Prosvetni glasnik

ЈАД У I РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

613

— Прочитај ирви ред, Јоване !.. Други !.. Трећи !.. Четврти ! .. Пети ! — К олиео пута има једаи, један . . . у првом реду ? „Два иут." — Колико пута има један у другом реду? „Три иут." — У четвртом ? „Четири иут." — Колико пута у петом ? „Пет аут." — У шестом ? „Шест иут." — У седмом ? „ Седам иут." — У осмом ? „ Осам иут." — У деветом ? „Девет иут." — У десетом ? „Десет иут," — Де, кажи све редом ! — Велики људи тако и пишу. Овако: 2 пут 1=2 3 пут 1=3 4 пут 1=4 5 пут 1=5 6 пут 1=6 7 пут 1 | 7 8 пут I = 8 9 пут 1 = 9 10 пут 1 =10. — Дете и ви тако ! — Морају ли људи да пигау цело ово „ пут?".. Како могу ?.. Е, ајдете и ми тако. Избришите ут, па иек остане само и ! 2 п 1 = 2 3 п 1 ' 3 4 п 1 = 4 5 п 1 = 5 Итд. — И тако је млого боље и краће. Но велики људи ни тако не пишу, но овако: 2X1=2 3X1 = 3 4X1=4 5X1=5 6X1=6 7X1=7 8X1=8 9x1=9 10 х 1 =10. — На шта личи ово „пута" х ? — Можете ли да запамтите ?

— Ајдете сад и ви тако!..... —- Како можемо да напишемо кратко ово : 2 + 2 + 2 + 2 + 2 = 10? — Има ли негде 1 ?.. А има ли 3 ?. . Има ли 4 ? . . Ја шта има ? „Све 2." Колико иут ? „Пет пут." Колико ћемо да напишемо ? 5 х 2 = 10. —■ Које је кратко ? . . Које је дугачко ? . . Ко уме ово да напише кратко ? 2 + 2 + 2 + 2 = 2 + 2 + 2 = 3 + 3 + 3 = И тако даље.

Сад задајте каке год хоћете задатке , дајте им каке год хоћете примере из живота , ја сам сигуран да ће вам их, не само лако , но с интересом, израчунати свако дете не само напамет но и на табли, написмено, и са знацима који им принадају , а неће вам бити потребно да га питате : који је „вид рачунања," „какав знак треба," и тако даље. Ове године ја сам се намерно заклео да у течају овога рада нећу споменуги ни један „пример из живота." Па кад сам свршио све ове радове, које сам до сада изнео; кад је дошао ред на ово шго ми је сад на реду, на „примере из практичнога живота"; кад сам ударио темељ и довршио зграду, па сад хоћу да седим и да радим у шој, и да пугатам свет на конак — да користим: ја сам онда с највећом сигурношћу у готовост и способност. спрему, с једне сгране, а с највећим интересом за уверење да ми је појмљења сугитина, с друге стране, отпочео рачунање с „примерима из практичнога живота" без икака даља околишења, спреме, „објатнњавања," „упућивања;" „помоКи," „развијања," итд. но дибидуз и клот овако : — Отац једнога детета имао је једну краву, па је она имала теле. Но они не даду телету да подоји све млеко, но само мало, па јој веле: паси ти, тело ; нама треба млеко ! Па су је музли у јутру, на пб дне, и у вече. У јутру намузу 4 оке млека, на пб дне 2 оке, а у вече 3 оке. Колико је то млека за цео дан ?