Prosvetni glasnik

614

1»АД У I РАЗРЕДУ ООНОВНЕ ШКОЛЕ

И деца готово сва, (сем неких .цааенхајма"), дигоше руку, и једва чекају да кажу : 9 ока. Али то је ништа. Но ја сад питам: — Ко уме то да израчуна на табли ? — Већина их диже руку, а ја рекох једноме; он оде, и без икака премигаљања написа: 4 2 3 па онда поче да рачуна : 4 и 2, 6 и 3, 9. Па види да му је неаотиуно , „да му се не зна" ништа, па одма сам попуни све овако : 4 + 2 + 3 = 9. — Је л' добро ? — Јесте, јесте ! Изваде и она таблу и рачунају ово исто; па после за другу краву, па за трећу, па за овце, итд. али све за млено. Други пут, или тада истом, ја с исгом намером и истим интересом рекох: — У једној кутији малој било је десет пера Дете дође па извади два пера што му је требало да пише. После дође еестра његова те и она узе два нера. Ко зна колико је пера остало у оној кутији ?. . Од куд знаш ? .. Ко то уме на табли да израчуна ? — Опет пуно њих дигло руку , и радосно очекују коме ћу ја да рекнем да изиђе. Рекнем једноме ; он иде на таблу ; други сви спусте руке и гледају да ли ће овај добро. Овај пише : 10 _ 2 — 2 = 6 и говори : „Било у кутији десег пера; па брат узео, два ; и после сестра узела, два ; остало у кутији још шест. и Кад год што рекне , он га и наиише — Отац имао четири детета. Па један пут хтео некуд да иде. Деци треба артије да пигау и цртају. Отац им купио десет табака артије, туце, па вели : Децо ја идем тамо далеко, далеко ; но ево вама ово артије, па пишите ; учите се лепо,: и чувајте ово артије да вам буде доста док отац дође. Деца се здоговоре да иоделе, свима једнако, па сваки своје нека чува, те да виде коме ће више да траје ?. . Чик да им сад ви израчунате по колико ће табака да падне сваком детету, кад поделе право ?. . Живојиновић : — Сваком детету по два и по табака.

— Од куд знага ? — Тако, јербо сам израчунао. — Како си израчунао ? — Ја сам израчунао овако : прво, да дам сваком по један табак, то су четири; после опет јога по један сваком, то су осам ; и прегекну још два; да се пресеку , па сваком по пола. Сваком цо два, и по иола. — Колико има табака да се дели ? .. — Колико је деце гато деле ? — Шта ће да раде ? . . — Шта се пигае ирво: је л' деца или артија ? — Па после, друго ? . . — Ко уме да израчуна то на табли ? .. . . Иди, Љубо ! — Љуба иде, пигае и говори : 10:4 = 2\. — А кад би било иет деца ? 10 : 5 = 2. — А кад би било два детета ? . . . . 10 : 2 = 5. — А кад би било три детета ?. . . 10 : 3 = З 1 !.,. — А кад би било десет деца?.. А девет?... А осам ? . . А седам ? . А шест ? ... . Ајде Василије да каже све редом кад је једно дете, кад су два, кад су три, и тако даље! Ајде то све Дугаан да напигае на мојој табли !.... Ајдете сви! Извадите табле ! — Једном детету рекла мајка да уноси столице с напоља у собу. Дете је унело један пут две; па после опет две; па опет две; па опет; ца опет; пет пут. Ко зна сад, колико је столица у еоби ? . . Од куд знага ? . . . Како си израчунао ? . . Ко то уме на табли да израчуна ? . . Свак : 2 + 2+2 + 2+2 = 10. — Ко то уме да напигае кратко?. . Свак: 5X2=10. (- А 4X2? . . А 3X2? . . А 1Х2? а .) И опет вам кажем: Задајте иример који год хоћете и како год хоћете; она ће вам га израчунати „од миле шале", и наиамет с количинама и наиисмено с цифрама.