Pripovetke / Ivo Andrić

РВЗАВСКИ БРЕГОВИ 55

везаше виђеније грађане и студенте који су били дошли кућама. У једну бараку крај моста затворише попа и газда Симу као таоце. Устрашише и смекшаше свијет и убише сваку помисао на отпор и буну. Први дан објесише четири сеоска кнеза на пијаци.

Али операције отпочеше наши боље. Прве ноћи заузеше неке од рзавских брегова и сутрадан ујутро паде српска граната на мост. Настаде забуна не само у грађанству него и у војсци. Јуре збијени и незаштићени одреди и сваки час мијењају положаје.

(Отад су наши бомбардовали мост сваки дан, а Аустријанци су одговарали с лијештанске косе, али нису могли да пронађу и ушуткају маскиране батерије на бреговима. Покушавали су и фронталан напад. Без успјеха. Све то вријеме наши су копали с источне, заштићене, стране пут уз Голеш. И једног јутра пуче топи с Голеша. Тако дође искушење и на највећи од рзавских брегова: наши су ровали у њему путеве и земунице, а Аустријанци су га тукли артиљеријом највећег калибра.

Коначно се аустријски фронт засука и сроза и помаче, заједно са сужњима и таонима, према (Сарајеву.

У свему што се тада догађало, а догађале су се ствари неописиве и страшне, нису се више издвајали поједини догађаји ни распознавала поједина лица. Једини догађај о ком се бар кратко говорило, била је ненадана погибија газда Недељка Ђукановића, јер је био војни лиферант и врло уважен код Аустријанаца.

(Одмах првих дана се угнијездише у доњим селима шупкори. Повезаше мушкарце а устрашише жене и дјецу и туда су се вукли дању и ноћу, пушкарајући без потребе, од страха или бијеса,. пијући ракију из напуштених кућа и тукући успла-

-хирене кокоши по авлијама.

Једино горња села остадоше незапосједнута,

јер наши нису могли да се спусте а шуцкори нису