Pravda, 22. 06. 1933., str. 14

БРОЈ 10.282

ПРАВДА, 22 ЈУН 1933 ГОДИНЕ

СТРАНА )

I живот / Болестн црева и трансфузија крви о: :о — ФРАНЦУСКИ НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ СУ НОВЕ МЕТОДЕ ЛЕЧЕЊА БОЛЕСТИ ЦРЕВА —

НОВИ ПУТЕВИ ТРАНСФУЗИЈЕ КРВИ. — ПОМОЋ ПРИ ПОРОЂАЈУ. о::о — ТЕШКИ СЛУЧАЈЕВИ ТРОВАЊА КРВИ МОГУ УСПЕШНО ДА СЕ ЛЕЧЕ ПРЕНОСОМ КРВИ. —

Угледни парнски лекар др. Стефан Епсен гшше веома заним .Ђиво о новим открићима француских научника на пољу трансфузије крви. Данашња медицинска наука је већ потпуно начисто с тим колике услуге може да јој укаже при лечењу разних тешких болести трансфузија крви, то благодарно откриће поратног времена. До сада се трансфузи ја крзи углавном примењивала само при тешким операцијама скопчаним с великим губитком крви. Сада су, међутим, пронађени нови путеви трансфузије, помоћу које ће се моћи успешно лечити многе болсти где операција уопште не долази у обзИр. Француски научници с највећич сгрпљењем и вољом истра жују нове мог\"ћносги лечења болести помоћу трансфузије крви и У том погледу им теорија о групама крви и техничко савршенство трансфузионих апарата у многоме помаже. ГТомоћу одрећивања групе крви лекар се лако сналази у томе чију здраву ирв да узме да би лечио болесника од разних болести. Технички апарати данас му, пак, знатно олакшавају посао и успех у лечењу. Данас је највећи и најпризна тији специалиста за трансфузију крви у Француској познати париски лекар др. Арно (који је после атентата на претсед ника Думера обавио трансфузи ју крви, али, нажалост, без успеха). Др. Арно је организовао' читдву службу са трансфузи- 1 јом^тако да може у својој кли ј ници у свако доба да изврши ј сваку операцију. Сам др. Арно је конструисао ј нов трансфузиони апарат, који | омогућује несметани рад хирур гу и лекару, јер се пренос крзи ј не мора, као до сада, прекида- ј ти. Помоћу нових открића париског лекара данас може успешно да се лечи читав низ тешких болесги које су биле или неизлечиве или увек спојене с

великм опасностима по живот. Између осталог, др. Арно може да пружи свакој жени при порођају помоћ и олакшање, како не би страдала услед превеликог губитка крви. Ова помоћ при порођају је од највеће |важности, јер статистике показују да су многе, иначе здраве и младе мајке, умирале за вреI ме порођаја, пошто нису могле да даду отпор услед јаком јгубитку мрви. Томе је ново от1 криће др. Арноа учинило крај. Интересенти могу такође све страно да се користе трансфузијом крви при лечењу својих пациената. Трансфузија крви је престала бити само средство хирургије. По практичним опитима гениалног париског лекара види се да се помоћу стручно спроведене трансфузије крви могу успешно сузбити све непријатне појаве малокрвности и ова тешка болест се временом 1иоже потпуно отклоннти преношењем крви. Код компликованих и врло опасних случајева гровања крви трансфузија такође пружа моћну заштиту и лек болеснику. Приликом тровања крви свежа и здрава крв, пуштена путем трансфузионог апарата у пациентов организам, може да обави снажан процес прочишћавања крви и сузбије штет но дејство тровања. Али најважније откриће у ве зи са лечењем помоћу трансфу зије крви је, бесумње, лечење разних болести црева. Тиме се пружа сасвим нова могућност. за успешно лечење разних функционалних паремећаја човечјег организма. Често се дешава да болесник после неке операције пати од јаког затвора. То је веома опасно хтање по живот. Помоћу трансфузије крви болесник се не само одржава' у животу, већ се ословађа и свих штетних последица затвора. Код других болести црева, кад већ све познате мегоде ле-

чења не помажу, трансфузија крви доводи организам и црева у ред и црева почињу опет нормално да функционишу. Др. Арно је лечио три човека, који су услед хроничне болести у цревима били, тако рећи, на самрти. Он је сву гројицу спасао смрти и то само грансфузијом. При операцији и накнадном лечењу после операције у вези са тешким запаљењем слепог црева при вађењу каменчића из бубрега и жучи и при мно|гим другим тешким хируршким интервенимијама трансфузија крви данас наилази на свеј страну примену. | Др. Арно упогребљује за вре ме лечења највише 350—500 кубних сантиметара здраве крви. Он је угврдио да веће ко{личине пренете крви могу ви[ ше да шкоде него користе бо] леснику. ј Важност др. Арноовог откри ћа у вези са лечењем болесги Iцрева необично је велика и ј претставља нову еру у лечењу тих болести. Трансфузиони апарати се стално усавршавају, а француски научници и даље проучава|ју могућности лечен.а болести помоћу преноса крви и ми се с правом можемо иадати да ће се у том погледу у блиској будућности постићи веома лепи и значајни резултати. Др. Стефан Епстен.

Утврђивање садржине алкохола у крви — Алкохолна концентрацнја у крвн. — Важност анализе крви за криминалисте. Често је потребно у вези са неким злочином или неким несрећним случајем утврдити код кривца или изазивача да ли је у моменту кад се случај дгсио био трезан или пијан. Судови и полициске власти раније нису томе питању обраћали то лику пажњу, али у новије време је питање садржине алкокола у крви осумњичених лица необично важно по саму истрагу и одмеравање казне. Медицинска нзука се и у озом погледу много усавршнла. Данас је полициском или судском лекару довољна једна кап крви извађена из кажипрста осумњиченог лица, па да ' утврди колико је пио алкохолног I пића, да ли је био мало или сасвим ! пијан. Ако је при томе лекару познато ' време које је протекло откако је то лице узело алкохолно пиће, па ако му измери тежину тела и утзр- ј дн још неке појединости, он може апсолутно сигурно и тачно рећи колико је окривљени пио. Сасвим је природно да та лекарска констатапија о садржини (концентрацији) алкохола у крви још не значи да се може утврдити и тачан степен пијанства, јер пијано стање зависи у првом реду од индивидуал них особина, од тога колико ко може да „поднесе". Нова пракса показује да је свзки човек, чак и највећи алкохоли- ! чар, у потпуно пијаном стању био, | ако му крв покаже концентрацију ј алкохола од преко два од хиљаде ; (0.2 од сто). При 1.3 хиљаде кон- ј центрације алкохола у крви само по ловина људи је заиста пијана, док су остали потпуно свесни онога шта

је код њих већа од мањих колнччна алкохолног пића него код осгалих људи. То је сасвим разумљиво, јер ако спортиста после узимања алкохола излаже своје тело спортским напорима, крв показује према алкохолу много мању отпорност него иначе. Алкохол у крви нарочито напада човеково осећање равнотеже, па је стога алкохолно пиће за спортисге још опасније, јер им се, услед узимања алкохола и поремећаја равно* теже, могу за време спортовања догодити најтеже несреће.

ттттттптттт

КОЈИ БОЛУЈУ НА БУБРЕЗИМА. ЖУЧИ и КАМЕНУ У | БЕШИЦИ, као и они који пате од прејаке мокрене киселине, |те од улога (гихта) поправиће употребом наравна Франц-Јозефова горка вода своју пробаву. Одлични лекари уверени су, да је Франп-Јозефова вода сигурно и благо дејствујуће минерално срество за чишћење, тако да га се може употребити и код оболења доњег тела, код повећање жлезде корењаће.

раде. Испод 0.8 од хиљаде концен- I трација алкохола не значи никакво , пијанство које би са гледишта прл- ' восуђа могло да дође у обзир. I По тврђењу немачког професора университета Виндмарка сваки. деликвент чија крв показује алкохолну концентрацију више од 1.6 од хиљ*I де, може се без претеривања и опас , ности да ће бити учињена неправда, прогласити пијаним, када није способан ни за управљање аутомобилом ни другим превозним средстзима. Такав човек се по закону блзже кзжњава, али му се мора одузети за дуже време или за увек дозвола за шофирање. У вези с овим Виндмарк тврдн да алкохол нарочито штетно утиче на спортисте. Концентраци}а алкохола

МДПЕ НДУЧНЕ 30НИМЉИВ0СТИ КАДА ЛЕЦА РАСТУ? — Поред многих фактора који утичу на растење деце велику улогу играју и промене у времену приликом прслаза из једног годишњег доба у друго. Амерички лекар др. Емерсон вршио је опите у вези са растењем са 2500 деце и при томе дошао до нових и интересантних констатација. Деца највише и најчешће расту у позним летњим и почетним јесењим месецима. Зими је растење осредње, а У рано пролеће скоро сасвим престаје. То правило важи ско ро за сву децу између в и 14 године. У почетку нема никакве разлике између женске и мушке деце у погледу растења. Али у осмој и деветој години мушкарци брже расту од девојчица, а у десетој години де војчице опет брже расту од дечака. • и УСПАВЉИВАЊЕ ДЕЦЕ СОКОМ ОД КУВАНОГ МАКА. — Прави ало чин врше оне мајке које својим малишанима дају сок од куваног мака да би их успавале. Мајка то чини из егоизма, да би ноћу могла мирно да спава, да малишан не плаче. Али штетне последице оваквог вештачког успављивања по децу су страшне. Ако се кувани мак чешће даје деци, макар и у најмањим оброцима, дете ће бити мање отпорно према сзнм болестима, мождани и неоз ни систем биће нападнут или потпуно оштећен, а ни смртни случајеви нису ретки. Мајке које дају својој деци кувани мак личе на праве убице.

Претплата на „Правду" стаје: За нашу земљу месечно 20 динара. За иностранство мес:*:!*о 50 динара.

РОМАН „ПРАВДЕ"

ОД ЖЕРАРА ФЕРЛИЈА • • •

7 — То ништа не значи, одговорио је Вик суво. Човек као што је Хирн не чека брод, већ узима авио«. Није, дакле, чемо гућно да је Ана већ у Биарицу. Био сам приморан да ово одобрим. Зик је погледао на сат. — Бил, рече. Предлажем да тЕој одлазак у кућу одложи мо за један дан. А сад хајдемо на вечеру, а после тога у неко позориште— Врло добро, пристао сам. То је добра идеја. — Обуци се и не заборави кључ — Наравмо. Зар не би било згодно да понесем и свој алат? — Зашто? — Ко зна ... Можда су врата заринглана? — Ако је тако. онда без помоћи неког професионалног обијача не можемо ућн. Ле смемо оставити траг ..• Због поли

ције. А сад идем да се пресвучем. У осам у „Рицу". До виђења. — До виђења. Пришао сам прозору и чекао да се Вик појави на улчци. Видео сам да је сео у такси и нестао за углом. После тога сам зазвонио и позвао свог слугу. Окупао сам се и обукао, а затим упутио у хотел „Риц". Вече је прошло у пријатном расположењу. Вечерали смо у „Рицу", а затим смо до једанаест били у позоришту. Пошто смо имали још два сата вр^мена, Вик је предложио да одсмо у „Берклеј-клуб". Док смо испијали шампањац постао сам нервозан. Размишљао сам шта ме чека у Синклеровој кући. Вик је непрекидно причао, али ја сам га једва слушао. Мислио сам на Ану и њену судбину. Анализовао сам своја осећања и дошао до закључка да бих је радо, после жалости, узео за жену. Да ли је заиста зо лим? На то питање нисам могао одговорити. Вик је предузимао све да ме расположи. Најзад је увидео да је све узалуд. Седели смо ћутећи и посматрали парове ко ји су играли. Један сат доцније довезли смо се таксијем у близину грга где је била Дерекова кућа- За време вожње Вик ми је објашњавао шта да радим. Кад се сетим тих данз морам признати да сам слушао све Викове запо вести. Он је, међутим, био веома тактичан човек.

— Дакле, слушај, Бил, рекао је. Упутићемо се према кући. Ти ћеш ићи неколико метара преда мном и покушаћеш кључем да отвориш врата. Ако ти не пође за руком, онда продужи пут до првог угла и овде ме чекај. Ако откључаш врзта уђи тихо и прегледај све собе. Узми ову лампу. Она је мала, али савршена. У том међувремену ја ћу шетати у близини. Ако се деси нешто и буде ти потребна помоћ, баци лампу кроз прозор- Електрична лампа разлугсаће прозор и ја ћу доћи да ти помогнем. А сад хајде! Желим ти много среће. Не знам зашто смо то учинили, али чињеница је да смо се свечано опростили. Били смо узбуђени. Аутомобил се зауставчо и ми смо изишли. В>ик је плаћао шоферу, а ја сам се упутио у правцу куће. Прешао сам преко трга и полако се приближавао Дерековој кући, која је изгледала пуста. Прозори су били затворени и мрачни. Извадио сам кључ и опрезно отворио врата. Ушао сам унутра и опет их затворио. Прг свега, треба да се оријентишем. Шта значи што врата ннсу била заринглана? Ледно је јасно: требало је изазвати утисак да нико не станује у кући, али, у ствари, ко зна ко 1е у њој сакривен? Радио сам по плануПре свега треба да прегледам приземне просторИЈе, Јер на тћ\ начин ако ме на спрату неко

наладне имам слободан пролаз. Из хола се улазило у две просторије: трпезарији са изгле дом на трг и још једна одаЈа према дворишту- У холу нисам нашао ништа што би било нео бично. Али у трпезарији на орману нашао сам флашу вискија и сифон соде. То је заиста необично кад се узме у обзир да су становници ове куће отпутовали. Дерекова мала одаја правила је утисак да је власник куће от путовао. Породичне Фотогрчфи је, које су стајале унаоколо не стале су, а писаћи сто био је празан. Кад сам се вратио у хол био сам убеђен да неко станује у кући и према томе требало Је да будем веома опрезан. Стао сам на подножју степе ница које воде на први спраг и погледао. Спрат је Оио мрачан. Добро је што су подови и степенице били покривени ћили мовима. На десној степеници опет сам стао. Обузе ме исто осећање као прошле ноћи, наи ме, да се неко налази у кући и сад пази на сваки мој корак. Дошао сам најзад на први спрат и ушао у Дерекову собу за рад. Упалио сам брзо своју малу ла.мпу, осветлио собу и ви део да сам сам. Прегледао сам собу, а нарочито, оно место где је Дерек лежао. Сви трагови убиства нестали су. Нешто ми није било јасно. Велики ћилим био је јуче упрљан крвљу, а сад је крвавих мрља нестало. Ћилим је исти. Како је то мо

'гућно? Шта су урадили са лешом? Ништа нисам могао да докатем, јер Хирн је уклонио све трагове. На другој страни ходника на лази се велика соба. Опрезно сзм изншао из кабинета и ушао у ту собу. Пошто нисам чуо шушкање упалио сам електричну лампицу. У истом тре* нутку неко је упалио осветљење у соби и ја сам се загледао у тешке завесе. Кроз мали отвор неко је уперио револвер на мене- Видео сам само револвер ску цев. Чудно је да се нисам плашио, јер до сада сам само сумњао да ми лрети опасност. а сад сам то видео. Неко је прекинуо ћутафе. — Мао ми је, мистер Вилсон, чуо сам један глас, што вас је радозналост ноћас довела овамо. — Ви ме познајете^ упдтао сам хладно. — Наравно. Него дозволите ми да наставим. У шест ујутру кућа би била празна. 1111 ета што сте дошли неколико сати раније. — И ја жалим, одгов^рио сам. Није ми била позната ваша жеља. Човек иза завесе се смеј&о— То би било паметно, али пошто сте дошли упозо-равам вас да нећемо дозволити да нас овом посетом узнемирава те. Ми имамо свој план. Кад на пустите ову кућу видећете да се у холу нешто изменило. — Могу ли, дакле, да напустим кућу? • Нас7авуће се —