Prosvetni glasnik

НЕКОЛИКО РЕЧИ О Г1РАВОМ ЗНАЧАЈУ ОЧИГЛЕДИЕ НАСТАВЕ

69

Та се несугласица није дуго протезала. Фингер и вегови следбенпци прераде методику геограФије, иа споје познававе света и домовине са очигледном наставом, или боље рећи они објаве : да то обоје јесте једно и исто. Ово је кратак исторички нацрт очигледне наставе од времена Коменековог до данас. Оаа и носи сада неколико назива као : «Познавање света н домовине? природе, школска вежбања" и т. д. Сви ти називи једно нсто и зпаче; и ако још није баш потнуно обрађена метода очигледности. Ово је због тога, што није у основу решено главно питање: шта треба да се учиу основној шноли ? Јер кад би нам тај основни материјал познат био, онда ба сви тп разни називи сами по себи отпали, а остао би само један једини на прилику : » Познавањв света идомовине.« Онда би се само паштили да изнађемо најпречи пут и најиоузданији иачин : како да учимо децу : «нознавању света и домовине.« Из свега, што је до сада речено, може се очито видети да очигледна настава не може нпкако постојати као какав засебан предмет, но је само унутство како треба који предмет школски предавати. Потреба очигледног нредавања кога иредмета потиче из саме природе дечије, јер дете у својој дошколској периоди васпитава се непосредно под утицајем нредмета н појава међу којима је. Оно прима и туби само оно, што је сиољним утисцима а кроз чула примлло ; те због тога Дитес и вели, да би васнитач нао у грдну иогрешку кад би држао да се може у детињој души представитп оно, што није примљено снољним утисцнма на чула. Што год више чула учествују, то ће свејасиије иочитије бити представе. На кратко рећи: природа дечија хоће да све оно што им се предаје, да се предаје очигледно. Разуме се да очигледне представе могу бити у разним ступњима, гледећи на то, да ли примљени утисци долазе непосредно од самог иредмета или од његове нацртане слике, или су добијени ноређењем са пре впђеним и познатим којим предметом. И ти разнн услови очигледностп разно и утичу на моћ осећања и иримања, и што је тај ступањ јачи, јаче ће бити н осећање и т. д. Ту игра знатну улогу и узраст дечији. И најзад и нрннцинн очигледности не примају се у једнакој мери код разних нредмета. На прилику : јачипа очигледности већ не може бити онако ири предавању граматике, каква може бити при иредавању природне исторпје. Кад сам у неколико казао шта се разуме под очигледном наставом, и како се оиа на западу изводи, онда ће вредно бити да вндимо како она у нас стојиВећнна нашах учитеља, а нарочито ио нашим сеоским школама, врло је мало упозната са школском

књижевношћу ; — а без икаква збора, договора и обавештаЈа међу собом, — није нп чудо што управо још и незна шта је то очигледна настава, те је једнн држе са свим ни за шта, док јој опет други придају неку особиту, чисто вапприродну моћ и значај, и држејезаевим самосталан н засебан предмет. Истипа кад би они под садржином тога предмета разумели оно, што смо ми већ наиред поменули, т. ј. позаавање света п домовнне, не би ту ништа згорег бнло, јер познавање света изведено па чнсто рационалној дидактичној системи, добро би дошло свакој школи. Али је овде та незгода што наши недагози држе нод садржином тога предмета и пребројавање окана на прозорима, бројање врата, зидова, пећи, столова итд. И утрпавају ту и разговоре и о томе: како зову деца своје родитеље, стричеве, тетке, бабе и т. д. Ко је био на учитељским предавањима или у вежбаоници прн учитељској школи, где ироФесори те школе држе предавања, пред својим ученнцима, који ће се тек за који дан разићи ио школама као учитељи; или који су ту као учитељи дошли да виде и науче, како им и шта треба радити у својпм школама ; — та.ј је велим видео да и ту са очигледном наставом не иде баш најбоље. И ту се илн спушта до таке ништавости у нечем, што је н трогодишњем детету познато; или се опет у нечем уздиже до тог ступња и специја лности, што је тек једва појмљиво н и схватљиво ђацима из настаријих разреда гимназнја! или се ђаци кљукају оним што баш нема никакве нримене у животу ; или тек иосле грдног умораииапрезања дођу деца до каквог посве ннштавог 8акључка, на прнлику да сто долази у собни намештај да столова има четвороуглих а и троуглих и округлих и т. д. Те због тога и велим да због таког стања очнгледне наставе, и треба да имамо у рукама ма како упутство којим би се обратила нажња на све то нгго се до сада овде рекло. Мало ире сам рекао да најире треба да се реши ннтање: ^Каква је задаАа основне школе ?" Кад се то реши, онда ће се но готову решнти и питање о садржпви школских књига и размештају материјала за разговор између учитеља и ђака. Дакле шта да дође у разговор учитељев са ђацима; то је питање врло давнашње. И његовим су се решењем бавили још од онда, од кад је почело и школовање. 11а ие гледећп ништа нату давнину, суштина тога питања и дан дањи представља онако исто шнроко ноље, баш као и у време Конфучија, Буде, Ликурга, Јулија Ћесара итд. Па кад је то тако, онда ми ваљада неће нико нребацнти, да са т л се ја са тим мојим „У путством" подхватно да специјално решим то питање, за резрешење кога потребују и целе године, и велике теме и читаве групе педагога. А што ћу ја