Pravda, 22. 06. 1933., str. 15

Г БРОЈ 10.282

ПРАВДА, м ЈУН 1033 ГОДИНЕ

СТРАНА

0ЕЉТОН „ПРДВД Е"

У страначким легијаиа човек у слободнои времену пише писма. Легионари тада одговарају на мала мирисава писма, која стижу са ових страна света. Стари је обичај да даме из наЈотменијег друштва и познате уметнице постају куие појединих легионара, што значи да се са н>има налазе у сталној преписци. Цил> ових љубавних писама је да олакшају положај л>удима који су се сами осудили на изгнанство. Лепе дане шаљу ии и своје фотографије и нико не може замислити шта значи ово за легионаре. У својим пожутелим војним књижицама чувају фотографију жене која им је у најгежим тренуцима једина амајлија. А колико има тих тешких тренутака. Нико није знао због чега је илади и симпатични Робер дошао у страначку легију. Обавезао се на десет година. Сви смо оумњали да му је Робер право име. Био је висок, елегантан младић. Грубо легионарско одело није могло да сакрнје аристократско порекло. Био је прави Парижанин који је и у најкритичнијим чаоовима задржао добро расположење и духовитост. У току службовањз од пет година добио је чии по ручника, али због неке лакомислености деградирали су га опет на чиа наредника. У страначким легијама све је могућно. Наредник Робер био је кумче познате париске глумице. Диана илада жена често иу је писала и он је сваки дан ујутру нестрпљиво чекао париску пошту. Једног дана Робер ии Је пришао са фотографијом млзде жене у руци и љубичастим писмом. Био је срећан. — Погледајте оио брдо, рекзо је и показао руком кроз прозор. На врху ииа алписких ружа. Данас је недел>а, коњи су у штали, а капетан није овде. Узећу његовог коња и отићи по алписке руже. Послаћу их својој куми. — То је глупост, наредниче, рекох. Ако примете да нисте овде казниће вас. Осим гога, то је веома опасан подвиг. На брду има много провалија... Молим вас да ме не мешате.

Нлшта нисам ни видео ни чуо. Робер се насмешио. — Хвала рече. Ви сте једини који разуме да опасност даје ј велику вредност алпиској ружи. Да, ја сам то разумео. Знао сам да би га узалуд одвраћао и зато сам ћутао. То је био лудачки план, али алписка ружа... Осим тога, зар нисмо : били легионари? | Четврт сата доцније наред| ник Робер јурио је, у дугачком белом капуту, без оружја, према брду. Дуго сам гледао за њим, а онда узео доглед. Робер се није окретао. Одједном сам чуо два пуцња и опет узео доглед. Робер је јурио уз брдо, а у даљини су сад по други пут одјекнули хитци. Обузе ме чудно осећгње. Затворио сам прозор и легао у кревет. Покушао сам да читам, али узалуд. Смешни су они који мисле да само врућина мучи афричке легионаре. Дан је прошао без догађаја. Из кантине су допирали звуци музике помешани песмом промуклих гласова. ' Спустила се ноћ, дивна ноћ у гтустињи. Онај ко није видео својим очима не може замисли ти ноћ међу брдима афричког Атласа. Чуо сам где трубе повечерје и ти звуци ме узнемирише. Сетих се детињства и минулих времена. Али легионар ако неће да буде несрећан не сме имати успомене. Кад је одјекнуо последњи глас трубе, светлост се утасила, а наш логор стишао. Мислио сам на наредника Робера и његову авантуру. Погледао сам према подофицирским шаторима. Шатор наредника Робера био је мрачан и према томе он се није још вратио. Ветар је угасио свећу у мојој | соби и сад сам чуо урлање бесних шакала који су се шуњали око логора. Да не би заспали сгражарн су напољу употребљавали бурмут и неприкидно кијали. Наредник Робер још се није вратио и ја сам закључио да су га побуњени Кабили убили. Такве сигннце дешавају се сва-

ОД МАРСЕЛА ТРАВЕРА

ки дан у легијама. Било је прошло пола ноћи кад сам најзад чуо топот једног коња. Сутрадан ујутру наредник Ро бер показао ми- је велики омот и на њему наслов: „Хитно. Авионском поштом". — То су алписке руже за моју куму, објаснио је. Млада жена која прими овај цвет, никад неће дознати да је бран по цену самоодрицања и највеће опастности...

Изложба женске занатсне у Бањој Луцн

БАЊА ЛУКА, 20 јун. — (Б. М. изв. „Правди"). — Управа Жеиске занатск< школе у гтрисуству лзасланнка бана Врбаске баиовкне, г. Бранка Ђурђезнћа, отворила је своју изложбу ђачкитс радова. Ралови су смештеки у шсст соба. и укусшо су распоређеии. Међу овнм радовима има већи број слика у гоблену, који Скрећу пажн>у посетилаца. Народна ориамен тика, аезови иа Врбаске, Вардарске, Савске и Зетске бановине, смештеме у Једној засебној соби, изазива дивљење посетилаца.

'ТГТ^ТТ^ТТ^ТТТУГ*-

Дутобуснн саобраћај у Бањој Луцн

БАЊА ЛУКА, 20 јун. — (Б. М. изв. „Правди"). — Од јуче је почео градски аутобуски саобраћа), који саобра ћа сваког сата Траписти — Бања Лука — Горн>и Шехер и натраг. Увођењем овога саобраћаја пружена је гтрилика грађанству да у ле* па предграђа Траписте и Горњи Шехер, где се налазе сумпоровита ку патила, праве пријатне излете. Народна нњижннца н чнтаоннца у Велином шењу КРАГУЈЕ8АЦ, 20. јун. — (В. Ц. изв. „Праади"). — Иницијативом г. Драгослава Димитријевића, учител>а у Великом Шењу основана је иародна књижшша и читаоница. Уписало Се одмах педесет чланова. У управни одбор изабрани су: за претседника г. Драгослав Ст. Димитријевић, учитељ; за чланове г. г. Миловам Васиљевић, Радојица Нико лић, Вој|Кн Обрадовић и Светислав Степаиовић. У надзорни одбор: за претседника г. Милисав Человић и за чланове г. г. Танасије Младеноаић, Адам Младемовић, Милквоје Радовановић и Славко Милановић. За књижничара — благајника изабра «а је г-ђа ДЈ>апица Димнтријевић, учител>ица. Књижнииа н чнтаоница има преко 300 комада књига од наших и страних писаца, а добила је и 25 комада књига од Министарства просвете као псгклон.

Одобрени олштннснн буџет

БАЊА ЛУКА, 20 јуи. — (Б. М. изв. „Правди"). — Решењем г. бана Врбаске бановине, одобрени су буџети ови« општина: Прњавор у износу од 783.627 динара са прирезом од 50%: Кл>учу од 600.160 динара са прирезом 30®/о; При|едору од 1,655.126 динара са прирезом 20%; Горњој Саннци од 250.660 дкнара без општинско" приреза; Горњим Смртнћима од 95.137 динара са прирезом 23% и Ја-јце од 775.538 динара са лрирезом 6°/9.

Резултати државне занатсне шноле на Цетнн-у ЦЕГИЊЕ, 20 јун. — (Н. Д. изв. „Правди"). — Пре двс године осмована је на Цетињу државна мушка заиатска школа ради унапређења заосталог нашег занатства. Према на ставмом плану, школа је трогодишња и има ранг ниже средње школе. Њени ученици могу настааити даље школовање у • средњим техничким школама, па и на техничком факултету, уколико се желе даље школовати, или по положеном практичном и теориском испиту могу бити струч ни учитељи нижнх и виших техничких школа. У школу се примају у ченици који су свршили најмање два разреда средње школе, а нису млаћи од 14 година. С обзиром на сиромашност ових крајева, дирекии ја школе се постарала да осигура бесплатну храну најснромашнијнма — бољим ученицн.ма. Школа има та кође и довољан број квалификацио них наставника. Директор школе је г. Шћепан Милић, професор. За сада је школа једина у читавој Зетској бановини. Јуче је завршена школска година у овој школи са следећим успехом: први разред свршило је седам ученн ка (пет са врло добрим успехом, дво јица са добрим и један ученик понавља разред); други разред свршило је 19 ученика, (четворица са врло добрнм успехом, тринаесторица са добрим и двојица — са довољним успехом). Завршних испита није било, пошто је школа ове годмне имала само два разреда. — Идуће школске годкне школа ће бити трогодишња и тада ће се одржати и за »ршнн испити. ДА ВАМ СЕ ОСВЕЖИ КРВ, пијте неколико дана за редом рано у јутро једну чашу наравне Франц-Јозефове горке воде. Многи професори — лекари пре писују Франц-Јозефову воду јер она оправља рад црева, јача стомак, поправља крв, умируЈе живце те ствара тако опште угодно сећање и бистру глав)^

ИЗ ДЕЧЈИХ УСТА — Ајде, деда, склопи очи1 — вели мали Душко своме деди. — А што, чедо моје? — пита деда. — Па, мама је јуче казала, да кад деда склопи очи, сви ћемо се преселити у његову кућу.

радио

- ђЕОГРАА СРЕДА, 21 ЈУН 19.30 Народне песме пева г. Раша Раденковић. 20.00 О Римском-Корсакову, предавање г. проф. Александра Соловјева. 20.30 Римсзки Корсаков: Гудачки квартет оп. 12 (изводи Радио - гудачкн квартет). 21.00 Из опера Римског-Корсакоза певају г-ђа Лиза Попова и г. Павле Холодков, чланови Београдске опере. 21.60 Дела Римског-Корсакова (грамофонске плоче). 22.15 Тачно време. Новннарски извештаји. Загреб, 21.00 Концертно вече. Суделују: Анчица Амшл (сопран), Иван Херман (тенор) и Мирослзв Малин (виолина). Љубљана, 20.30 Брамсозо вече. ЧЕТВРТАК, 22 ЈУН 11.00 Објављивање дневног програма. Народна музика (грамофонске плоче). 11.20 Званичнн извештаЈ 0 водостању. Из разних опера (грамофонске плоче). 11.07 Тачно време. 12.00 Звона са' Саборне цркве. 12.05 Француска музика, изводи Радиооркестар. 12.3а Берзаноки курсеви. Наставак кокцерта Радио-оркестра. 13.30 Новкнарски извештаји. Тачно време. 15.00 Час за ђаке: Концерт ученика-ца основне школе „Сз. Сава". 1€.00 Народне песме пева г. Мехмед Куленовнћ. 16.30 Наполеон и Карађорђе, предавање г. проф. Јо вана Ђорђевнћа. 17.00 Музика за игру (грамофонске плоче). 16.25 Тачно време. Објављивање вечерњег програма и про грама за следећи дан. Час француског језика: Францускк дијалози: гђа Сесил Шаре и г. проф. Мирко Дам* њановнћ. 19.00 Југословенски концерт Радио-оркестра. 19.50 Вокалнн концерт г. Јоснпа Човића. 20.30 Пре нос из Љубљане. 22.30 Тачно време. Новкнарски изаештаји. Пренос му» зике орпске циганске капеле Предрага Грачанина из ресторана „Рудничаин". Загреб, 22.40 Плесна глазба. Љубљана, 21.1<5 Певски солнстич« ки концерт г. Јулија Бетета басиста Љубљанске опере. СРЕД.А, 21 ЈУН Беч, 17.20 Савремени аустр»|ски композитори; 19.35 Сан једног ст«» рог Бечлије (концерт). Берлнн, 21.20 Телеман: „Ино 4 кантата за сопраи н оркестар. Пешта, 19.30 Цигансха капела; 22.30 Вече мзцарских соната ;23.15 Цаз. Букурешт. 20.30 Вокал ни концерт. Праг, 2О.00 Концерт квартета; 20.50 Хорски концерт. Вар шава, 21.15 Камерна музика (виолнина, виолинчело. клавир). »ЕТВРТАК, 22 ЈУН Беч, 20.00 „Ханс Хајлинг" роман* тична оПера у 3 чина. Бер.^ин, 21.05 Музнка за игру. Пешта, 17.0П Салонска капела; 20.30 Вече посвећено Пу чннијезим делима; 22:00 Циганска капела. Букурешт, 2О.00 Вокални кон церт', 21.15 Радио-оркестар. Праг, 17.3о Моравска Острава. Варшава, 17.15 Концерт хора „Лисенко"; 20.00 Популарнн концерт Радио-оркестра. НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ТАЧКЕ РАДИО-ПРОГРАМА ОД 18 ДО 24 ЈУНА: Среда, 21; Пешта, 18.30: Концерт циганске капеле. Четвртак, 22; Беч, „Ханс Хајлинг* опера од Маршнера.

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ"

0Д Ф. КОБА

— Ја сам по професији баш тован — Добро. Него становаћете над шталом, јер овде нема места. — Не мари, господине. Џозеф Биџер написао је адре су: „Вилиам Сондерс — адреса надзорника куће: Мистер Биџер, Сејмур-Стрит 32". — У реду, рекао је Ферфорд. Писаћу му још данас. Ако добијете повољан одговор прексутра можете да ступите у службу. Јавићу ваМ' Само ми ре ците куда? — На берберницу мистера Жона, Лондон, Вест-Стрит 3. Убеђен сам да ћете добити повољан одтовор. После овнх речн Биџер је по адравио и отишао.

Доктор Вирст имао је сјајну

кариеру. Као млад човек постао је чувен хирург, а у четрдесетој се оженио дивном де војком која је била за двад*.сет година млађа. У педесетој је постао чувен научник. Сре&а му је била необично склона, а онда се одЈедном све изменило. Госпођа Вирст је оболела и по савету лекара отишла да у Мадери проведе зиму. Жена је отпутовала са ћерком, а два дана доцније Вирст је у новинама прочитао ову вест: „Грозан бродолом у близини португалске обале Бродолом има сто жртава" Болесници су тог дана узалуд чекали у Вирстовој ордина цији Он је првим возом отпутовао у Лисабон и овде дознао страшну истину. Гослођа Вирст и њена ћерка погинуле су при ликом бродолома. Професор се једва умирио. Вратио се кући и настојао ла у раду нађе заборав. Међутим, меланхолија је била јача. Пре стао је да врши лекарску прак су и отпутовао из Лондона у РокФилд. Купио је једну вилу и назвао је по имену своје же не: „Вила Лујза". Вирст је овде уредио лабораториум и отада се бави :амо научним истраживањима. Чове чанство је имало користи од његове трагедиЈе, јер из тог ла бораториума медицинска наука добијала је сјајне прончлас ке. Дуго је живео сам, а онда се

Једног дана наЈзад одлучио да посети просторије малог клуба. Овде се упознао са госпођицом Аскев, ћерком пуковника Аскева. То је била ста рија дама, чланица многих удружењу против „вивисекцнје." У току разговора госпођица , Аскев одједном је извадила из ташне неку хартију и замолила слзвног научника да се потпише. Свештеник Добнеј прикл>учио се молби госпојјице Аскев — Молим вас да ми објасните шта треба да потпишем, рекао је професор. — Обраћамо се влади да донесе закон о заштитн животиња. Надам се да нам нећете одбити молбу. Професор Вирет схватио је шта значи тај напад. У околини су кружиле фантастичне вести о страшној судбини животиња у професоровом лабораториуму. Осим тога, професор Вирет добијао је лешеве из лон донског анатомског института. Сведоци тврде да је професор скочио, опсовао нешто и, не поздравивши, напустио дру штво. То је био први и послед њи покушај професора Вирета да уђе у друштво. Свештеник Добнеј назвао је Виретову кућу месарницом. Доктор Вирет се заиста бавио вивнсекцијом, али са знањем лекапрке коморе. Па и поред тога оио је велики при јатељ животиња. Коњи су му били савршено неговани, а Бернардинац, диван пас, стално је I

пратио свог господара. Само у једну просторију није могао уКи, у лабораториум Оног дана кад је Цозеф Биџер стигао у Рокфилд Вирет је радио у овом лабораториуму. Међутим, посао је запињао и професор је одлучио да изиђе. Имао је намеру да посети госпођицу Флорансу Дарван. Са писцем Дарваном одржавао је пријатељске односе и по наговору свог колеге Брауна пристао да лечи болесну жену. — Дакле, има ли нешто ново? Упитао је и пружио Флоран си руку. — Ништа, господине докторе, одговорила је млада девојка. Изгубила сам наду. — Јадно дете, боље је погледати истини у очи него се узалуд надатн. — Полициски инспектор Холт тврди да ће наћи оца и Ја сваки дан чекам и страховнто патим. — Слушајте, драга Флоранса, рекао је сад научник. Још ником нисам причао шта сам осећао у тренутку кад сам чуо да су моји погинули у оној стра шној катастрофи. Моја ћерка била би данас исто таква као ви... Алн шта могу да радим. Уосталом, нисам дошао да се жалнм, већ да вам саопштим шта сам свршио. Био сам у бан ци и код адвоката. Не разумем како Је могућно да ваш отац, који Је имао огромне приходе од својих романа, није уштедео већи капитал. Оно што је оставио заисга је безначајно.

— Довољно за неколико месеци, господине докторе. После тога ћу радити. — Радити? Знате ли, Флоран са, шта је то? Девојка се тужно загледала у славног научника. — Да, одлучила сам да радим, наставила је тихе. Алфред ће ми сигурно предложити да останем у кући, али ја нећу да се одрекнем своје независностн. — Независност... Тако говоре све жене. — То Је природно, госпоаине докгоре. — Ви нисте створени за рад, Флоранса. Природа сваком човеку одређује пут. Има жена ко је су амазонке или раднице, али ви... Него, ставнћу вам један предлог .иако сам унапред спре ман да ћете га одбити. Ако већ имате намеру да напустите ову кућу, онда вам стављам на расположење свој аом. Тамо може те живети потпуно иезависни. Ја сам стар човек и сматрам вас за ћерку. Исгина, попови називају месарницом моју кућу, али у току година спасао сам више човечјег живота него они изгубљених душа. Било би најзгодније, Флоранса, да се од мах преселите к мени. Овде вас муче успомене. Флоранса се изненадила. Није знала да је тај човек толико великодушан. Мајку је неговао и лечио до последњег тренутк*, а хонорар није хтео да прими. 1 — Нзс^виће се -т