Pravda, 22. 06. 1933., str. 8

СТРАНА 8

ПРАВДА, 22 ЈУН 1933 ГОДИНЕ

БРОЈ 10.282 ч

Трашчан свршетак варалице н лажног прннца Лорноле који се претстављао као незаконити снн цара Фрање Јосифа I —о::о — НЕСРЕЋНА СУДБИНА ЈЕДНЕ Л АКОВЕРНЕ ЖЕНЕ. — ИЗ БОГАТСТВА И РАСКОШИ У БЕДУ И ЗЛОЧИН. — УБИЦА КАНДЕЛАРИЈА СОЛЕР У СЛОБОДИ. —

ПОСЛЕ ПОЖАРА У НЕГОТИНУ

ПАРИЗ, 20. После веома сензационалног суђења у Паризу новине су донеле кратак телеграм који је гласио: „После сјајне одбране Мора Џафериа, Лориола, увица лажног принца Бурбон ског, ослобођена је." Тако је ова вест кратка и на око безначајна, она имак у себн скрива трагедију једне лаковерне, заблуделе жене, којој је вксока титула, у овоме случају лажна, одузела памет. Још пре много година Канделарија Солерова направила је фатално познанство са опасним хохштаплером Лориолием, који је смело исту пао под високом титулом принца Карла Бурбонског, носећи униформу арбанског генерала. Лажни принц имао је при томе држање и понаша ње које Је сасвим одговварало његовој титули. За Канделарију је ово познанство било судбоносно. Она се раније била удала за богдтог трговца Јосифа Боада са којим се убрзо развела. Изен је муж после развода, напустио Барцелону и отселио се у Аустрију. Из овог брака остало је једно дете, за које се Боада очински бринуо. Трговац Боада имао је среће и у Аустрији и, после неколико година, зарадио је лепо имање и издашно је помагао и Канделарију и свог малог синчића. Када је Канделарија упознала лажног принца било јој је 33 године, а он је имаб већ 57. Чиме се Ј1ориоли бавио за вре ме свог дугогодишњег боравка у Шпанији, то је остала тзјна. Вероватно је да се бавио кријумчарењем наркотичних дрога. Пре овог се лења Канделарија је сав свој -лепи иметак поверила лажном принцу, ко ји га је за најкраће време протраћио. Када је, најзад, у Паризу остао без и једне паре, он је вешто налазио д.уде, који су му на његову велику титулу лаковерно позајмљивали веће суме. Непосредно пре своЈ"е смрти Лориоли се прнближио једном познатом париском архитекти, кога је својом високом титулом у голикој мери очарао, да му је у једној од својих палата дао бесплатан луксузни стан са послугом и аутомобил са шофером. Осим тога давао му је и

месечну потпору од неколико хиља да франака месечно. Поред свега то га, он није презирао и ситније износе које му је давала Канделарија од својих слабих уштеда. Необични варалица Лориоли није могао ни слутити какву му је трагедију резервисала судбина Без икаквог дал>ег објашњења, Лориоли је једног дана саопштио Канделарији, да ће напустити Париз и отпутовати у иностранство. Кандларија је у овоме вероватно наслутила, да је њен обожавани „принц" намерава да напусти. Не зна се да ли се већ ракије бавила мишљу да га убије, те једног дана, она је купила један бри јач. Како се у ствари одиграла крва ва трагедија, то нико не зна. Послуга је лажног принца нашла закланог бријачким ножем. Канцеларија се сама предала полицији. На саслу шању је изјавила да је ..принца" убила зато што је намеравао да је на пусги и да се пресели у једну страну државу, за чији је рачун ступио у једну шпијунску организацију. Лориоли се није обазирао на ње но заклињање н она је у тренутку неодољивог очајања и неколико пута замахнула страшним оружјем. Канделарија Солер била је велика жртва Лориолијева. Она не само да је варалици поверила све своје богаство, које је он упропастио, него и целу своју судбину. Она се у тешким тренуцима није стидела да радом заради који франак, само да би усрећила „Принца", који јој увек био прирастао за срце. Али, Канделарија у својој љубави није примећивала да су године учиниле своје и да ј "е она већ била жена са цртама лица које су показивале исраћену старост. Лажни принц желео је „да је скине с врата", али она је уочајничком наступу љубоморе учинила крај његовог варалачкој кариери На суђењу Канделарија је својом мученичком животном исторнјом ус пела да придобије срца поротника Реторска и бранилачка вештина јед ног Мора ЈЈаферија и овом је прили ком учинила чудо, јер је Канделари ја Солер ослобођена.

КАСАЦИОНИ СУД ОСНАЖИО ПРЕ СУДУ ТАВАНКУТСКИМ УБИЦАМА Тројица на доживотну робију, двојица иа по двадесет година оу.о— ДВОЈЕ СУ ОСЛОБОЂЕНИ —

НОВИ САД, 21 јуна. — (А. Б. изв. „Правди") — Данас у десет часова пре 'подне Касадиони суд у Новом Саду прогласио је пресуду по кривици убица са Таванкута Јустинијана Скендеровића и другова, које је Суботимки окружни суд у своје време осудио на доживотну робију, односно двадесет година робије. Они су били оптужени да су убили Марка Скендеровића, а затим, да би омели траг, отац Јустинијана Скендеровића, Јакоз Скендеровић, наговорио је Мију Нов.ића, земљорадника, 40 година старог из Таванкута, затим Ђор ђа Крамлара, 42 године старог зе. мљорадА.жа из Таванкута и Антуна Лебовића, кројача 22 године старог, да убију Ану Будановић, што су они и учинили, извршивши над њом прет ходно наси.тну обљубу. Марко Скендеровић је убијен на следећи начин: Јустинијан Окендеровић упутио се са Марком Скендеровићем и Јоси» пом Коларом да краду кромпир. Том приликом, Јустинлјан Скендеровић имао је да одржава стражу и како је код себе имао ловачку пушку опалио је из ње један мета« у прзвцу Марка, који је био на својој њ/иви, и метак је погодио Марка и он је пао на земљу тешко повређен. Јустинијан Скендеровнћ, после овога дела, отишао је у кућу лекара г. др. Црнковића и саопштио му да на једној њиви лежи тешко повређен Марко Скендеровић, на што му је лекар др. Црнковић рекао да Марка транспортује у суботичку болнлцу, али да му успут нккако не да да пије воде. Јустијан, уместо да послуша савет лекара, упутио се на салаш Балажевића где је оставио тешко ра њеног Марка, а затим се одвезао у Суботицу, где је изнајмио ауто и вратио се да Марка Скендеровића превезе у суботичку болницу. Јустинијан је све ово чинио у намери да се стање Марка Скендеровића што више погорша. како не би остао у животу. Јер Марко је са-м био сведок овог крвавог догађаја. Марко је доцннје умро у суботичкој болници, алн после његове смрт-и поведена истрага није дала никахвих конкретних доказа за кривицу Јустинијана Скендеровића, којч се налазио у истражном затвору, све до 4 септембра, када се утврдило да је његов отац Јаков, да би отклонио сумњу од свога сина, најмио горе поменуте убице да изврше злочин над Аном Будановић. Приликом саслушања пред полшђијом и истражним судијом, Јустинијан је одрицао кривицу, али Мип Новић и Ђура Крајцар признали су да су учествовали у убиству, што су доцније признали и на расправи пред судом.

15 фебруара, после тронедељног суђења пред Суботичким окружннм судом, претседавајући г. Милан Божнћ прогласио је пресуду, којом се Јустинијан Скендеровић за убиство са ггредумишљајем осуђује на доживотну робију и на вечити губитал. чаоних права, Мнјо Новић за убиство са предумишљајем из користољубља на двадесет година робије и вечити губитак чаоних права, Ђорђе Крајцар за исто дело на доживотну робију и вечити губитак чаониос права, Антун Лебовић за исто дело на доживотну робију и на вечитн гуЧЗитак часних права, Јаков СкендеровиЛ за подстрекавање на убиство на двадесет година робије и вечити губитак часник права. Супруга Ма-рка Скендеровића и Никола Лебовић, који су такође били осумњичени да су учествовали у убиству, ослобођенч су. Сем тога Мија Новић осуђен је и за обљубу коју је нзвршио над Кристином Кочнћ. Пресуду Окружног суда сви окривљени су примили резигннрано. Једино је М»јо Новић изјавио да је задовољан пресудом. Међутим, отприлике две недеље после објављивање пресуде Јустинијан Скендеровнћ, који је раније на суђењу до краја порицао да је извршио убиство, изненада је у затвору признао да је убио Марка Скендеровића. Пре недељу дана Касациони суд у Новом Саду раоправљао је о овој преоуди Окружног суда у Суботици и данас је у присуству главног државног тужиоца, браниоца и великог броја публнке проглашена пресуда, којом се пресуда Суботичког Окружног суда у целкни потврђује, тако дз је преоуда постала правоснажна.

По пријему пнсма нз Мнлана нндустрнјапац Карло Бордоња нзвршно самоубнство

БИХАЋ, 21. — (Н. изв. „Правди"). — У селу Дричу, крај Бихаћа, јуче је извршио самоубиство богати ита лијански индустријалац, сувласник дрварског предузећа Книнска индустрија а. д.,_Карло Дачио Бордоња. Бордоња је пре неколико дана дошао из Милана, одакле је јуче добио једно писмо, које до сада није иронађено, нити је његова садржина позната. По даљу истрагу оно је од необичног значаја, јер, иначе добро расположени Бордоња, чим га је примио од разносача поште, задрхтао је и већ убрзо затим извршио самоубисгво, __ ..... .

Сувласник рздње г. Душан Јотић изјављује да је по среди злонамерна лаљевина — УТВРЂЕНО ЈЕ ДА СЕ ПОЖАР ПОЈАВИО НА ТРИ МЕСТА ОДЈЕДНОМ. —

НЕГОТИН, 21. јун. — (П. изв. „Правди"). — Прексиноћ око 11 часова изоио је пожар у радњи браће Јотића, која се у Неготнну оматра као једна од највећих радња. Фирма Браће Јотића оанована је у Неготину још пре 130 год. Пожар је био захватио целу радњу, тако да је убрзо цела зграда била у пламену. О спасазању радње није могло бити ни говора, јер је пожар и сувише доцкан примећен. Сви напори били су због тога упућени на локализовање пожара, како би се опречило ширење пожара на остале околне зграде. Ово је један од највећих пожара који су се десили у Неготину од после рата. И његова појава изазвала је у вароши сензацију и велнко узбуђење нарочито код становннка који станују у Кнез Михаиловој улици, где се налази и радња Браће Јотића, пошто је постојала опасност да пламен захвати све остале околие зграде. Пожар се појазио око 11 часова у ноћи. Опаоност је била утолнко већа, што се у радњи налазило много запаљиве и екоплозивне робе, барута, бензина, кокса, олаја и оружја. Грађани који су први прнмети.ти пожар алармира.ти су полицију, а затим је обавештен дежурни официр деветог пешадијског пука, поручник г. Марнћ, који је у пужу дао знак за уз буну. Војска је одмах притекла у по моћ. Око 12 часова радња Браће Јотића била је сва у пламену. За то време сва звона су звонила, а снрене електрнчне централе алармнрале су становншитво. Радња, која излазн на три улице, била је захваћена пожаром са све три стране. Напори војске и пожарне чете да угасе по-

жар остали су узалудии. Главмо је било да се спречи ширење пожара на друге зграде. Моторне прскалице биле су непрестано у покрету, алч пожар се и поред тога почео ширити на суседне зграде. Војска и пожарници покушали су да изнесу велике количине кокса, јер би у случају да пламен захвати кокс, пожар постао још бешњи. Међутим, успело се да се извуче само је дан део кокса, док је други део изгорео. Из стоваришта је извучен и бензин, тако да није дошло до страшне експлозије. Најстрашније је је било кад се запалио олај. Пламен из четрнаест буради олаја дигао се високо и запалио плафон и део крова, који се срушио у поднож је зграде уз страшан тресак. Пламен је захватио и одељење у коме се налазила кафа. Кафа је горела вр ло брзо и уз велико шиштање. Мож да пожар ипак не би био тако стра шан да пламен није захватио чамову грађу, која се налазила у стовариш ту у великој количини. Грађа је, захваћена пламеном, горела врло брзо и пламен је захватио осталу запаљиву робу у стоваришту. Тек пред зору, око два и по часа, пожар је локализован, али дим на срушеноЈ' згради дизао се чак и у току данаш њег дана, и на појединим местима, нарочито на онима, где је раније би ла запаљива роба, и данас пре подне појављивао се с времена на вре ме пожар. Приликом пожара изгорела је и једна каса у којој се налазило 80.000 динара у готовом новцу као и разне трговачке књиге и хартије од вредности. Радници су успели да из

вуку из касе свега 10.000 динара, док су остале папире новчанице из гореле, а метални новац се истопио. Данас пре подне обратили смо се сувласнику радње г. Душану Јотићу који нам је у неколико речи објанио узрок пожара. — Узрок пожара за сада још није утврђен. Истрага коју воде полицијске и судске власти то ће утврдити убрзо. Могу само рећи да ми се све чини да се овде ради о злонамерној паљевини. То ће се најбоље моћи закључити из чињенице, што је пожар избио, како се види по траговима на згаришту, а нсто тако и по причању оних који су први приметили пожар, са три места. Лице које је подметнуло пожар настојало је да ватра обухвати зграду са све три стране, тако да ни у ком случају не би могло да се опасе зграда од уништења. Зграда је била осигурана код друштва „Србија" из Београда рекао Је даље г. Душан Јотић на милион и па дннара. Међутим штета је много већа од ове суме. Велика заслуга што пожар није био још много катастрофалнији припада војоти и пожарницима који су пожртвованим радом учинили да се пожар не пренесе на остале оближње зграде у Кнез Михајловој улици у ком би случају дошло до незапаатћене катастрофе. Држаани тужилац и полицијске власти данас пре подне извршиле су увиђај и прегледале места са којих се прво појавио пожар. Зграда радње Браће Јотића давала је јутрос вр ло тужан нзглед. Остала је само ру* шевина са изломљеним гредама и го« лим зидовима.

Нова општннска управа у Сплнту — Виоока одликовања чланова раније ошпгинске управе СПЛИТ, 21 јуна. — (У. изв. „Прав ди"). — Решењем Министра унутраш њих дела г. Жнвојина Лазића, баи Прнморске бановине г. др. Јаблановић је у Сплиту наименовао нову општинску управу. За градоначелника је нанменован г. Миховил Карготић, инжењер. У општинску управу улазе г. г. Дује Иванишевић, трговац, др. Анте Бузолнћ, судија апелацноног суда; Винко Незитео, управнивс главне фнлијале Државне х-ипо« текарне банке; Марин Марасовић,

Г. др. Јакша Рачнћ грађевински предузж^ач; Лука Драгања, поседннк и Дује Дворник, трговац. За општиноке већнике нанменована су г. г. др. Јосип Барбиери, адвокат; др. Бранко Раднца, адво« кат; Иво Безић, отрофесор у пенсији; Јерко Боначнћ, тртовац; ЈЗогољуб ЂуриЂ, секретар Радничке коморе, Марко Снцилиани, трговац; др. Венцеслав Целнгој, државни правобраннлац; др. Андрија Фери, лекар; Петар Фабрис, трговац; Мартин Ивета, трговац; Сава Бибић, трговац; Јосип Јеласка, трговац; Јоснп Кодл, трговац; Мирко Крстуловић, поседник; Стипе Крстуловић, земљорадник; Франо Катунарић, поседннк; Анте Кузманић|, земљорадник; др. Јован Клицов, лекар, Филип Марковић, земљорадник из Кучнна; Ералд Марки, инжењер; Марин Катунарић, професор; Пашко Матошић, поседник; Лука Томнћ, зидар; Луцијан Стела, инжењер; Роко Матулић, професор; Мар&н Видан, трговац; Шимун Лисичић, поморски капетан; Андрија Зелнћ, поседник; Анте Гргић, приватни чиновник из Солина; Марко Парач, поседник из Солина; Грга Мандић, предузнмач из Врањица; Иван Бућан, земљорадннк из Мравинаца; Анте Пласннћ, земљорадник из Жрновннце и Мате Накир, земљо радник из Слатина. Ранија општинска управа са г. др. Јакшом Рачићем на челу поднела је оставку, налазећи да је за четири године рада, колико је била у општнни, ааслужила да се данас повуче и да на управу дођу нови, млађи људи. Њ. В. Краљ поводом смењивања старе општнноке управе, одајући при знање њеним члановима за успешан рад, одликовао је: г. др. Јатсшу Рачића, лекара и градоначелннка, орденом Светог Саве првог реда; г. Року Стојанова, помоћника прадоначелника и бизшег великог жупана орденом Белог оола петог реда; г. г. др. Владу Матошића, адзоката, и Славка Раднцу, трговца, орденом Ју-

гословенске круне четвртог реда; г. др. Иву Булића, адвоката, орденом Светог Саве трећег реда; г. Јозу Зе лића, поседника, орденом Светог Са ве четвртог реда. Приликом прнмања дужности нове општинске управе бан г. Јаблановић поздравио је и похвалио рад раније општинске управе и саопштио указ о одлнковањима.

Злочнн нз времена онупацнје пред ужнчким Онружннм судом УЖИЦЕ, 21 јуна. — (М. А. кзв. „Правди"). — У јуну месецу 1916 године у селу Дубоком, Среза ужичког, однграо се један језив злочнн. У кућу утледног домаћина Тодора Јовановића упало је дванаест наоружаннх злнковаца. Тражили су да нм Тодор да новац, који је држао сакрквен у кући, а кад се овај успротивио и почео да их уверава да нема новаца, зликовци су га веза.ти и почели тући. Са Тодором су биле у кући његова жена Живана и кћер Видосава. Злочинци су хтели по сваку цену да се докопају новаца и стога су мучили и злостављали Живану и Видосаву. Тукли су их тако немнлосрдно, да су сви троје од задобијених повреда помрли још у току исте ноћи. Разбојници су успели да после дужег тражења пронађу новац, око 8.000 динара у српским новчаннцама. Поделивши своЈ крвави плен, разбојници су отншли. Окупаторске власти повеле су по овом убиству истрагу и похапснле петнаест лица из Дубоког н околнне. На суђењу, које је одржано у Ужицу, осуђено је њих седморо на тамницу. После ослобођења понова јс поведена истрата. На суђењу које Је одржано у Ужицу 1926 године осуђена је на 20 година робије нека Крстнна Павловнћ из Дубоког. Остали осумњичени пучитени су. За време из државања казне у казненом за®оду Крстнна је на једном свом саслушању оптеретила Милорада Цветковића из Дубоког, означа8ајући га за извршиоца злочина. Протнву Мнлорада, који је и раније био на епиоку оптужених, поведена је понова и« страга. Ова истрага, иако дуго вођена, није могла да створи неке ближе основе подозрења. Пред већем Ужнчког окружног суда одржано је суђење оптуженом Милораду. Како противу њега ннје било других доказа сем исказа на робију осуђене Крстине, суд није могао да стекне уверење о његовој кривнци и ослободио га је од оптужбе. Милорада је на суђењу бранио ужички адвокат г Милија Јовичић. Претседавао је претседник ужичког Окружног суда г Никола Днмитр-Оевић.

Прослава дана Црвенот крста у Вакуфу ГОРЊИ ВАКУФ, 21 јуни. — (Т. X изв. „Правди") — Подмладак Црвеног крста, са месним одбором, приредио Ј *е свечану прославу уобичајеног летњег дана као спомен на дан венчања Њихових Велнчанстава Крз ља н Краљице, високих заштитника Црвеног -крста. Истога дана приређено је село у основној школи. Све чаност је оставила најлепше утиске.

Покушај самоубиства седамдесетогодишње старице

ШАБАЦ, 21. јуна. — (Ђ. Ст. изв. „Правди"). — Јуче је покушала да нзврши самоубнство седамдесетогодишња старица Драгиња, удова Ковачевнћ, из Богосавца скакањем у бунар. Од пре два месеца примећени су код ње знаци јаке нервозе, радч чега су је сннови и снахе већ неколнко пута водили лекарима у Шабац и ови су им препоручили да на Драгнњу припазе, јер су болесници, као што је Драгиња склони самоубиству. Драгиња се разболела највише због једног немилог случаја, који ју је довео пред суд. Прошле године, у априлу месецу, док је Драгиња била још потпуно здрава, позвао ју је једнога дана њен одељени синовац ЈБубиша Ковачевић из Богосавца да присуствује порођају његове жене Зорке. Драгиња је одмах отишла кући Љубишнној, где је затекла Зорку у поро* ђајним мукама и кад је, вели Драгиња, прнметила да је порођај необичан и тежак, саветовала је Љубиши да Зорку води лекарима у Шабачку болницу. Љубиша је своју стрину послушао и Зорку пренео у болницу, али је она после неколико дана умрла услед тровања крви. Сродници Загоркини за оваЈ* случај нису никога тужили, али је власт по званичној дужности повела истрагу против Драгиње, да је она сво јом нестручном услугом допринела трагичном исходу порођаја. Депримирана судским позивом и оптужницом Државног тужиоштва, јер раније никада није у суд улазила, као и укором свога брата Драгутина Перића из Бојића, који је Драги њу пре неколико дана посетио н ре као да она једина из његове велике и чувене породице одговара пред судом, решила је се на самоубиство. Кад у дворишту није било никога, сем једног њеног унука, пришла је бунару, скинула папуче и скочила. Њен унук је почео да дозива у по моћ, дбтрчали су укућани и комши је и Драгињу одмах извадили из бу нара. Вештачким дисањем су је повратили и она се убрзо опоравила, изјавивши да се каје, јер јој је жао унучића. Збор Савеза тргошкнх удружења у Камнику КАМНИК, 21 јуна. — (К. изв. ,.Правди"). — Јуче је у Камнику одр жан збор Савеза трговачких удружења са територије Дравске бановине. Претседннк г. Јоснп Кавчић, отво ривши збор пригодним говором, про члтао је поздравне телеграме Њ. В. Краљу, мнннстру трговине и индустрнје г. др. Шу^менковићу, г. др, Крамеру, г. Пуцељу и бану г. др. Марушићу. После прочитаних телеграма г. Кавчић је говорио о привредннм приликама у нашој земљи, а после њега је говорио г. Јелачин. Пошто је прнмљен буџет, прешло се на избор нове управе. Г. Кова^ић је понова једногласно изабран за претседника Савеза.

КО ЖЕЛИ ОСТАТИ СВЕЖ И ЗДРАВ, нека узме сваке недеље један до два пута пре зајутарка по једну чашу наравне Франц-ЈозефовО горке воде. ^