Prosvetni glasnik

638

друге, те све скупа, од стања. наставе у средњим школама, дају слику, пуну сагласности у тежњи и пуну духовне моћи. У прво коло дисциплина иду науке о језику, природне и математичке науке; у друго: геогра<вија и иеторија. Метод за српски језик у евим је заводима један и исти, изврсан и утврђен. Он се готово у свима заводима примењује и на немачки језик. Најуспешнију нримену видео сам у раду г. Алексе Адамовића, проФесора у смедеревској нижој гимназији. Метод за природне и математичке науке , такође је у главноме један и исти и изврсан. Чиста стручна спрема наставника , његове личне наставничке особине, чине неке разлике, којом се поетизава резултат у школи. За иеторију и геогра®ију усваја се у свим заводима метод горњих диециилина. Но нрирода ових двеју дисцичлина, која у срењим ичколама ви1ие у рад увлачи ученичко памћење, но чисто размишљање; даље , немање удесних школских учебника чини те успеси из њих, по заводима , нису једнолики и нису као у дисциплина првог кола, и ако на ир. историја обично показује највећи број ученика са врло добром и одличном оценом. Много више ваљало би да се у средњим заводима негују вештине : цртање и певање. Ва ову другу вештину нигде нисам нашао нарочитог наставника. У пожаревачкој нижој гимназији поучава г. катихета ученике у црквеном певању. У Ппраћину такође ученици поје у цркви. И ако је ово похвално, ја држим да је једнострано и да се не врши по методу. Само у Алекеинцу негује ее та вештина онако, како ће моћи дати ученику нека основа за даљб настављање и усавршење, како ће отворити вољу у деци за певањем и научити их да у њему виде средство за дружење и племенито провођење слободног времена. Нисам у стању оценити г. насгавника по његовој теоријекој снреми, но његов практички успех заслужује похвале, јер песме — како црквене тако и световне, које је отпевало ђачко друштво , сложено од ученика разног узраста и ученица, отневане су но глаеовима чието и правилно. Г. наетавнику даје алексиначка црквена власт неку награду за труд, а ја бих био мњења , да би то ваљало да чини и

гакола у интерееу те лепе вештине, која је до еада споро ватала корена у нашој младежи. Алексиначке гимназијске ученике учи невању г. Љубомир Недељковић, телеграФИста. За вештину цртања нема по свим заводима нарочита наставника. Та дисциплина нз носи са собом она наставничка права и користи, којеносе остале дисциплине; с тога је тешко наћи наставнике за њу. У нашим средњим школама нредаје се геометријско и слободоручно цртање. Само онај који је свршио школу техничке врсте, биће у стању да одговара једној и другој врсти цртања. Њему је потребно да норед осталих наука које се траже од од образована наставника , знаде од ниже математике бар алгебру , кланиметрију и стереометрију. Од математичко-конструктивних дисциоина ваља да зна науку о нројекцијама и перспективу , па да буде у етању основно поучити ученике у слободоручном цртању по прегледалицама и са нрироде. Овакој озбиљној спреми никако не одговара положај учитеља цртања у нашим средњим школама. Награда која му се даје, незнатна је према раду који се од њега тражи. Изгледи за његову будућност не дижу га и гоне напред у раду и вољи, но га притиекују и гоне да тражи најзад леба ван наставничког круга. На тај начин цртање ее у нашим средњим школама никад неће одомаћити и неће доћи до оне улоге, која му се у животу свију еталежа признаје у другим државама. Ваљало (и што учинити за обезбеђење ноложаја учитеља цртања , како би се способни наставници у тој вештини одржали. Ја незнам казати начина за то , али могу уверити г. миниетра просвете и црквених нослова , да, има наставника у цртању, који заслужују бити увршћени у редовне наетавника наших школа. У манастиру Жичи 16. Јула 1882 године. М. ЈЗахЛтровић, ироФесор. ИЗВЕШТАЈ о испитима у београдским средњим школама Госиодину Министру иросвете. Г1о наређењу г. министра походио сам исиите из хемнје у београдским средњим школама, који су др-