снимања Једног фњтма, у НемачкоЈ Је настало гоњење Јевреја н лепа Гн та Алпара морала Је побећи немаЈу-
НЕПОЗНАТЕ ФИЛМСКЕ ВЕЛИЧИКЕ ЗВЕЗДЕ КОЈИМА ЈЕ СУЂЕ НО ДА ОСТАНУ ИЗА КУЛИСА
МоЈ пратилац шеф Парачунтове штампе, који Је с тешком муком услео да мн издејствује дозволу за улаз у посвећене просторије атељеа, — претставп ме млалим дамама. Бри нета, коЈа има дкзно филмско лице, зове се Етел Паркер, а друга Је седа Жана Внлиамс. — Ви без сумње мислнте, да сач филмска звезда рече смешећи се госпођица Паркер. Ја сам само госпођица за манускрипте и не знам, да ли ће Вас заннмати моЈа улога, у филмској индустриЈи. Замолих Је да ми прича нешто о своме раду. — Онда морате да иитервЈуишете н моЈу колегнницу, рече госпођнца Паркер. Она Је исто тако госпођица за манускрипте као и Ја. Раднмо заЈедно. Пре, кад Је постоЈао само неми филм, била Је код сиимања потребна само Једиа госпођица, али са да Јеана сама никако не може да свлада сав посао. — Кахва Је ваша дужност? обратих се госпођици Вилиамс. — Ја одговарам на диЈалоге. То значн: седим код снимања и стенографишем сваку реч коЈу глумац изговара. Прилттком проба суфлнрам. Често се Једна или две речн илн реченце мењаЈу код поновних сннмања. Ја то одмах забележим испод осталог текста. Ако се режисер жели информисати коЈе су промене учињене код диЈалога, може то тачно установити на основу моЈнх за» бележака. Сада Је дошла до речи госпођипа Паркер: — МоЈа Је дужност иста као и у доба немог фнлма. Мене се не тиче изговорена оеч — за мене постоЈи само слика. То значи да морам тачно пазити на сцене. За време снимања моја Је дужност да бележим сваку маленкост на костимима глумапа, сва ко место на коме се налазе реквизити, сваки покрет глумапа. Ове белешке су од врло велике важностн код доцннјнх снилтања. Режисер не може да памтн сваку скптицу. Кад му не бн стајале на расположењу моЈе забелешке, сигурно бн се поткрале и крупкнје режнЈске погреш« ке. Недељу дана после сиимања морам можда казати режисеру у коЈоЈ
I Је руци држала торбицу Марлена Дитрих у тоЈ и тоЈ сцени свог новог фи.гма „Песма над песмама" нлп Силвна СкднеЈ у извесноЈ сцени 1 фнлма „Женсха тамница". Или се 1 мора установитн колико су бнла отво рена врата кроз коЈа Је Морис Шевалие излазио из кнежевског дворца, кад га се одрекла Џанета Макдоналд, у фнлму „Љуби ме ову ноћ", да ли Је том прилнком своЈ славни сламни шешир имао на глази или га Је држао у руци. Осим тога морз се нз мојнх бележака тачно видети коЈе Је сцене режисер већ снимио, а коЈе ниЈе. Почео сам се днвигн младоЈ дами. Она мора да нма нечувено памћење и изванредан дар опажања. Кад сам ЈоЈ изразио своЈе дкзљење, осетил* се поласкана н испр1тчала мн Је Још неке детаље о вредности свога рада. Од њеног рада нма се велнкнх користи, особито код накнадЈШХ снимања, Јер се на основу бележаиа госпођица за манускрнпте могу касш1Је тачно нзрадитн декорације н да глумац буде обучен управо онако како сцена захтева. Кад Је снимљени филм предан на коначпу обраду, пре дају се истовремено и тачне белешке. Ако се тада установи да једна сиена ниЈе тако добра, као што се очекивало, тада манускрнпт младе даме служи као подлога за промену диЈалога или слш<е. Госпођице за манускркпте су дакле врло важне личности. Њихова улога у фнлмскоЈ индустрнЈи не може се никада довољ но похвалити. Кад сам ушггао госпођнцу Паркер како Је дошла до тога да изабере баш ово звање, насмејала се срдачно: — Да вам искрено признам, хтела сам да постанем филмска глулпша, н зато сам дошла у Холивуд. Покушала сам најнре као статисткиња, али ме ни Један режисер није хтео откритн. Тада сам напустила своЈе сно ве и потражила сам службу у уреду. — А шта очекуЈете од будућности? упитах г-ђнцу Паркер. Она се опет насмеЈа: — Можда ће се Једног даив нпак открити да имам талента да постанем или фнлмска глумнца илн режисер !