Prosvetni glasnik

70

само у том «Унутству" поменути, или боље рећи пру- ■ жити прст само онамо, где треба и у који оквир од нрилике да уђе то што се разуме под очигледном наставом, - то ми држнм неће ни једаи од мојих другова учитеља замерити. Већина је и бивших, а још је више садањих, педагога дошла до тог закључка: да цело човеково васиитање има ту главну намеру, да снреми и ирпправи човека за живот. А то опет значи да познавање света стоји у зависности од животних потреба човекових. Но шта да се пре свега изучи у свету, кад је он тако велики и безграиича«, да се не може ни замислити, да је могуће све оно изучити, што је за нас у њему и корисно и потребно. По моме мишљењу ту треба да дође најпре само оно, што је иајпрече и најнужније човеку. И како ми пре свега са самим човеком посла имамо, јер са њим делимо радост и жалост, од њега нам зависи наша срећа и опстанак на овом свету; а то ће све рећи да је човек човеку пре свега најпречи и најпотребиији, те за то пре свега мора се на њега сва наша пажња и обратити. Али шта да изучавамо на човеку п у човеку, кад знамо да је антрополошка наука на толико пространа» да је врло тешко основно и како треба нзучити ма који њен део. Но при свем томе, за почетно учење доста је само показати начин људског живота (у својој домовини) и занимање , упознати се са моралиим основима и казати шта је неморално, у којој Форми п у којим се преступима исказује та неморалиост. Показати домаћи друштвени, општински и државни склоп. Ето то је од прилике општи оквир у коме се може изучавати човек. Но сем човека нама треба изучити још много које-шта. Човеку је најближа живо тиња, те зато и треба одмах после човека да она на ред дође. А разуме се опет да између њих прво треба да дође она, која нам је најпотребнија и најкориснија, па тек оида она која нам је од штете. Исто тако треба радити и при избору предмега из царства растиња и минерала. И сви тп опет предмети који се изучавају из сва три царства, треба да се иа лазе у оној околини у којој смо п сами; а ни пошто даље ван наше домовпне. Ови методични погледи треба да покажу пут и правац при изучавању природних појава, од којих такође треба да дођу у основну наставу само они, што се догађају у месту рођења, или најдаље у нашој држави. У елементарно познавање света улази дакле : позпавање свога места рођења, домовиие и целе државе. Па кад се тако и тим путем и правцем основно прође пгго је нобројано, онда неће бити некорисно и узалудно говорити ђадима и о другим државама и народима, поредећи оно, што има сличног са нашом

домовипом. И наЈзад, све се то може завршити општим ирегледом целе земље, као једноставном целином и онда иоказати њено место у васелени. Са оваким погледом одиосно на садржину познавања света и домовине, сагласнн су многи педагозн, а Дистервег вели : »Човек излази на свецку позорницу, у веома скученој просторпји. Велика већина људи проведе цео свој живот у здраво уском кутићу земљином, на коме је се родила и тек мало их изиђе на већу просторију. И сваки човек, као засебна личност има већи значај у својој кући, а већ мањи у општини, још мањи у срезу и округу, а још најмањи у држави. II то нам баш очито говори да ми из цслог знања о земљи пре свега треба да знамо оно, што нам је најнужније и најпотребније, а то је познање места и околине у којо.ј смо и онога простора на коме смо, и оних општих и друштвених услова, који на нас утичу и дејствују, и на којима ћемо и ми сами радити. Напред поменутпм „Расноредом предмета« и у нашу је основну школу уведен тај нови нредмет, о коме сам баш до сада и говорио, а то је: » Познавањс света и домовине ,« а поред њега је изведено кратко »Упутство,« како ће се предаватп, с примедбом да се учигељи тога кратког упутства држе, док министарство опширно упутство за предавање тога предмета не проппше. И из тога се и ако кратког упутства, јасно и отворено види да се предметом »Познавање света и домовиие« иде па то: да деца изуче место свога рођења и да се упознаду са целом околином. Па било то место село или варош, наћи ће се довољно материјала за свестрано његово изучавање, а које треба са три стране да се вршп: историчне земљописне и етнограФске. И нема заиста пишта ириродније, него да човек добро буде упознат са местом и околином где се родио, па тек на томе темељу да зида и гомила доцније знање. Од данашње се наставе тражи да се ђаци упознају најпре са најпростијим стварима и појмовима. па тек опда да се иде даље* То ће рећи са оним што јј нред њиним очима, од ближег даљем, од познатог непознатом ит д Јер само се таквпм радом буди у деце пажња, и шири знање на цео свет, и она се навикавају да боље разгледају предмете и појаве. Кад се овако од познатих иредмета пође ненознатим, онди деца могу ове последње да лакше појме, јур се ту ради путем упоређивања, а то све даје богат материјал за гимнастику душе. Ово изучавање иде упоредо са шетњама ђачким, које се чине заједно са учитељем. Колико је та шетња корисна по дечије здравље, то ваљда не треба ни доказивати, као што не треба доказивати колико је штетно и убитачно непрестано седење у загушљивој школској атмосвери и како то све утиче на умне и Физичке моћи ђакове.