Prosvetni glasnik

ЗАИИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

кодмко речи ово одмах и објасни. Он, коме је познато : ј да се садржина његовог деда не слаже са „наставним програмом," — иа шта више привременим, — који показује како треба написати оваква дела ; да се и распоред његове садржине не сдаже са поменутим програмом; да начин писања оваквих дела није споредна ствар ; да се његовим дедом, ако би увршћено бил.о у ред школских књига, не би могли корпстити само његови учениди већ и они, којима он не би предавао науку, која је у њему изложена; и који сам нини напомену : да оно може посдужити и за самоуке, као спомоћна књига. Чудновато ! Толико о предговору. А што се тиче садржине, г. писад учинио би велику олакшиду свакоме, који би хтео, да позна његово дело, да је и њу изложио ; јер овако, без ње, приморан је и онај, који би рад био само да нозна материјал и његов распоред у томе делу, да преврне све листове од иочетка до краја. .После ово неколико искрено исказаних речи, које и ако су оштре, ипак су праведне, — да пређем на оцену дела. I Садржина. Говорећи о садржини овог дела у исто време гледам и насадржину „наставног програма", који је прописан „за ниже и више гимназије." Према томе налазим, да се оно разликује од овог програма. Разликује се тиме, што у њему нема „појам Функција и променљивих количина" и оно што се има изучити у VII разр. гим., изузимајући (дакле има) раздагање израза |/А + |/ "Јј к °је је у њему изведено у § 279; ирационалне количине и рачунање са уображеним количинама, које су нри кореновању доста потпуно обрађене. А и претрес општег обрасца нри решавању једначина нрвог степена са једном неиознатом, врло је удесно показат на једном примеру у § 278. Разликује се и тиме, што је у њему опширније израђено оно, у чему се са поменутим програмом слаже. Тако, носле општег приступа и тумачења 7 врсти рачунања, означавања бројева итд., ирелази на опште законе сабирања и одузимања бројева, где онширно разлаже и доказује ове законе ; њихов сми^сао проширује спуштајући се и до ситница а за тнм се полагано уздиже до алгебарских сума и заграда — које цродужава и код мложења и дељења бројева. При степеновању, код сваког закона поставља и обрнути закон ; раширује лојам степена ; не забораља да покаже, како се чланови неке алгебарске суме доводе у ред; и при преображају алгебарских израза : о одређеност израза — или —. При кореновању, норед О оо

ј доказивања општих закона кореновања, проширује смисао закона степеновања и кореновања, не забо"Ч2 .. | рављаЈући : ни степен (+ а) л за ' _ ни — *' а <; 1Ј степеновање негативног броја ; ни извлачење квадратног из- алгебарских сума и циФрених бројева ; па ни извлачење кубног корена. Код једначина, после поделе: на идентичке, аналитичке и основне; на првог, другог, трећег и вишег степена, на алгебарске и трансцедентне, на опредељене и неопредељене прелази на решавање једначина првог степена са једном непознатом, наводећи општег закона : „једнаки бројеви једнако промењени дају једнаке резултате" све промене, које служе за решавање ових једначина. Тако исто опширно прелази и остале .једначине, и показује напослетку примену једначина, где доказује и рашчлањавање израза I' а + У ђ У суми два квадратна броја, и на неким задатцима, какојевелика корист од употребе писмена на место циФара итд И разликује се од поменутог програма и тиме што се у њему налазе пменовани бројеви ; што се налазе трочлане једначине вишег степена, а облика х + а х" — 1> које у себи садрже и биквадратне једначине као особени случај за п = 2, и једначине п - п У ж + а У ж = ћ које се решавају помоћу квадратних једначина, што показује, како се вредност сваког перодичног верижног разломка може наћи квадратном једначином; и што показује како се извлачи кубни корен из алге барских сума и циФрених бројева: целих, разломака простих и десетних, — а све се ово поменутим програмом не тражи. II Расиојоед. Г. писац пишући ово своје дело, није се ни у колико обазирао на већ поменути наставни програм, Тако, у наставни програм долазе једначине првог степена са једном и више непознатих после простих разломака а нре стененовања, — а у ово дело на крају т. ј. носле логаритама а пре постуцности, и то : заједно са квадратним, биквадратним и изложитељним једначинама, докле ове последње у наставни програм долазе носле сразмера а пре поступности ; у наставни нрограм долазе сразмере цосле логаритама а пре квадратнихједначина, — а у ово дело после квадратних једначина и диоФантових задатака дугог степена а пре изложителних једначина ; у наставни програм долазе верижни разломци после поступности а ире неодређених једначина, — а у ово