Pravda, 26. 08. 1933., str. 12

БРОЈ 10.347

ПРАВДА, 26 АВГУСТ 1933 ГОДИИЕ

СТРАНА >

РАДМО

ФЕЉТОН „ПРАВДЕ"

• ЖЕНИН0ДГ0В0Р •

— Добро нам дошли, насмешила се жела. Кад сте ме пре подне позвали телефоном нисам веровала да сте то ви. Од дана вашег одласка прошло је десет година. А сад седите и причајте ми. Ухватила је Ериха Морана под руку и довела га до дивана. — Где сте уопште били? Рекли сте ми телефоном на Суматри. Ваљда нисте живели десет година на Суматри? — Да, госпођо, одговорио је он. Девет година живео са^м на том острву као управник једне плантаже. — То је страшно... Да ли сте се бар крегали у европоком дру штву? — Не. Најближи мој сусед, један Холанђаиин, био је сто кнлометара да.теко. Кретао сам се међу Малајцима и верујте да то нису тако рђави људи као што можда замишљате. Много сам радио и био орећан. — Зар нисте чезнули за белим женама? — Не љутите се ако вам кажем истину. Једна жана за којом сам чезнуо била је за мене изгубљеаа. Ви знате, мадам, ко је та жена... Анријета је полако клиинула пг.авом- Знала је да је Ерих после њене веридбе са Марселом Беранжом отпутовао у свет и никад се више није јављао. — Па ни сад не бих дошао, наставио је он, да ме моји директори нису позвали у Амстер дам. Али кад сам дошао на европсу територију, нисам могао да се одупрем иокушењу... Дознао сам да сте доживели велику трагедију и сад живите ов де са другим мужем, Жаком Периером. Пре него што се вра тим на Суматру, хтео сам да вас видим и чујем да сте срећни. Ето, због тога сам дошао. — Хвала вам, рекла је она ти хо. Ви сте, дакле, дознали шта се десило. То је било страшно. Марсел је четрнаест дана пре одређеног венчања извршио са моубиство. Волели смо се и ја не разумем зашто је то урадио. Једино објашњење је тренутао поремећење ума. — Зар није оставио опроштај но писмо ?

[ — Ништа... А један дан пре тога говорио је колико је срећан и стварао је планове о лепој будућности. У њеним великим очима поја више се сузе. — А кад сте се удали за Жака? упитао је он обазриво. Авриета је дубоко уздахнула. — Две године после тога. У почетку сам сматрала да нећу преживети ту трагедију, али чо век на »рају крајева заборавља. Жак ми је помагао и тешио ме у најгорим тренуцима. Била сам тако сама... Ви сте отпутовали и ја нисам знала вашу адресу. — Зар бисте ми писали? — Можда, насмешила се она тужно. Нико не зна овоју оудбину. Ерих се мало колебао, нежно додирнуо жанину руку н упитао: — Хоћете ли ми, Анриета, од говорити на једно пнтање? Да ли бисте се удали за Жака и онда да сам остао код куће? Анриета није одговорила, јер у суседмој соби чуо се корак и глас њеног мужа. Жак је ушао у салон и опазивши старог при јатеља веома се обрадовао. — Анриета ми је причала да долазиш са Суматре, рече. Надам Јсе да сад остајеш у Езропи, пруживши пријатељу обе руке. — Не, одговорио је Ерих. Остаћу овега четрнаест дада, а затим се опет враћам... — Ја те не разумен... Како можеш да живиш међу Црнцчма?... Уосталом, свако зна шта ради... Да ли си причао Анриети своје авантуре? — Не. Управо смо говорили о Марселу који је онако трагично свршио. И ти си му бир пријатељ... Заиста тужна историја... Жак је престао да се смешка. Било му је непријатно што се говори о његовскм покојном ривалу. — Ах... 0 њему сте говорили... Зар ниси злао да је Марсел извршио самоубиство? — Не. — Мислио си да се оженио Анриетом? — Да, прианао је гост. То је природно, јер гослођа Анриета

ОД ЖАКА ЖИЛИЈЕНА била му је тада вереница... Заиста је необјашњиво зашто је извршио самоубиство... — Увече ме је посетио, објаонила је жена, и ја нисам ништа приметила што би било не обично. После осам се опростио и отишао «а вечеру са неким пријатељима. И Жак је био присутан, зар не? Сви каI жу да је Марсел био веома рај сположен. Растали су се око једанаест. — А кад су га нашли мртвог? — Сутрадан ујутру, одговорила је жена. Седео је на клупи у малом парку, а крај њега револвер. — Какав револвер? ннтересовао се Ерих. — Тај рево.твер донео је са фронта. На цеви је било исписано његово име . — То је немогућно, рекао је сад Ерих Моран. Па он ти је предао тај револвер, обратио се Жаку. Домаћин је пребледео као крпа. — Глупост, муцао је. Ја никад нисам видео тај револвер. — Извини, Жак, али ја сам пре свог одласка посетио Марсела и молио га ла ми прода овај револвер. Марсел ми је тада одговорио да ти је продао тај револвер. Сети се, Жак... Марсел није имао разлога да лаже. — То није »стина, браиио се Жак. Види се да си десет година живео у тропским крајевима и изгубили памћење. Анриета која је пажљиво слу шала ове речи, од]едном се изменила. Нежно лице било је изобличено, а поглед уплашен. Посматрала је мужа право у очи. — Сад ми је ове јасно, прошапута. Пришла је Ериху и ухватила га за руку. — Мало пре вам нисам одговорила на једно питање, настаеила је одлучно. Да сте остали код куће, никад не бкх постала жена једног злочинца... Дигла је главу и изишла из собе.

Укрштене речи — Број 37 —

(

•0

1Ј

ГУ

-?Ј

гч

Водоравно: 1) Варош на Сицилији, 7) сам, 8) минерал, 10) најмижа др\штвена класа у Кини, 11) југословенски џелат, 13) рола, 15) бакарни суд, 16) заменица, 17) име осигуравајућег друштва, 18) ииииијали бившег министра, 19) предлог, 21) подручје, 23) узвик, 24) врста ветра, 26) музички израз, 28) кува, 29) течај, 30) тежина омота, 32) име фнлмске глумице, 33) једио. Усправно: 1) обала, 2) цвеће, 3) грчко слово, 4) коњ, 5) ветрић, б) при бор за рад, 7) Римски днктатор и вјосковоћа (135-78 године), 9) предео, 10) руски војсковођа (1745-1813) 12) страни посланик на нашем двору, 14) мушко име, 15) зидарски алат, 20) место у Маџарској, 21) музички инструмент, 22) изазизач болести, 23) река у Нсмачкој, 25)ЈС-аадеиити тедео у нашој држави, 27) свеза, 31) свеза, 32) мера за површину. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ — Број 36. Водоравно: 1) Пер, 3) кал, 5) оса. 7) ла, 8) ар, 9) сет, 11) Плутарх, 14) увере, 15) оте, 16) Ада, 17) Ерато, 19) брегови, 21) нар, 22) ко, 23) са, 24) пан, 26) реп, 27) пао. Усправио: 1) Полип, 2) ро, 3) ка, 4) парох, 6) свете, 9) суверен, 10) таратор, 12) Лутер, 13) редов, 18) Агата (света), 19) Бакар, 20) игало, 24) п.п. (рго раиеге), 25) Н. П. (Ннкола Пашић). »»»»иттттттт јтттттттттт

Стрељамка дружина у Крупцу

ПИРОТ, 24 авгу-ста. — (Л>. А. изв. „Правли"). — Поред многи-к социално-културних и внтеннсих установа, у Крупцу је сада основана и стре.гачка дружнна. Оснивачкој скупштиии присуствовао је ве.тикн број сеља ка. Скулштииу је пригодним гозором отворио начелннк соколског друштва у Крупцу г. Љубомир Картаљевић. учитељ, који је упознао присутне са циљем и празилима стрељачке дружине. Сем г. Картаљевића о стрељачким дружинама говорилн су још и г.г. Власта Поповић, учитељ, н Тодор Пе шић. Пошто се уписао довољаи број. то је, на предлог г. Картољевића. изабраиа управа, у коју су ушлн: за претселника г. Љубомир Картаљевић, учитељ, за потпретседника г. Власта Поповнћ, учитељ, за секретара г. Богољчхј Аранђеловић, за благајника г. Влајко Петровић, н за чтанове г.г. Рака Аранћетовић н Влајко Тошић.

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ'

— Н)УЈорк? поновила је Лиси забринуто- А шта онда ако се тамо нађем са Доли? — Онај ко је са Фредом Гре ном нема чега да се плаши. Девојку у том тренутку обу зе необично осећање. Фред Грен је добар човек и савршено леп мушкарац, али она ипак не би могла да га воли. — Наташа ће остати овде, чула је опет његов глас. Наредио сам директору Брауну да јој даје добре улоге. Она има веома интересантно лице. Н)ена историја ванредна је за филм. Она ће у њему играти главну улогу. Лиси је ћутала-

Већ два месеца Лиси ради код Фреда Грена. Спрема се велнки рат против еврстских филмских предузећа, а она је упућена у ове тајне. У Н>ујорку се налази главни стал америчких трустова. Фред Грен управ ља битком, а Лиси му Је ађутант- Лиси је једнога дана написа ла Пиеру писмо, али није добила одговор. Становала је у раокошним апартманима, у Греновој палати и сањарила о Фраицуској и Пиеру, њеној јединој љубави. Кад се са посла враћала кући, у апартману ју је дочекала цр нз собарица да јој помогне у облачењу. Вечерас ће са Фрсдом Греном посетити Долин бар. Од ујутру до увече ради, а ноћу се забавља. Је ли то каријера? размишља ла је често. Не! Лиси је имала већу плату не го претседник Француске репу блике. Лиси је била мала заљубљена девојка, која се упутила у свет и враћала на исто место, са јед ним циљем: Љубав. Каријера? Зашто? Обукла је раскошну хаљину и прешла у собу за рад да прегледа вечерњу пошту. — Ало, мис Лиси, чула је глас Фреда Грена, који је ушао у собу. Хоћемо ли? — Можемо, одговорила је Лиси. Они су често посећивали Долин бар. Доли није ништа питала и претварала се да Лиси раније уопште није познавала.

Била је према њој пажљива као према сваком богатом госту. Фред Грен је савршено играо. и увече никад није говорио о пословним стварима. — Мис Лиси, рекао је Грен кад су после једног таигоа сели за сто. Спремио сам вам једно изненађење из захвалности што сте ми у последње време мно-1 го помогли. Ваш роман „Сиромашна кнегиња" излази сутра из штампе, а прексутра ћете га видети у свим књижарским излозима. — Сиромашна кнегиња, шапутала је Лиси. Срећна сам, мистер Грен. Хвала вам. Лиси је одлучила да један примерак пошаље Пјеру у Париз. Фред је пажљиво посматрао младу девојку и то вече више је пио него обично. Одједном ју је ухватио за руку и рекао: — Лиси, ја вас волим. Заволео сам вас на први поглед и зато нисам хтео да останете у Холивуду. Ја нисам човек који много говори. Знате шта, Лиси? Будите ми жена. Лиси је поцрвенела и није знала шта да му одговори. * • • „Драга Наташа, Фред Грен запросио је синоћ моју руку. Сад сам му већ вереница. Кад ми је рекао да му будем жена осећала сам се као човек који је жедан и уместо чаше воде добија читав океан. Никад нисам ишла за тим да му постакем жена, па то ни данас не желим, али нисам имала

снаге да га одбијем. Нисам имала снаге због тога што бих : опет постала луталица. Поста' ла сам му вереница, јер не желим да будем сама. У Америци сам дошла до закључка да је реклама најважније у борби за доларе, али шта ми вреди новац без Пјера. А опет зар се мо гу без новца вратити у Париз? Осећам грижу савести због Фреда, али претпостављам да неће много патити кад га оставим Молим те, драга Наташа, да ме не осудиш. Волим. Пјера и желим да будем богата. Фред Грен биће срећан неколико месеци и том срећом купићу своју срећу. Ја сам само заљубљена жена, која хоће да дође до циља. Убеђена сам да ми желиш много среће. Воли те-твоја Лиси". „Драга Лиси, Твоје пис;мо није искрено, па шта више, ни према себи ниси искрена. Није истина да је Фред само средство. Ти сама настојиш да заборавиш Пјера и управо желиш да се заљубиш у Фреда. Твој план ми се не свиђа. Зар би срећа била у томе да помоћу новца дођеш до Пјера? По мом мишљењу биће нај боље да га заборавиш. Бићеш много срећнија. Повређени понос привлачи те натраг у Париз, јер хоћеш да покажеш Пје ру како си направила каријеру. Буди паметна и пази шта радиш. Много те поздравља твоја Наташа". »Драга Наташа, Моје писмо је искрено. Фред је мој спасилац, а што се тиче

- БЕ01 РАД ПЕТАК, 25 АВГУСТА 17.55 Тачно време, објављивање м черњег програма и програма за сл« дећи дап. Лака музика (грамофонске плоче); 18.30 Читање хуиореска; 19.00 Вокални концерт г-ђе Ани Вин ше и г. Човића; 19.50 Магија љубани, козерија из окулт. света од г. Владимира Михајловића; 20.30 Кониерт (изводе г-ђа Лота Хамершлаг, виола, и г. Карл Бамбергер, клавир); 21.15 Моцарт: Концерт за обоу (изводи г. Пинтек); 21.45 Белгијска иузика, изводи Радио оркестар; 22.30 Тачно време. Новинарсхи извештаји А. А. Пренос вечерње музике из ресторана „Ратнички Дом", капеднн-к г. Нико.тић; 23.10 Музика за игру (грамофонске плоче). СУБОТА, 26 АВГУСТ 11.00 Објављивање дневног програма. Шарени програм (трамофонске плоче); 11.20 Званнчни извешта^ о водостању. Наставак шареног програма (грамофонске плоче); 11.57 време. 12.00 Звона са Саборне цркве. 12.05 Подневни концерт Радно оркестра. 12.35 Берзански курсеви. Наставак концерта Радио оркестра. 13.30 Новинареки извешта<јн А. А. Тачно време. 17.55 Тачио време, објављивање вечерњег програма и програма за следећи дан. Жеље наших слушалаца (грамофонске плоче); 19.00 Меаделзон: Соната за виолину и клавир (изводе г. г. проф. Мнлан Димитријевић, виолина и др. Димитрије Герасименко, клавир); 19.30 Мали концерт (грамофовске плоче); 19.40 Вечерњи концерт Радио оркестра; 20.30 Пренос из Новог Сада, концерт (суделују г. Киш Јован и г. др. Фрањо Дикман, оргуље); 21.40 Г. СаваИвет ковић: чита своју комедију „Филателист"; 22.10 Тачно време. Новрнарски извештаји А. А. Народне песме пева Милнца Бошњаковнћ; 23.0 Музика за игру (грамофонске плоче). Загреб, 17.00 Поподневни концерт триа Шимачек — Север — Керн. Љубљана, 19.00 Радио-оркестар. ПЕТАК, 25 АВГУСТА Беч, 20.00 Оркестарски концерт беч ког камерног оркестра. Пешта, 12.05 Циганска капела. 19.30 Концерт петорице на цимбалу. 22.30 Концерт чланова оперског оркестра. Букурешт, 17.00 Популарна румунска музика. Берлин, 23.00 Музика за игру. Париз, 22.00 Мелодије из опере. Праг, 11.05 Концерт салонског оркестра. 21.00 Концерт радио оркестра. Варшава, 18.35 Хорски концерт. 22.40 Музика зз итру. СУБОТА, 26 АВГУСТ Беч, 15.50 Концерт радничког питар клуба. Пешта, 13.30 Салонска капела. 18.00 Циганска капела. 22.25 Циганска капела. Букурешт, 20.20 Концерт радио-оркестра. Берлин, 19.00 Са радио изложбе. Велико забавно веч*. Париз, 12.00 Концерт војне музике. 20.00 Лака музика. Праг, 19.10 Квартет балалајки. 22.15 Концерт. Варшава, 17.15 Камерна музика. 21.30 Концерт Шопенових композиција. НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ТАЧКЕ РАДИО-ПРОГРАМА ОД 20 ДО 26 АВГУСТА Петак, 25; Варшава, 22.40: Музика за игру. Субота, 26; Париз, 20.00: Лака музика. Пјера твоје мишљење је погрешно. Он ме неће волети због новца. Да би постао независан потребан му је новац. Како живим као вереница? Познато ти је да смо уништили европска филмска предузеНа и први амерички филм који Не се приказивати у Европи биће „Сиромашна кнегиња". Ово писмо пишем ти на јахти. Пловимо према Јужној Аме рици и ако х,оћеш да ми одговориш пошаљи радиограм на јахту „Нептун". Имамо велико друштво. Фред је нежан и срећан. Он жели да се што пре венчамо, али ја сам га молила да одложимо венчање и он је пристао. Фоед неће да даље останем на положају приватне секретарице. Кроз три недеље вратићемо се у 1-ђујорк, а после тога идемо у Чикаго да пре гледамо нову Фредову фабрику. Желела бих, драга Наташа, да нас посетиш у 1-ђујорку. Воли те Лиси". Наташин радиограм: „Ти си неразумно дете. Убеђена сам да ћеш заволети свог вереника Фреда. Посетићу те у Н)УЈорку. Наташа". * У част претседника чнкашке општине Фреда Грина и његове веренице прирећена је велика свечаност. Парк виле био је искићен шареним лампионима, а отмени гости непрекидно су долазили. I — Наставиће се —» •