Prosvetni glasnik

ГИМНАСТИКА У ОСНОВНОЈ школи

Начедо је сувременог васпитања, као што знамо, да се све како Физичке, тако и душевне моћи детиње хармонично развијају, а тим се баш шетњама највише даје пршшке да се сједини гимнастика душевна с гимнастиком физичком. Кад није министарство просвете од 1871. године обећано пространије упутство до данас нрописало, онда држим да ће ово моје »Упутство« моћи за то посдужити. Колико сам ја у њему извео све оно, што је требало извести, то су казала она стручна лнца која су га оцењивала, као што се тоиз изданог „позива" види; а то ће оценитп и видети и браћа учи-

тељи кад га у руке добију. Ајаод моје стране могу за сада само толико казати: да оно што нисам у томе упутству извео, које је намењено само за I и II разред основне школе, попунићу и извести у другоме, које састављам за старије разреде, ако ме у томе потпомогну они којима то буде требало. ') рИМА /У^И^ЛОЈЕВИЋ учитељ. ј ) Са свеском која иде отпочећемо штамиаае тога »Упутства«. — Ур.

ГИМНАСТВДА У ОСНОВНОЈ ШЈ^ОхДИ

Распоредом за основне тколе од 17. Септембра 1871. год. увршћено је међу остале предмете и „телесно вежбање", а нарочитим упутством одређено је шта ће се из телесног вежбања предавати. Намера министарства, при уногаењу телесног вежбања у распоред предмета, била је јасна и разложита, само што се није много пазило на то, да ли се може вршити све оно, што се наре^ује под условима данашње (а још више ондашње) организације школске. Питање о потреби телесног вежбања у основној школи не може никако ни улазити у спор, по што је оно до ситница пречишћено и доведено до јасних резултата; али је овде питање, је ли се могло до сад, и да ли се може од сада применити телесно вежбање у основној школи, па да се од њега очекују по омладнну оне кориети, које би имали право очекивати ? На ово питање ми одговарамо са не. Телесно вежбање било је до сада у основној школи обична Формалност, а никако предмет, од кога су се могли очекивати добри резултати по телесно развиће омладине. Ако би се о овоме запитали сви поштени и искрени наставници основнкх школа , они би потврдили горњи навод. Све што ђаци основних школа раде из телесног вежбања , они то раде пред долазак ревизора, дакле пред испит, а за испит. Да овако буде доприносило је двоје: или неразумевање вредности самог предмета, или незгодне околности у

школама. Ово је последње у највише случајева, као што ће се мало доцније видети. Да би ово питање што потпуније и занимљивије изнели, да саопштимо, како се оно развијало код Немаца, код којих је гимнастика достигла врхунац савршенства. До пре неколике деценије година сви људи од школскога заната водили су бригу само о томе, докле се и у коликој мери може постиће духовно развиће у школске омладине. Дакле умно развиће била је увек њихова крајња цељ, а за даље нису су се ништа бринули. Не може се мислити, да су они сву бригу поклањали умном напретку школске омладине са неком у напред прорачунатом цељи, и да се због тога баш нису хтели обазирати ни на што друго, већ ће пре бити, да су сматрали, да им ништа друго и не спада у задатак. Но пре недавног времена истакла се друга врста људи, која се умешала у школске послове. Та друга врста људи беху лекари. Они захтеваху да се дух и тело развијају паралелно. „Ј здравом телу обитава здрава душа." Ова стара пословица беше лекарима добро дошла, и они је одмах употребише у својим доказима. Еао средство за развијање тела, разуме се, да су лекари употребили гим-настику. Али они не осташе само при томе, да се гимнасгика уведе обавезно у школе као средство за развијање тела, већ ударише и на друге мане у гаколама. Најжегаћи напад беше на конструкцију гакол-