Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

416 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Њега је у Дебру нашао ондашњи првак нерески, Марко Чулкић, и довео га у своје село за учитеља. Цветко се и оженио у Нерезу. Не може се утврдити, докле је Цветко учитељевао у Нерезу.

С. Луково — Први учитељ у овом селу, од 1870 г., с новим српским уџбеницима, био је Регрије Новић, потоњи луковски парох. Негрије Новић је свршио основну школу у с. Боровцу. Учитељевао је у свом селу и после Српско-турских ратова. У његовој сам кући 1913 г. нашао велики број нових српских књига: песмарица, календара, стари и нови завет у српском преводу у два издања (и В. Караџића и Ђ. Даничића); многе нове српске уџбенике и др. Негрије је умро 1925 године.

С. Модрич — У овом селу почео је, г. 1870, предавати из нових српских уџбеника учитељ Арсеније Лекић, родом из. с. Јабланице. МИ та је школа радила до свршетка Српскотурских ратова 18576—78 г. :

С. Лабунпшта — У овом селу је, с новим српским уџбеницима, почео, 1870 г., радити Секула Цветковић родом из истог села. Учитељевао је у овој школи до 1872 г., па је отишао у Орид за ексархискога учитеља.)

С. Дренок — У овом селу отворена је школа 1871 г. Први учитељ био је Стојан Грујић из с. Јабланице. И Грујић је свршио основну школу у с. Боровцу. После Стојана Грујића, био је учитељ Сшанко Лазаревић.

У целом оридском Дримколу, од српских села, без школе су била само два мала села: Безово и Пискупштина. Оба ова села, имала су, онда, по 20—95 домова. Из оба ова села деца су ишла у школу у с. Нерезу.

Као у Дримколу, од 1870 г. отворене су школе у још неколико села у Голом Брду. То су била:

ганди. Блиски његови познаници, и патријархисте и ексархисте, казују да се Цветко, у више махова, кајао што је пришао ексархистима, и да је почео припремати земљиште да се врати патријархистима. Поново је почео набављати нове српске књиге и да га је, због тога, ексархиска организација, 1891 r., убила на планини Петрињи, између Орида и Ресна, а само се пронео глас да су га убиле харамије.

Белешка Ив. Иваншћа (Годишњица Н. Чупића, ХХХП, с. 230) из основа је погрешна.

5) Секулу је привукао себи ексархиски митрополит Натанаил, Узео га за свога секретара, и у тој дужности је био више година и много штете нанео српској народној ствари.