Pravda, 22. 06. 1933., str. 13

СТРАНА ^

ПРАВДА, 22 ЈУН 19» ГОДИНЕ

БРОЈ 10.282

д А ћ Аж ШвР

Серенаде нод разних народа — Најчувеније серенаде на свету су серенаде венецианскнх гондолиера. —

Шпански научник и археоло шки стручњак др. Бевилаква, који се истиче и као ауторитативни музички критичар, написао је занимљиву студију о .серенадама код разних народа. — Ни један народ не може без тих серенада, типичних музичких пиеса, који толико каракте ристишу сам народ. Сама серенада не зове се свуда истим именом. Најчувеније и најромантичније су серенаде венецианских гондолиера. Одиста, лепша при јатније и чаробнија музика од гондолиерове мандолине не мо же се ни замислити. Чувене су и напуљске, малридске и севиљске серенаде. Ту гитара и мандолина играју најважнију улогу. Париске уличне серенаде су свнма познате, оне изражавју сву ведрину и ве селост француског духа. Енглези воле серенаде са хар моником, Руси не могу да замисле лепу и романтичну песму, која треба да буде и љубав на, а да се не свира на тужној балалајци. Тамбура и гусле то су дивни инструменти југословенског на рода. Један је за весеље и радост, други за дубоки бол и пе вање о прошлости. Тиролци своје серенаде сви рају на цитри, Маџари на цимбалу. Турци воле добош и даире. Јапанци прастаре народне инструменте, које никзд не видите, али вас на сваком кораку^ кроз цео Јапан прате... Где има људи, вароши и села, тамо има и серенада. * ШКОТЛАНЂАНИ У ПАРИЗУ. — Три Шкотланђанина, ништа мање тврдице од својих осталих сународника, дошли су у Париз и хтели да погледа јУ велике коњске трке за фран цуски дерби. Али ни један од њих није имао много воље да плати улазницу. Дознали су да је грло „Епинар" фаворит за дерби. Они су се убрзо споразумели како да уђу бесплатно на тркалиште. Пришли су капи ји за тренере и џокеје и први ШкотланНанин рече: — Ја сам тренер ..Епинара"... Пустили су га на тркалиште. — Ја сам џокеј „Епинара" ре че други Шкотланђанин. И он је умакао бесплатно. Трећем Шкотланђанину није преостало ништа друго него да каже онима на капији: — Ја сам лично коњ „Епинар"... Да ли су га пустили да уђе, о томе нам хроника ништа не прича... БОЉЕ РЕШЕН)Е. — У пуном трамвају Ј-'али дечак седи кпај врома ;ебелог господина. ЈеДна длта-а поред њих мора да стоји. Љутито добаци дебељко малишану: — Срам те било, зар те роди тељи нису научили да уступаш место 1 дамама у трамвају? — Јесу, учили су ме, али боље би било да ви устанете, јер би онда било места одмах за две даме...

^ п " нп %°1 | р РШВИТО СА I РНАНМА" САПУНОМ I коиаа довољан |е за 15 пран»а. Упек при руци, пере и лечи УЈ еди4> улепшава косу. Може ли се иожелити иешто боље и практични'е? »оои|е се свугде Цена 15.— дин. ЛАМИКО — Г.еоград. Кн. МихвЈлова 14. 510/7

Карузов страх од смрти

— НЕОБИЧАН ТЕСТАМЕНТ С ЛАВНОГ ПЕВАЧА ЕНРИКА КАРУЗА. — НАСЛЕДСТВО ОД 1800 МИЛИОНА ДИНАРА. Г-ЂА КАРУЗО ПАЗИ НА О ДРЕДБЕ ТЕСТАМЕНТА. —

Свечаности „Нарциса" у живописиој швајцарској бан>и Монтре. зак „Мадам Бетерфлај" колима кроз цветни корзо.

Прола-

Ваша Пшихода о „вундершдша" о::о — ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ПА ПОСТАТИ ВИРТУОЗ НА ВИ0.1ИНИ. —

Славни виртуоз на виол-ти г. Ваша Пшихода написао је овај интересаитан чланах: За музику је потребаи, пре свега, таленат. Онај ко та кема не може се уздићи изнад прЈ« сечности. Марљивост леиа н корисна особина, али она не може да накнади таленат и пра ви инстинкт. То најбоље видимо у животу: људи пуни амбиције и енергије цео живот се труде и злопате хотећи да с? попну до мајсторског степена, али не успевају. јер им недостл }е основног нагона. Без овог природног, снажног му-зичког инстинкта у виолинско^ кариери никако се не могу дост:-ћи крајњи успеси. При томе «гије довољно да инстинкт буде само снажан, него и подооан за даљи развитак- % Овде најбоље доказе даје ис торија тако званих „вундеркин да". Највише њих, када одрасту, губе свој необични таленат и музички инстинкт. „Вундеркинд" се појављују као комете и ишчезавају као да их је ноћ прогутала. Таленат је био слаб и није могао да се развије у довољној мери. Поред тога, дете свира бесвесно, као што то чини птица када пева. Уз таленат потребно је и нешто друго. Таленат се мора преобразити у животни задатак. Раније сам рекао да мисао без инстинкта није ништа, а сада морам још додати да је, када је у питању музичко усавршавање, потребан потпуно свестан таленат. То је баш оно што детету недо ста^е и зато је сасвим депласи рано, као што се то дешава оаш код „вундвркинда", да го воримо о некој музичкоЈ зрело сти. Музицирање једног детета може технички да буде на вели кој висини, али оно никада није зрелоИ зато је истинско савршен ство могућно само код одрас лих, код којих су инстинкт и интелигенција плодни и природ но се развили. Ако неко жели да музицира зрело, он мора у првом реду и сам бити зрео. Че стито свирање увек је образ чо векове душе. И баш зато мно10 теже је овирати ако је човек свестан онога шта ради. То је исти осећај као када на ули ци желимо да избегнемо опас ност. Ако ту опасност не позна Јемо често ћемо је лакше избећи него ли ако смо већ раније били свесни њене близине. Дете које још бесвесно музицира. чији инстинкт са разумом нема никакве везе, често са лакоћом прелази преко значајних

ствари. Друкчије је то код зре лих музичара. Критично време овде наступа отприлике између шеснаесте и двадесете године. Ово што овде износим и сам сам доживео- Из свог личног искуства знам да ми је музицирање изненадно постало геже и то баш зато што сам размишљао о ономе што сам свирао и што сам критички контрслисао начин извођења. Рад је постао свестан. Раније нисам ни помишљао да је овде у питању животни позив, а сада ми Је би ло све јасно. Осетио сам да на мени лежи велика одговорност, а то није било баш тако једно ставно за младића. Морао сам се навикавати. Истина је да има и деце која инстичктивно дају, за извесно време, више нето ли одрасли са својим разумом, али то Је — као што сам већ рекао — само врло лабав осећај. Истински озбиљан рад почиње тек са критичним гогинама. Вара се сваки онај ко мисли да музи чар-уметник лакше музицира од других музича-ра. Кудикамо теже. Пут до мајсторства је: бескрајни труд и стрпљење- Ко лико пута сам мајстор мора се бе да присиљава на рад, иако врло добро зна да нема савршенства без истрајног рада. Музика је драгоцена страст. Она од својих пријатеља захте ва преданост телом и душом. Велика музика није само музички циљ. До ње се долази само онда ако нам'је музика по стала животни задатак. • • НОВА ГРОЗНИЦА ЗЛАТАУ МЕКСИКУ. — У песку малих и већих речица планинског лан ца Сиера (Мексико) за минуле две године срећни копачи (или ловци) злата нашли су ситног праха у вредности преко 2 милиона долара. Они су дуже времена радили у највећој тајности- али је мексиканска влада сада дознала за то и отсада се злато из река може вадити само уз владину дозволу. У по следње време целим Мексиком је завладала нова јака грозница за златом и хиљаде копача злата и авантуриста преплавили су сада планински крај Сиере. Тај крај је био познат Мексиканиима већ и раније по томе, да његове реке обилују у злату. Злогласни бандит Е-раклит, који је у своје време хтео да обори са власти мексиканског претседника Диаза, плаћао је своје људе увек златом и допније се тек сазнало да је он то злато вадио из река око Сиере.

Славни италијански певач Ен рик.о Карузо, који је својим гла сом и глумом освојио цео свет, одувек се плашио смрти. Та бојазан од смрти показивала се код њега нарочито последњих година живота, а он сам је говорио да осећа како неће дуго живети. Карузо је у појединим великм операма увек играо главне јунаке и кад би на позорници глумио умирање он је играо толико верно да је публи ку доводио до екстазе. Кад је Карузо писао свој тестамент он је и у њему изразио своју бојазан од смрти и наредио „да се сахрани у сандуку са стакленим поклопцем", у ко сом положају, како би, ако је само привидно умро, могао и са.^да устане из гробнице. Поред тога, одредио је да му се гробница сваког дана, годину дана после сахране, прегледа. Карузо је својој жени и ћерци оставио огромно богатство: од милиарду и 800 милиона динара. Али услови тестамента су врло строги. Г-ђа Карузо имл најстрожиЈ"е да се придржава прописа тестамента; ако се, пак, о њега, ма и најмање, огре ши скоро све наследство има припасти италианској држави. Г-ђа Карузо је све до данас успела да очува наслеђено 6огатство, јер се строго придржа вала прописа свога мужа. Од

ових су наЈтежи они који се од носе на неговање његовог гроба. Између осталог, сваке седме године мртвом Карузу има да се обуче нов смокинг нове панталоне и рубље, као да је жив. Г-ђа Карузо прича новинарима да јој је покојни муж својим тестаментом загорчао жи вот. Она не сме ни да помишља на удају, јер стално мора да се брине о гробу свог мужа. Ипак, било би је жао да изгуби огромно богаство. Новинари су упозорили удову Каруза да она и сада има око 7 милина динара годишње прихода од грамофонских плоча саог покојног мужа, али она се тиме не теши. — Ако бих се огрешила о његов тестамент, прича г-ђа Ка рузо, изгубила бих и тај приход и то би припало италијанској " држави... Ја мислим да закони не би смели да дозвољавају овакво свирепо примењивање једног тестамента кроз цео живот... А свак ко је познавао Каруза и био упућен у интимности његовог породичног живота, 1 још се сећа да је Карузо у исги : ни обожавао своју жену. Али I можда је он баш својим тестаментом хтео да примора да и јпосле његове смрти стално ми1 сли на њега...

НА ГУМЕНОМ ЧАМЦУ ДО СУМАТРЕ. — Два_ немачка сту дента, Енгле и Шв'арц из Дармштата, који нису могли наћи посла после завршених студија, одлучили су да отплове на малом гуменом чамцу до острва Суматре. Чамац је мали и може се склопити. Студенти су! ових дана приспели у Будим-1 пешту и уздају се да ће доспети и до Суматре без тешкоћа. Они верују да ће на Сумагри наћи посла, јер је тамо велика оскудица у колониалном чиновништву. * БЕСНА ЛИСИЦА ИЗУЈНДАЛА НЕКОЛИКО ЛИЦА. —ј У маџарској варошици Ач по- ј беснела лисица је изуједала неј колико људи- Она је прво напала на друму једног бициклисту, изгризла оба пнеуматика на бициклу, затим и самог бициклисту ујела за ногу. После тога је изуједала још једког чобанина и две сељанке. Један жандарм је побеснелу лисицу убио из пушке. Утврђено је да је лисица боловала од псећег беснила и сва изуједана лнца су послата у Пастеров завод. Врло је редак случај да се јавл.а лисица која има псеће беснило. * ИЗАБРАНИ ВЛАДАОЦИ „ЦАРСТВА ЛУТАКА". — У америчкој вароши Лос Анђелосу сваке године се приређују велике утакмице за дечју лепо ту. На ову утакмицу долазе де ца из целе Калифорније. Ове године је свечаном такмичењу лепе деце присуствовало око 100.000 деце из свију крајева. Најлепше мушко и женско дете изабрани су за владаоце „царства лутака". Ове године су лепо украшени и златни пре сто цара и царице „царства лутака" заузели трогодишњи Адалберт Мигер и петогодишња девојчица Гведолин Чедвик. О ни су прописно крунисани са позлаћеном круном од картона) и обасути поклонима који вреде више хиљада долара.

ОСАМНАЕСТОГОДИИГфА МАЈКА РАЂА ЧЕТВОРКЕ. У варшавском радничком пред грађу млада Катарина Мирски, којој је сада 18 година, родила је недавно четворке, четири здрава и јака синчића. То су јој прва деца. Она и деца се на лазе у изванредно повољном стању и лекари су уверени да ће четворци остати у животу. * КРОЈАЧИ — КРИУМЧАРИ ВАЛУТЕ. — Берлинској полици ји пало је у очи да шефови кро јачке радње Голберг и Монтефори врло често путују у Швај царску, Француску и Италију. Пре два дана, кад су оба кроја ча сели у воз, у купе су ушли агенти полиције н претресли их. Међу мустрама за штофове они су нашли велику своту новца у Швајцарским францима, италијанским лирама и француским францима. Новац им је заплењен, а кројачи су ухапшени. ♦ ИТАЛИЈАНСКИ ВО.ТВОДА КОЈИ ВОЛИ ДА ШАМАРА КЕЛНЕРЕ ... — У Ници се ових дана догодио несвакидањи скандал. Стари италијански аристократа, војвода Едуардо Роспиљози био је у поатњи свог личног лекара др. Нириа у једном ресторану у Ници и после ручка рекао своме лекару да ће келнеру који их је служио, опалити 250 шамара- Лекар му није веровао, опкладили су се и кад је келнер пришао столу, војвода је однста почео да дели шамаре келнеру. Остали келнери су прискочили у одбрану свога друга војвода је извукао тешке батине, па је и полиЦија мо.рчл 3 да посредује. У полицији ј* војвода Роспиљози изјавио да му је стара манија да шамара келнере, он против тога не може ништа ... Војвода и њ«*гов лекар су ухапшени, а биће под вргнути обојица лекарском прегледу, јер се не верује да им је у глави — све у реду.. *