Pravda, 26. 08. 1933., str. 11

БРОЈ 1&347

ПРАВДА, 26 АВГУСТ ■ 1933 ГОДИШ

СТРАНА

1АУКА И ш ■/ ивот / Крај меланхолиЈР —НОВА НАУЧНА ТЕОРИЈА 0 МЕЛАНХОЛИЈИ. — СУЗЕ КАО ЈЕДИНИ СИГУРАН ЛЕК ПРОТИВ МЕЛАНХОЛИЈЕ. — ЗАНИМЉИВА ОТКРИЋА БЕЧКОГ НАУЧНИКА ДР БЕгИКОВСКОГ. —

БЕЧ, августа. ■ Познаго је да је меланхолија јелн» од најраширенијих, и по својнм сииптомима и последицам једна од најтежих болести. То ј« болест душе, чији се узрок. ретко може довести у везу са.неким телесним поремећајима ил-и обољењима. Ме,таихолија се, као и све друге душевне болести, може наследити, а може се и стећи ако је човек склон то.м облику јаке душевне депресије. Сами мелаихолици су веома несрећни људи; они су мрачни песимисти и сами не верују да ће се икада ослободити зла. Велики је број случајева у којима је меланхолија довела до лудила, тешких душевних порвмећаја, па покатаад и до обол.ења самога тела. Но, још I чедЉи је случај — нарочито у напредним земљама — да се ме ланхолици непромишљено одају уживању наркотичних средстава, кокаииу и морфиуму. Они траже тренутно олакшање за своју болест. Људи који су меланхолици па се још одају и уживању кокамна цли морфиума, пропали су, јер им је блиска смрт потпуно снгурна. Угледни психиатри и психолози бавили су се последњих година свестрано проблемом ме.-шнхолије и при томе дошли до врло з.начајних отерића. Утврдили су при томе да се потпуно излечење од меланхолије не може постићи ни путем хипадШ- Све до скора, је ■ изгдедала да је мелдахолија у истини нвизле чива, тешка и страшна болест, и да ру људ|и који од ње пате веаикА иесрећниии којима нема помоћи. ■Поанатр бечки научник и лекар др. Имануел Беликовски об јавно ]е недавно своја занимљива отерића у једном медицинском часопису. Према његовом тврђењу, ои је успео да пронаће нов начин лечења мела«холије. Уопех је осигуран, а

сам поступак прилично једноставан, тако да ће се многи и многи мелаихолици моћи отрести страшне болестн и постати опет весели и за живот расположенн људи. Бечки научник је вршио дуги низ година разне опите, у вези |са меланхолијом и проучавао велики број меланхолика. При| гоме је дошао до сасвим нове теорије о самој болести и њеном једноставиом лечењу. Др. Беликовски је пошао са гледишта да је велико зло шго огромна већина меланхолика у својој превеликој и сталној душевној депресији никако не мо гу да плачу. 0« је утврдио да. тешке меланхолике ни најстраш нији доживљај, «и најтежи удар судбине, не може навести да пролшју макар и једну сузу. С ове једноставне констатације полазе&и, др. Беликовски је нашао и прави, можда у истини и најефикаонији, лек за меланхолију« Др. Беликовоки каже: — Меланхолија је — то је нова дефиниција — болест коју изазива кбд човека недосгатак у сузама! То мало чудно звучи, али је потпуно тачно. ^ Да бих ое потпумо уверио у тач' ност овог мог закључка, ја сам вршио опите у разним правиима и проучавао сузне жлезде мелатолика. Код. 85 од сто меланхолика сам нашао да су сузне жлезде ненормалне, у дефакту, да су нзгубиле способност да луче сузе! ; г "Га1^). Д-лрдаађ?н чисто физио,д'01џ«>)., узрок. дедрој ,т.гшг.| кој душевној болести. Када се ово зна, злу је лако доскочита. Т.реба са.чо »путем јлекова или хемиским фед^тзом 4 (убризгавањел!) потстаћи запушену или сасви'.м гтресталу делатаост суз«их жлезда, треба из^звати сузе код човека' који болује од лЈеланхолије и болест ће се нагло лечити. Као што се види, није потреб «0 да код тих болесника неки јачи бол или душев«и потрес

изазове сузе, чисто хемиским, вештачким путем изазване сузе могу довести до жел>еног оздрављеља и потпуног уклањања меланхолије. Геоло лекара који од сада буду лечили меланхолике нека буде: да се болеоник што више и-сплаче! Др. Беликовски је прве своје опите са вештачким изазив-1њем суза вршио на животињама и успео потпуно. Исто дејство постигнуто је и код л>удн. При томе хемисжа супстанца за сузење није нимало шкодљива, нема никакве реакције и није спојена са боловима. Жене су до сада веровале само да сузе значе лек протчв лсногих разочарања и болова. Сада и једам озбиљан научник тврди да сузе могу постати жи вотни еликсир за ммогобојне меланхолике, који су услед сво је тешке болесги до сада личили на праве живе мртваце. Тако ће се, по теорији др. Бе ликовског, ускоро потпуно учинити крај меланхолији као душевној болести.

Слепи ће прогледати! — Сензационално и важно откриће нрашко^ научника др. Бумфе. — ПостоЈи нала да ће и потпуНо' слени л>уди моћи прогледати. —

НАДУТОСТ, надимање, неуредна појава варења у танком цреву, жучни нападај прочисти, тешког дисња, лупања ср ца, нестају употребом нар ^вне Франц-Јозефове горке воде. Она умањује навалу крви у мозак, у очи, у плућз, или у срца. Лекаргка уверења оп.исују заиста чудновате успехе што су их постигли Франц-Јозефовом водом код људи, који морају много седети.

Претплата на „Правду" стаЈе: За нашу земљу месечно 20 линара. За иностранство месечно 50 линара.

ПРАГ, ^вгуста. Чехословачки медицински часопис „Медицичише Клмннк" који излази >на немачком језику као службен* орган неадачког университета у ГТра гу, објавио је недавно овај занимл>»в чланак: „Директор прашке клинике за болести уха, грла и но.са, поз«ати чехослоаачки научник. др. Ј. Бумба, вршио је дугогодншње опите на пољу. олерација разних очних болесги и делимичне* и потпуне слепоће. Лзнас је у могућности да објави најповољније резултате свог истраживачког рада. Др. Бумба, ј.е пронашао: неколико нових оперативних поступака за лечење кратковидости и делилшчие слепоће, а У неким сдучајевима је успевао да врати оч«и вид људима који су већ сасвнм били слепи. Прашки научник тврди да се многе очне болести и слепоћа могу објаонити болестнма носа. Нос са својим обољењем невероватно јако утиче на очи и често је болест носа једини изазивач слабљеша вида или потпуног ослепљења. Др. Бумба врши лечење очију и враћа очни вид људима махом операЦнјом у носу. Тиме се поправља|у знатно сами нерви у очнм^ и човек са веома слабим видом може опет добитн нормалан вид, а човек који такорећи већ ништа не види може опет да распознаје све око себе. Већ после прве операције у носу, очни нерви људи са слабим видом се знатно поправљају и ступају опет у своју нормалну функцију. Др. Бумба још није потпуно објаснно своја нова открића на пољу лечења слепоће и слабог очњег вида, али о« тарди да нтје далеко вре ме када ће се и потпуна слепоћа моћи лечити о-перацијом, бар толико да слепи човек понова макар мало внди." У ЧехословаЧ&ој, у научним круговима, са највећим иитересовањоЈ« се очбкује предавање др. Бумбе, к°ј* ће угледни научник ускоро одржати и у њему образложити и показати све што је на овом важном пољу медицине постигао. Р ОТКАД ЖИВИ ЧОВЕК НА ЗЕМЉИ? — Недавно су иаучници у бли зигни немачке вароши Хесена, кргј Мајица, наишли на костурове праљуди из разног доба прошлости. Према савршеној техници рачунања старости костурова, утврђено је да

1 су настарији људски костурови н»ђанн. У пећинам^ Хесбна припадЈ*. л/удмма, који су живели пре вии* од 1,20.000 годиЈ)а. Неки костурови оу • били млађи, .50—ВО.ООо година. Лрема мишљењу немзчких научника ни *080 нису најстарији костурози п^ачов^ка.ГТре- г неко^лико ^година V Х&јделбергу нађен костур прачов«^ ка показује старост од пола милло' на година. Вероватно ј' кажу немачки научници, да човек живео на нашој плАнети већ пре пола ми|лиона година, а можда и много више. ОПАСНОСТ ОД ПАРАЛИЗЕ. ' Прогресивна парализа је позна последица луеса. Али годкнама паралнзе лекари могу да утврде код човека да ли ће парализу добити или не. То постизава познатим'' прегледом крвн и ликвора (цбреброспинална течг ност). Не^ативни резултат реакције показује да опасност од парадизе не постоји. Ако пак постоји опасност, јер је крв показала позитивни резултат после Васерманове ракције, а онда се човек, који још нема парализу, мора што пре подвргнуги лечењу путем маларије и салварзај на. Тако ће се једино добити негативна крв и лцквор и спречити избијање прогресивне . парализе.

Хапшење закупца због утаје

поште

ПРИШТИНА, 24 августа. — (М. изв. „ПравДи"). — Овде је ухапшен Василије Топовчевић. кочијаш из Старог Села, који је био закупац превоза поште Урошевац — Сува Река. Он је ухапшен због тога што је утајио једну поштанску кесу са 2.500 динара. МеђутиИ, он пориче да је извршио утају, али је иследни судија Приштинског првостепеног суда ипак донео решење о његовом стављању у притвор.

Крвава освета напуштеног

мужа

*>»%то ПРИШТИНА. 24 звгустаг изв. „Правди"); — У селу Гловнику, на путу- Приштина—Подујево, дошлс је до једне крваве породичне дра ме. Иса Абедимовић, надничар. из Подујева, убио је своју венчану же ну Гришу. Они су се венчали пре извесног времена и први дани њиховог брач ног жнвота протекли су у слози. Ме ђутим, ускоро је Гриши досадио жн вот са Исом и једнога дана она га .16 напустила. То је јако деловало на Ису да је овај мислио на освету. И он је и привео у дело. Задао је својој жени девет убода ножем од којих је она умрла.

РОМАН „ПРАВДЕ"

који ЛЕВД

• •

— Ето, рекао је. То је упраро За Две флаше. Капетан је пристао и сад су позвали келнера и тихо му рекли шта хоће. После тога су позвали Мичела .г моји је са Кве ком лежао у једном углу. Дутри му је сад дао знак да сед. »е. нз' једну дтолииу— Кел1«р! повика Дутри. флаше пива. Разумеш ли, Килени? Два пива! После.ових речн калетан л ДутрЈЈ помели .су да днскухуЈУ о ,с.1ужбн,.како ,-.би Мичелову пгжњу скренули на другу страиу- — Ја сам добио игру, рекао је капетан тихо и погледао кел нера који је носио само једну фЛашу. Пас је заборавио историју Са бројевима.

Он никад не заборавља, одговорио је Дутри. Ја ћу добити игру. Пазите! Келнер је ставио флашу пред капетана и он ју је одмах ухва тио руком. Мичел је пажљиво посматрао, а онда одједном скочио и почео да лаје на келкера. Капетан Јоргенсен ударио је руком по столу. — Добили сте! повика. ПлаНам! Келнер, доиесите још јед ну флашу! ' Мичел се сад загледао у Дутрија као да чека одговор. Уместо одговора Дутри га је по милово по главиКапетан се веома заинтересовао. — Да видцмо још једном, предложио -је. Прегпоставимо да познаје бројеве један и .иа, али како је са бројем три? И.ш са четири? — Исто тако, капетане. Килени броји до пет. Па шта више, он разликује све оио што је више од пет. — Хачзоне! обратио се сзд капетан Јоргенсе« кувару, којн је селео на гругој страни гостионице. Дођите овамо и пијте! Ханзон је пришао столу и сео. — Ја птаћам пиће, наставио је капетан, а ви' наручујте, Дутри. Погледајте, Ханзоне, овог пса! Он боље зЉ да рачуна него ви. Дутри ће саД наручити три флаше пива, али ја ћу показати келнеру два прста и он ће до«ети само две флаше. Пас

ће после тога напасти келнера. Видећете! Пас је лајао све док келнер није дОиео трећу флашу, а затим је одмах престао. — То није Ништа, ггриметио је Ханзон. Он зато лаје, што види да један од нас нема пива. Тб је све. — Није истина, смешкао се Дутри. Тројиша смо, зар не? Наручићемо четири флаше пи■ва, а келнер ће донети само три. У том случају сви ћемо имати пиво, а Килени ће ипак протестовати. Мичел је сад знао шта му је задатак. Лајао је ове док келнер није донео четврту флашу пива. Око стола се скупише гостн. Сад су сви хте.та да виде ову продукцију и плате пиво. — Дивно, мрмљаО је Дутри Даг у себи. Такав је живот. Мало пре сам био жедан, а сад се, ето давим -у пиву. Било их је који су хтели да купе Мичела. Нудили су пегнаест, двадеоег и тридеет долара. — Знате шта? рекао је капетан Јоргенсен Дутри Дагу и по звао га у страну. Дајте ии пса и одмах ћу избацити Хансона. Сутра ујутру наступићете службу Власник гостионице позвао је Дутрија и рекао: — Дођите (твако, вече са псом. Пиво нећете плаћати, а осим ,то га добићете педесет центи днев но.

Дутри је сад »мао идеју. Кад му је Квек те ноћи скидао ципеле, Дутри је говорио Мичелу: — Ти много вредиш, Килени, али много више нбго што нуде за тебе. Гостионичар ће заради ти на том послу, а ти ћеш, убеђвн сам, радити за мене. Зар не, Килени? Нама је потребан новац. Ту сам ја, па госпбд ш Гре«лаф, Квек и Кбки. Ми »гаого једемо. О служби нема говора, а стан треба да се плаћа: Ка ко би било да сутра увече направимо једну пробу и видимо шта можемо да зарадимо? Мичел није ово разумео, али је ипак весело махао репом. Оно што хоће келнер било је добро и он се радовао.

Седи бродски келнер и ирски териер постали су чувени у једном делу Сан Франциска. Дутри је направио комбинацију са Кокијем. Кад келнер не би донео олређену количину пива пас Мичел био је миран све док Коки није стао на једну ногу, а другу ставио нл Мичелоз врат и приближио главу као да му шапуће нешто Мичел је тада погледао број флаша или чаша и почео да протестуј«. А највећи успех ( доживели су оно вече кад је Мичел певао са Дутријем. То се десило у ј?дној морнарској гостионици, у улици Пацифик. Парови су пре стали да играју, а морнари захтевали да пас понови песму.

Најбоље је прошао гостионичар, јер приликом ове продукције није више било ниједног места. Ово је био прави успех. Кад се Дутри спремао да оде гостионичар му је дао три долара и молио га да сутра Онет дође са псом. — Зар само толико? намрштио се Дутри. Власник гостиониие дао му ^је сад још два долара и Дутри је обећао да ће доћи. Кад су стигли кући Дутри се опет обратио свом псу: — Сматрам, драги мој Килени, да ми више вреднмо од г.ет долара. Тн си јединствен пас. Још ниједан пас није певао. Кажу да је Карисо зараћизао хиљаде само за једно вече, а ти си Карисо свих паса на свету. Ја сам од данас твој импресарио и ако овде не зараднмо толико ко.тнко је потребно ?а Живот, онда ћемо' отићи у унЈТрашЊост и видети да ли имамо среће- Онај стари господин у хотеЛу „Бр^икс" преселиће се у скромну собицу, а Квеку ћемо купити ново одело. Обогатићемо се, драги мој Киленн. Ако стари господин из хотела 1 ..Бронкс" не нађе људе који ће финансирати експедицију, онда ћемо му мн купити брод- Постаћемо капиталисти и биће све добро. — Напавнће се —•