Prosvetni glasnik

899

њиховв' недотупавности, као да су тупи, да немају вољу на учење иди у опште да нису сиособни за школу. Представништва општинска у таким неприликама служе се још мање наводима који су истинити и понајвише изговарају се или на сиротно стање родител>а ђачких или на Физичке махне учеиичке, као на глувоћу, неспособност, итд. Међу тим све то у ствари не стоји, већ често пута се доказује нешто што је са свим томе противно. Из тога очевидно је да се ови и овоме слични нереди у основној школи дешавају понајвише по злопотреби положаја тих власти. А пошто су таки случајеви од неког доба учестали, то, да би се томе једном на свагда учинио крај, нашао сам за потребно наредити ово што следује: 1, нико у напредак није властан отпусгити ђака из основне школе који није редовно свршио све прописне течаје; 2, ако ђак за време учења постане доиста неспособан за школу ма из ког узрока, онда се сваки поједини случај пре отпуста доставља на одобрење

кинистру просвете и дрквених послова с тачним описом стања ствари. Пре Формалног одобрења, ђак се не сме исписати из записника школског и свако решење друге власти о томе, ако би га и било, не вреди за учитеља; В, ако ученик намерао или по наговору родитеља својих напусти школу, учитељ онет не може га испи ; сати, докле се његова ствар коначно не реши и министар о томе не извести, а све дотле он ће му бележити изостанке и тражити да га доведе ушколу, и 4. на случај болести каквог ученика бележиће му се изостанци који ће се оправдати, ношто оздрави и то ће се приметитп у прозивници и дотичној књизи. Ова се наредба има објавити сваком учитељу и свакој општини школској. Министар просвете и црквених послова,

рт. ^ОВАКОВИЋ с. р.

Записник Главног Просветног Савета

САСТАНАК СХХХУ1 1. Декембра 1882. год. У Београду Били су : председник Д. Нешић ; потпредседник Ј. Пецић; редовни чланови : Л>. Кдерић, арх. Н. Д)'чић, др. В. Бакић, арх. Нестор, М. Миловук, др. Л. Ствваповић; ванредни чланови : М* Валтровић, Л>уб. Ковачевић, Ј. Ђорђевић, Б. Тодоровић, П. Никетић. Привремени пословођ др. Ник. Ј. Петровић. I Привремени иословођ прочитао је записник 135. састанка, ко.ји је просветни Савет усвојио. II Министар иросвете и црквених иослова , писмом од 1. Декембра ПБр. 9983., шаље Просветном Савету на нреглед сведочанства г. Стеве Чутурила, који се моли за предавача учитељске или које друге средње школе. Пошто г. Чутурило није положио испит зрелости, ни свршио Факултет, но свршио само дворазредну Учитељску школу у Петрињи : то је Главни Просветни Савет мишљења да г. Чутурило не моасе бити нреда вач ни у учитељ ској ни у којој другој средњој школи. III Министар иросвете и црквсних иослова , писмом својнм од 1. Декембра ов. г. Ц1»р. 1376, спроводи Просветном Савету на иреглед и оцену , Руску Граматику* од Јеврема ИлиКа. Упућујесег, архимандриту

Нестору и да се умоли још г. Живко Поповић, проФ београдске гимназије. IV Прочитан је следећи реФерат г. Петра ЖивковиИа о Алгебри Радована ПејиКа : „Главнош Просвегном Савету Нрегледавши у рукоиису дело : „Алгебра ио Халеру Халерштајну и другим аукторима, наиисао за своје ученике и самоуке Радован ПејиЛ, ирофесор математике у гим. крагуЈевачкој" , част ми је поднети Савету мцЈе мишљење у следећем. Г. писац сиада у ред оних наших писаца, који не полажу много на писање предговора и садржине својих дела. која нуштају у свет за нодмирење какве потребе - било опште-народне, било шголске. И ако није мој обичај да се упуштам у погађање побуда, које су, у оваквом случају, руководиле г. писца, да прећути и једно и друго, ипак овде немогуће ми је да преко тога пређем а да бар не кажем ово што следује. Г. писац овог дела познат је као један добар математичар. Познато је и то, да нредаје више година математику у гимн. крагујевачкој. * Ионпушта своје дело у свет са напоменом „ за своје ученике и самоуке", а не налази никакав разлог да бар са неБио је и мени проФесор математике у гим. крагујевачкој. 113*