Pripovetke / Grigorije Božović

196 ГР. БОЖОВАЋ

Колашин. — Удно Санџака, на падинама Мокре иРогозне, изнад Косова, петнаест километара више Митровице уз Ибар па до Рибарића, протеже се брдовита горштачка жупа или нахија Колашин. Његова северна граница иде билом Рогозне, а крајња му је јужна тачка на брду више Рудника у срезу дреничком. Својим горњим током протиче кроз њега река Ибар.

По старој управној подели Колашин је припадао Босни, јер је баш код данашње митровачке железничке станице била међа између два турска беглербегства: Румелије и Босне. После аустриске окупације Босне и Херцеговине крај од Митровице до Пљеваља постао је посебна јединица и добио назив Ново-пазарскога Санџака (отуда сад Санџак), али је 1883. године Дервиш Паша, из неких нарочитих турских разлога, а по наговору арнаутских првака и митровачких ага, издвојио Колашин из те целине (из Рашке Области) и додао га Митровици, која је управо почела постајати град. Тако је Колашин припао Румелији. Та околност 'за њега није била без трзавица, јер су му одмах навалили румелиске уредбе и порезе, десеткеин ђумруке, па су чак покушали да у аграрном односу замене босанску низамију са румелиским одредбама. Све је то изазвало у њему много покрета. У тим покргтима Колашин је умео вешто да се сналази и заварава Ј арагрлд гетово до уочи ослобођења. Том приликом је показао сву своју српску отпорност и постао углед за друге наше жупе.

До ослобођења Колашин је био подељен на четири кнежине, имао је прилично самоуправе, признате од власти за своје унутарње послове. Имао је два манастира, своје свештенике и вазда бар по једну школу. Чинио је за себе један протопопијат иако мали. Становници су му већином стари Рашани, онакви исти какви су по Рогозни и изнад Новога Пазара. Говор им је херцеговачког типа,

Садељани су из десетерца са свима његовим врлинама и недостацима — ваљда крајњи огранак Диларских Срба, пружен ка Скопљу. Крај је брдовит и сиромашан. Заслуга му је пред данашњицом што је читаву стотину година био „последња брана арнаутском надирању на север

Конга, канга, конгетар; арн., песма, песмар, певач.

Кордуна, краћа пушка острагуша (бечкога порекла, којом су до мартинке били наоружани турски гранични стражари (кодруни, граничари).

Коџобаша, кнез, нахиски. први кнез, отуда Коца-Милош — Кнез-Милош, управо „Најстарији Кнез“, Милош

Кревати, дизати, подизати, (у Маћедонији).

Крљук, онај велики кукасти штап овчарски, којим враћају-непослушне овце и нагоне их на пут. Тај се штап нарочито урешава резбаријом