Prosvetni glasnik

РАД У I РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

615

* И ово и је највиши ступан. рачунеки, кра,јња тачка, завргаетак , који се не да свргаити. Ту ми је сада неограпичено и беекрајно гаарено поље на коме могу да чиним, и чиним, најразноврснија умна вежбаља с највећом прецизногаћу и тачногаћу, али и темељитогаћу, лакоћом и вољом. Види се дакле, да ја свргаујем с оним, е чим неки почињу". Неки почињу с примерима, а ја завргаујем с примерима. Некима су примери као очигледност; мени еу само поље вежбалигате , на које идем спреман и готов. Да сведем све на кратко. Прво ми долазе најразноврсније операције са разним стварима, те да ее вежба око у гледању а разум у сваковрсним комбинацијама, и да се иојме иоједине количине и њине разлике. За тим ми дођу иисмени радови на табли без цифара , који ми спреме писмено рачунање е цишрама. На трећем меету ми дође ираво р&чунање с, цифр&ма и е рачунским знацима, који се сад изведу у колико већ нису на другом ступњу. А најпосле, на четвртом месту, долази ми најсваковрсније израчунавање иримера из ирактичнога живота, и напамет и написано. Кроз сва три прва провејава ово : да се види, да се ионавља, ; да се заиамти ; да ее веже с другим ; и да се опет изнесе на артију; а четврто је за ироширење свега овога, гимнасгику духа, и спрему за практичан живот. И с тим сам ја свршио и говор о рачуну. И ако ми икаке мане буде у овом излагању то ће је бити у краткоћи, и неодређивању времена ; а ја сам и једноме и другоме морао да се покорим. Највећа ће новина бити, гато сам ја унео у ово рачунање и „разломке," и да сам их писао на особити начин, онако, како су сама деца изми-

I слила и приетала, а како се и мени учинило најзгодније. Да споменом још , да сам ја прелазио и иреко десет, до двадесет и јога вигае, и то с усиехом. А што и ту партију бројева нисам обрадио као ову до дееет, то ће ваљда свакоме бити јаено. А како би и њу обрадио , да имам кад и да је потреба. и то се види из ове обрађене партије. Сад прелазим на „науку хригаћанску." * % * У почетку учитељекога посла најтежа ми је била „наука хригаћанска." За сваки други предмет било је ма какога угледа и помоћи а за овај предмет бага нигде нигата. Остављен сам био дакле самоме себи и својој спреми. Сувопарноет еамога предмета, неизнагаање суштине, тегоба голе догме и неуглађене оорме, претерана и досадна ревноет вере и „свете цркве," учинили су те ми је спрема из тога предмета била слаба, малена, и скоро нигатавна. Ове њене особине биле су узрок те ми ни последња гакола, која ме учила како ћу другога да учим, није дала ни довољно упута како је треба иредавати. Погледам у Дитеса 2 . Он (на стр. 56, на дну) каже да се дугаа може развити само у три правца (умно, еететички, и морално), па при свем том вели има и четврто религиозно образовање, и у са евим засебној партији у неколико чланака у врло тамној и нејасној Форми казује њено постање, њене „основе," њене „побуде," итд. А све то има вигае некакав утегнут и усиљен карактер, него научнички разлог и јаку основу. Узмем Еарла Кера 5 . Он каже да религија није сгвар разума, него чисто ствар сри^а, и да све знање црквених правила и догама не вреди бага ништа, ако је срце недирнуто и ладно; и код свакога наставнога предмета вели да утиче на срце ; па је при свем том цитирао у програму

1 По моме мишљењу примери из практичног живота ве могу бити «очигледност,» нити се може од њих почињати. Кака ми је то очигледност кад дете није вид^ло ни сво ене ствари које се у примерима помињу, а камо ли да има јасна појма о бројним количинама њиним и разноврсним односима измеђ њих ! Па још да израчуна написмено, са знацпма, који ире тога нигде и никако нису изведени како ваља, у правом њином значају!. И онда није чудо што рачунање напамет, место да буди и вол>ину и умну јачину, а оно постане права мука и за децу и за наставника; па га ђаци готово свуда омрзну а наставници прокуну, не бивши ни сами довољно вешти у њему, и не знајући где је права сметња и узрок тој тегоби. 2 Теорија педагогије или основи науке о васпитању и настави од Фр. Дитеса. превод Ш. П. Шаачамина. 3 Рад у школи нли методика од К, Кра превео и прерадио Ст. Д. ЛоиовиН.