Prosvetni glasnik

470

к р и т и к а

целокупан речпик најпре па матерњем језику. Само тим начином моћи ће се ученик друге године лакше служити целокупним латинским речником. Напротив мпоге се речи сувишо, и то врло на брзо понављају. Тим само без икакве потребе расте обим речника. Е!во само неколико таких речи: гез 1'атШаг18 (| 40 и 44), агћог (11, 51, 53), вирего (31, 43, 39 и ,још к томе у претходним §§-Ј-има преко 10 пута), тов, тогеа (8, 26, 25), ћеп (28, 33, 48), ј^повсо (47, 49), рессакит (18, 47, 55), пепп (30, 32), а^его (3.3 и 37), и м. др. У речнику пма свега рсчи до 1300. По кад се од овпх одузме 100, које со односе па пот. ргор. и на асЦ. од ових изведена, и оне, које се вигае пута понављају у истом зпачењу — таких опет има иреко 100 - иа к томо кад се још одузме 100 разних облика од глагола, којп долазе у примерима за номина.ше облике, а после се опет у истом значењу код коњугација понављају, то осгаје до 900 речи. Уз то кад се још и то узме у обзир, да има примера 2470 те да се речи у примерима често понављају, то је онда сасвим сувишно било онако често понављати речи са истим значењем. Из овога, што смо до сада навели, држимо да се може лако увидоти, како треба латински речник за иочеТнике састављати, као и то, каква је дидактичка вродност овога речника, који је г. пнсац ученицима првога разреда гимназијског наменио. Да пређемо сад на саме примере, који треба и граматичке облмке и речп из рсчпика да што боље у памети учениковој утврде. 2. Примери су распоређени овако: 1. На номиналне облике (зићв!;. асН. питега!. ргоп.) долази 27 ј )-а са 1321 приме, ом (647 лат., 674 српс.); 2. па вербалне облике долази 30 јЈ-а са 1149 примера и то: евзе (§ 28 — § 29), композита од еззо (§ 30); четири правил. коњугације (§31 — $ 46); верба на ш по тре ћој коњугацији (јј 47): мешовити примери (јј 48 — \ 53); (1еропеп1;1а за све 4 коњуг. (? 54 57). За I деклииацију (Ц 1—§ 3) употребљено је 137 примера. На пот. и §-еп. (§ 1— \ 2) долазе 82 реченице, а на остале падеже осим вокатива, за који се не налази ни један пример, долази 55 реченица. Прво, на што оволики број примера за I декл. ? Ни у књнгама, писаним за немачке учепике, којима је куд и камо теже започети учити лат језик, не натзимо толикога броја иримера за ту декл За српеке ученике довољно је и 40 — 50 примера, да се потпуно. могу извежбати у облнцима I декл. Друго, кад је већ толика множина примера, за што у лат, примерима пе палазимо вшпе од 4 аћ1. ?! На што је баш за генитив употребљепо највише примера (46)? Сасвим друкчије опет поступно је г. писац у примо рпма за II декл. (§ 4). Ту су измешане реченице са

I супстантивима на ив, ег (јг), ит заједно са адјективима на ив, а, ит и ег, а, ит и то све у једном јј -у са 73 реченице. Да овде нема никаквог методичког распореда, није тешко увидети. — Ни за примере за III декл (§ 6—\ 11), особито за оне у §-у 6 и 7., не можемо рећи, да су практично распоређени. У §-6. долазе примери за супстантива на о (ошз, тЈз), ог, о8 (огЈ8, 6(ћз), ег ; даље рапзуНаћа и ппрагтуН. на ез; супст. на аа, 18, х, на 8 с претходннм консонантом, на из (п(дз, огјз , епз), на 1, п ; и на послетку још и изузеци (вепнтј и сунст. са неправилним облицима (ЈиррЦегј. Према оном распореду, који се налази у изводу требало је и овака суист. на поједине 1-в распоредити; јер ово је у јодном 1-у за почетника и сувшие. Исто тако и оне примере у јј-у 7. за ном плур. на 1а и за ген. нлур. на шш практичан би учитељ са учепицима тек опда преводио, кад сврши нримере за Регшшпа и Меи1га. Дакле ове примере требало је тек иза I 11. ставити. Уз то је требало додати у засебном јј-у примера за оне ноправилне облике, које је г. писац у својој грамагици навео. А завршити је требало III деклинацију онаким примерима, какви одмах у почетку III деклипације у I - у 6 долазе Такав распоред одговорио бн у неколико и оном распореду, који се напред у граматици налази. Тако би се тек могло рећи, да је г. писац у тој по ■ најтежој партиЈи лат. граматике — у иримерима за вежбање — одговорио дидактичким захтевима. Тако чине и други практични школски људи, који пишу оваке књиге за ученике I разреда (ЛУевепег). Још ово да напомекемо о примерима за III декл. За опу декл. употребио је г, писац 340 примера (169 лат. 171 ерпс). Како се г. писац ограничио само на правилне облике и на главна аравила о роду, то би и трећина ових примера довољна била. И ако је тако много примера употрвбљено, ипак не налазимо довољно промене у иадежима; долазе готово сами номинативи, после понајвишв акузативи, ређе генитиви, још ређе аблативи , а најређе дативи . —• Таква погрешка још већма лада у очи у примерима за адјект. на 18 е и за адј. »од једног наставка« (§ 15). 'Од 37 лаг. реченица долази на сам ном. 27 примера. А шта остаје за остаде падеже, где долази неколико и неправилних облика? У латинским кримерима за комаарацију не наилазимо ни на један аблатив нити сингул. нити илурала. А за суперлатив уе^еггшпив нема ни каква примера (§ 17). У латинским примерима за личне заменице (§ 22) нема ниједне реченице, где би лична заменица првог или другог дица до (азила у иовратном зннчењу (теј, п081"г1, 1и1, уез1;г1— себе ; гшћц поћ1в, Шз1, уоћ18—себи ећ:.) Напротив у српским примерима налази се таквих реченица. Свагда ће учепик боље сазнати такве особипе, кад нађе најпре