Prosvetni glasnik

266

заиисник главног

просветног савета

постаје и ствара се од квржица; — кад су се по распуданом н угинулом епидермису квржице образовале и развиле«; а луб (репДегша) вели се. да је „најдебљи део коре," да је „мекан и сочан, и због многог клороФила зелен." Ово је погрешно и једно и друго. Нити се плута ствара од кнржица (лентнцела) нити је перидерм сочан и од многог клоро<х>ила зелен. — Плута се у науци зове перидерм, а ствара се овако: из првог слоја корина паренхима, који лежи испод покожице, или пак из другог и трећег корина слоја диФеренцира се један слој ћелија, који је налик на камбијум. Ово се ткање зове Фелоген. Ћелије овога ткања множе се тангенцијалним дељењем. Од матице — ћелије постају деобом две младе ћелије. Горња од њих двеју т. ј. она која је ближа покожици, на скоро изгуби своју протоплазму и напуни се ваздуха, доња се пак но ново дели као и њена матпца, п то се тако понавља. На тај начин делењем матице — ћелије постане иодебело ткање од табличастих или паралелопипедних, ваздухом напуњених. слабо задебљаних ћелија које се потпуно дуварима својим међу собом дотичу, а које имају ту Физичку особину да воду не нронуштају. Ово, на тај начнн створено, ткање, зове се плутино ткање или неридерм; онај пак танки слој ћелија испод плуте, из кога се плутино ткање дељењем матица ствара, јесте Фелоген. Код већине нашег дрвећа и шибља одваја се из Фелогена с једне стране, и то према покожици, нлутино ткање, а с друге стране, према осовини биљској, један подебео слој ткања, у кога су ћелије пуне протоплазме, сока, а већином и клороФила. Овај слој, ово ткање, нропушта воду, те се дакле и по физичким и по хе ијским особинама разликује од плуте. Ово од перидерма много тање ткање зове се Фелодерм, и но свој прилици ово ће бита оно ткање, што би одговарало пишчевом лубу на стр. 48. — Дакле нишчев луб и перидерм дијаметрално су различна ткања ; с тога не може норед једног назива други назив противнога значења стајати у загради, као што је у овој Ботаници. Из овога, што је досад речено, следује даље и то, да плута не води своје порекло од квржица или лентицела , као што се вели на стр. 80., већ из Фелогена. Писац се на стр. 35. за постанак плуте позива на аукторитет Моћ1-ов: „да од квржица ностаје плута." МоМ-ово ће име остати светло и славно, макар он н немао право у ономе, што је с обзиром на ностанак илуте пре 40 година учио. Најновија основна испитивања 31аћ1-ова доказала су да лентицеле нису идентичне са плутом ни по облику елемената у ткању једном и другом, ни но месту и начину развића, ни но физиолошкој Функцији, нити по времену када се једно а када друго ткање ствара.

На стр. 36. и 41. вели се, да корен нема епидермисаТо је старо учење. Данашња наука о ткањима напустила је назив епиблем као термин за нокожицу на корену, због тога, што из меристема најмлађих биљских делова диФеренцирањем подједнако постаје епидермис или покожица било на стаблу или на корену. Говорећи о развићу дрвета у стаблу и о постанку лета, писац вели на стр. 51: ,Од нролећпе (дебље) и јесење (тање) бакуље — постају зимњи дебљи и тањи колутови (прстенови) у срчевине — и ови колутови зову се лета." — На овај начин у зимње доба не иостају лета у нашег дрвета. Ево како то бива : Блементи из којих је сложено дрво јесу: порозни судови, узани трахеиди, а по највише здрвењене ћелије. Под јесен се унутрашња шупљина ових елемеиата у радијалном иравцу знатно сгисне и збије, дувари пак њихови понајвише задебљају или се у овоме ткању готово никако у то доба године и не стварају судови. Овај део годишљег прстена зове се јесење дрво. Тада у нашој клими настаје зимњи покој. Док он траје, престаје и сваки процес растеља. Идућег пролећа, кад поново започне бујно стварање дрвећа, развијају се понајвише шпроки порозни судови, између којих има нешто дрвених ћелија. Због многих судова, тај део дрвета, који је постао у почетку нове вегетационе периоде, много је растреситији, шупљикавији, и то ј в иролетње дрво. Она зонамладог дрвета, која се с пролећа стварала, претвара се понајлак у јесење дрво, и то бива у течају лета а не зими. Због тога пак што у јесењем дрвету или никако нема судова или их има врло мало, а на протпв што у пролетњем дрвету има много судова, а мало дрвених ћелија: за то онај збивени слој јесењег дрвета са задебљаним ћелијама на пресеку дрвенога стабла представља прстен, који се зове лето Да стварање прстенова или лета не бива зимп, доказ је између осталога и ово : што дрвеће, које лети буди из кога узрока изгуби своје лишће, па истога лета поново лишћем зазелени, показује на пресеку својих грана по два нрстена за једно лето. Стварању лета, узрок Је дакле с једне стране обустављање и прекидање асимилације, а с друге стране долази од све јачег и јачег притиска што га има младо дрво да издржи од лике, коре, плуте, које се у исто доба кад и дрво стварају и развијају. На стр. 101. вели се: „Медници (пескагха) су жљездице у круници". . . То је врло непотпуна деФиниција. Медници могу бити на најразличнијим деловима цвета, на круничном листу, испод плодника, на самом плоднику, на прашнику, на острузи, и т. д. — Овде је било место да аутор рекне коју о користи нектара по инсекте с једне а по саму биљку с друге стране, и овај врло лаки, очигледни и занимљиви део