Prosvetni glasnik

записник главног нросветног савета

С тога је појмљиво зашто је овај део његове Ботанике, који говори о облицима крунице и плода, према осталим деловима несразмерно простран а због мноштва нагомиланих имена претрпан. Но осим скучене цељи, за коју је напнсана ова Вотаника, осим ботаничких архаизама и неподесних иеологизама, осим несразиерности у појединим њеним партијама, има у овој књизи и недоследности иа и погрешака, од којих ћу неке овде да наведем. Подела органа на стр. 8. на органе основне, за храњење и плођење и опис тих органа, не да се код биља извести као код животиња, у којих су ови органи индивидуалисани и специјалисани. У биљци се свака ћелија за се храни, а према особеној природи својој свака се храни на други начин. (Др. Панчић ) Могло би се с правом рећи, да је готово цело биљно тело цигло један орган за хранење. Пошто је писац говорио о ћелији и н>еној садржини, доноси он на стр. 19. одредбу о целуларним биљкама, овим речма: „Биљке, које су састављене од самих кљетица — зову се кљетичаве или целуларне, (р1ап!ае сећШатев); а то су најпростије криптогаме или акотиледоне, које се зову акотиледоне целуларне куда долазе: Фолиозе (са племенима: Мусцинеје, Харацеје и Хепатице) и АФИле (са племенима: Алгинеје и Фунгинеје)", Исто тако изложивши шта су ткања и судови и каквих има, прелази иисац на деФиницију васкуларних биљака на сгр. '26. овако: „Сложеног кљетичњака т. ј. васкуларних снопића има у стаблу и пупољцима, у дршци и нервима лишћа свију васкуларних биљака, а то су: Дикотиледоне, Монокотиледоне и Акотиледоне васкуларне; нема га дакле у Акотиледонама целуларним?" Па да би све, што је на двадесетини страна говорио о целуларним и васкуларним биљкама свео у једну целину, у један систем, да бн што прегледније и у што краћем облику иредстанио, износи он на стр 35. Декандолову поделу биљака, па вели: „Б. Целуларне или кљетичаве биљке (Р1ап1ае се11и1агеб) т ј. само од кљетица састављене биљке, — а то су III. Акотиледоне васкуларне (Гониокауле и Филицине)." У овој дакле главној подели биљака писац увршћује и папрати у целуларне биљке, цротивно ономе , што је о њима пре тога говорио, и тим је пао у велику недоследност, јер су му папрати кад васкуларне кад опет целуларне биљке. Онаком својом поделом порушио је све, што је год пре тога говорио о целулариим и васкуларним биљкама, изазвао је збрку нојмова. Но овака иодела не може се никако звати: „Декандолова подела бпљака по кљетицама и цевицама," јер у Декандолове Р1ап1ае се11и1агев зеи Асо1у1е(1опеае долазе: маховине, хенатице, лихене, гљиве, алге, а то су заиста његове це-

луларне биљке ; Гониокауле пак и Филицине нису у Декандола целуларне већ васкуларне биљке. На стр. 27. није ми појмљива подела васкуларних снопића на централне и иериФеричне нити оно, што се изводи из те поделе, на име: да монокотиле, имајући централне снопиће, расту и у дебљину и у висину, а да акотиле васкуларне расту само у висину с тога, што имају периФеричне снопиће судова. — На основи оваке поделе снопића судова не би се дало цротумачити, зашто тропске папрати, које долазе у акотиле, као и налме , које спадају у монокотиле, израсгу 10 —15 и више метара висине , те нити висином узраста нити дебљином тела тропске папрати не уступају палмама. Пар 'нхим се дапас из вааших разлога зове основно ткање. Ово ткање испуњује простор, који се налази између васкуларних сноиића и покожице. 11о месту где је у биљци, према начину задебљања ћелијине мембраие или према физполошкој функцији својој, ово се ткање разним имен^ма назива: мезоФнл,склерепхим коленхим, сржни тракови, срж, кора итд. Писац пак на страни 22. зове паренхим „иснуњујући кљетичњак што се у њему, стварају карбониди — а то су. велп материје које паренхим исиуњују". Према овоме паренхим би се морао звати испуњени а не испуњујућп кљетичњак. Но иисац сам себе нобија овим описом паренхнма у сржи на стр. 52: „срж је састављена од паренхимских кљетина. Млада је срж врло лака, јер је пуна ваздуха." Кад сравнимо овај опис паренхнма у сржи са горњим његовим онпсом, онда срж не би била паренхи ;, јер Је карбониди не испуњују. Иисац деФинише камбијум на стр. 22. „то је гомила од ситних и њежних иаренхимских кљетица •, на наставља на сгр. 23. „има га највише у цупољцима, па онда између коре и дрвовине, и на оба краја од клице." Ова деФиниција није прецизна. Поред тога што се под њу даду подвести и друга ткања од ситних и нежних ћелија, не стоји ни то да камбијума највише има у пупољцима и на оба краја од клице. У пупољцима и у клици као најмлађим бнљскнм деловима налази се ткање од ситних и нежних ћелија, које се зове меристем. У овоме се ткању заснивају и замећу сви биљски органи, из њега постају диФеренцирањем сва ткања па и сам камбијум, који се од меристема разликује још и обликом иа доследно и Функцијом. — Даље из камбијума се центрииеталио развија дрво, а центриФугално Флоем или ликино ткање, а не као што писац вели: „са обе стране камбијума стварају се и намножавају бластидије," не казујући из чега се унраво те ноое ћелије развијају. На стр о0. говорп се о плути (зићег), а на стр. 48. о лубу (регИепна). За плуту се тамо каже „да 34