Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

После тога Оавет одлучи с 8 против 6 гласова да се 3. и 4. тачка 5. члана прими по одборском предлогу : 3. Земљоаис. 4. Историја сриска и оишта. Председник оглашује, да саетанак који иде има бити у Петак, 4. ов. м. како би се овај посао што пре довршио.

САСТАНАК 11,ХХХ11 Џ. Децембра 1881. у Веограду • Били су: предоеднпк др. Ј. Павчнћ и потпредседник Ј. Пецић. Редовни чланови : П. Орећковић, арх. Дучић, арх. Нестор, др. Л. Докић, др. Ј. Вале! та М. Миловук и др. В. Бавић. Ванредни чланови : Ј. Туроман, Св. Вуловић, Љ. Ковачевић, Вл Карић, А. Николић и X. Тешић. р ! Привремени деловођа : Отеван Д. Поповић. Помоћник деловође : Владимир Карић. I Прочита се протокол 81. састанка. Савет усваја. II. Прелази се на дал>и претрес пПредлога закона о основним школама«. Председник примећује, да. је природније да пре природних наука дође : »рачун и геометријски обдици« Савет усваја то и одлучује да у 5. члану на пето место дође : » Рачун и теометријски облици«. Долази на ред: С>. »Познавање природе « П. СрећковиИ тражи, да се овде стави најпре позпавање човека, па онда да дође познавање остале природе, јер ако се тако не учини, може се десити да се изостави, а међу тим прече је да сваки познаје ггрво себе, па онда друго. Арх. Нестор вели, да не разуме, шта се хоће с познавањем човека, јер човек се познаје не само антропологијом, већ и другим наукама, н. пр. историјом. Ст. Д. ПоиовиК, и ако не мари за оваке опште изразе, као што је » иознавнње ирироде,» опет држи, да се ту разуме све, као: цела јестаственица, дакле и о човеку, па опда и Физика и нешто хемије. Према томе може овај назив остати. Др. Панчип примећује, да би он био за назив јестаственица « кад би се тнме могло обухватити све што је обухваћено предложеном редакцијом. За то је он за министарски предлог. П. Срећкови\\ даје израза својој зебњи, да поред свег тумачења које је чуо, опет од антропологије не буде ништа. Он је рад, да познавање човека буде

827

главно, а уз то и познавање природе. И ако се по. знаје човек и историјом као што нримећује г. арх. Нестор, опет је главно и најпрече, да дете научи н.пр како дише, како се храни ит.д. У осталом, ако смо баш сигурни, да се овде разуме и Физика и хемиЈа и др., онда пристаје да остане и овај назив. А. Николић примећује, да иознавање човека долази у наставни план, а не овде. Др. Бакић примећује, да би овде било места оном предлогу г. Св. Николајевића, да се уз „познавање природе« дода: технологија, иољска иривреда и дијететика, ако се не мисли то удесити засебно. Ј. ПециК доказује, да се познавање природе неће учити сиотемски већ популарно, и само оно што је према, приликама најпотребније. Предлогом се потпуно обухвата оно што се жели, и што је потребно. После тога. Савет одлучи, да у>Познавање арироде«. остане по предлогу. Прелази се на »7. Пољска привреда« Др. Бакић напомиње да ће се иољска привреда учити по сеоским, а технологија по варошким школама. Ст, Д. ПоиовиГг није за ту деобу, јер и варошкој деци неће бити од штете, ако науче што из пољске привреде, н.пр. о каламљењу воћака, неговању свилених буба итд., тим пре, што и данас има у нашој земљи доста варошана, па и у самом Београду, који се баве земљорадњом. У осталом пристаје да се учи подједнако и једно и друго, колико се слаже са задатком основне школе. Ј. ПециК, ма да сумња, да ће својим говором моћи разуверитн чланове, ипак ради објашњења наводи ово: задатак је основне школе, да бистри памет дечију, да буди памћење, да их образуми, да их учи реду и тачности, једном речју, да их потпуно спреми за просвету, дајући им основу општем образовању. Кад је то задатак основне школе, онда то искључује сваку стручну спрему, јер основна школа развија све способности дечије. 0 тога у основној школи нема места ни овој дисциплини — пољској привреди. Ио неки су ради, де деца из основна школе изнесу нека практична знања из пољске привреде, и по својој прилици, желе, да им основна школа да готове, образоване земљеделце. То основна школа нити може дати, нити је њен задатак, нити пак она има средстава за то. То је задатак нарочитих, ратарских школа. Ко тражи ово од учитеља основне школе, тај хоће да на њ натовари велике дужности и да буде приморан да страћи своју снагу. То није у интересу школе и њене задаће. За предавање пољске привреде треба да има сав при104 *