Prosvetni glasnik

826

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Кад се буде предавао Српски језик, ваљда ће се чи- , тати што из старе Српске књижевности писане старим словима српским, као што ће се говорити и о томе: како се српски језик развијао и каки су дијалекти и начини гшсања били у целом Српству. С тога ће се деца учити да читају и оно' што је латиницом написано. Но све ово разуме се по себи, па зато је сувишно да се ишта од тога овде изреком напомиње. У осталом има да примети, да је начин како сс до сад учио Словенски језик у основној школи задавао велике муке и забуне деци, и све је изгледало см шно и накарадно, почем су деца учила нешто, што никако нису била у стању разумети као што ваља. П. СрећковиК противан је сваком учењу које само оитерећава децу. Сад се деца уче молитвама још у првом разреду а не знају прочитати их. Кад је већ примљена Наука хришћанска, онда нека остане и Словенско чнтање. Што се тиче Књижевностм, желео би, ако се прими, да осим народних епских песама, Доситијевих басана и прича из јеванђеља ништа друго не долази. Савршено .је иротиван кратким изводима, јер кратке напомене не вреде ништа и користи од њих има само онда, кад се све расправља онширно. Ј. ПециК обраћа пажњу на то, како је у предлогу стављено Словенско читање под заградом. То значи, да се оно не сме избацити, као што би може бити хтели људи извесне струје, која је рада да истреби словенски елеменат из српских школа. Но поред свега тога, ако се доиста разуме, да се у Српском језику мора предавати словенски и да ће то доћи у наставни план, онда може и изостати из предлога. Што се наводи да се овај иредмет до сада злочесто иредавао, то није никакав разлог, да овај предмет треба забацити, јер има још доста дисциплина, које су се досад злочесто предавале, па нико не тражи, да се оне због тога избаце из школе, него се тражи да се поправи настава у школи. Известилац др. Бакић изјављује, да по његовом мишљењу треба предавање Књижевности удесити тако, да се у нижим разредима основне гиколе читају поглавито народне умотворине, а у вишим биограФије појединих књижевника и нешто од њихових дела. Противан је Словенском читању у основној школи једино за то, што се пре неког времена нашло за добро, да се црквено-словенски језик избрише из наставног плана учитељске школе. После тога Савет с 12 противу 2 гласе усваја редакцију министарског предлога : »Сриски језик (са словенским читањемЈ.« Прелази се на 3. и 4. тачку: Српска историја и земљопис, Оишта историја и земљопис.

П. СрећковиК предлаже, да се предавање српске историје удеси по збирци и читанци српских епских песама и заједно са земљописом. Ј. Пецић противан је одборској редакцији и слаже се с министарским предлогом. Налази да и нема важне разлике између једног и другог. У наставном плану израдиће се детаљније што треба. Арх. Дучић је за одборску измену, јер се предавање историје не може разумети, ако се не представи где се шта догађа. Зато прво треба да се предаје о земљи као планети, па ноступно да се прелази на поједине земље. Вез познавања звмљишта, где се који догађај десио, не може се разумети ни историја; зато предавање земљописа треба да претходи предавању историје. Ст. Д. Поиовић налази да оба предлога излазе на једно и разлика је само Формална. Одбор је саставио земљопис српских земаља с општим, а тако и историју српску с општом, и то је боље, јер није могуће учити историју нашег народа само на основу земљописа српеких земаља, почем се у њој говори нпр. и о Војци, Бугарској, Грчкој итд. Св. НиколајевиК изјављује, да треба оставити историје и земљописе спојене, као што одбор предлаже. Ово је важно особито с погледом на историје, јер је ту гарантија, да ће владати јединство у методи, кад се сврши историја српска и пређе на општу, те се неће у напредак дешавати, да се у општој историји на првом месту говори деци основне школе н. пр. о Хинезима, Мисирцима итд. Арх. Нестор слаже се^с министарским предлогом. Држи да се у основној школи не може предавати опширно ни српска ни општа историја, те да их тога ради треба растављати, него нека историја иде заједно са земљописом. П. Срећковић тражи, да се глто мање учи у основној школи. За то је противан да се у основној школи учи што нпр. о Хинезима. Има у свету доста образованих људи који не знају ништа о Србији и мисле да је Србија и Сибир једно исто. Историја општа треба да је снабдевеиа сликама, како би деца имала пред очима оно о чему им учитељ прича. У Историји српској треба деца да се упознавају добро с народним песмама, јер то јако доприноси ширењу срнског језика, као што је он имао прилике уверити се лично о томе на свом путовању по Турској, где је нашао да се чита и пева о цару Душану, Краљевићу Марку и другима. Ј. Пецић противан је састављању Српске историје с Општом, јер је мњења, да Српска историја треба да се учи у III и IV, а Општа у V и VI разреду основне школе.