Prosvetni glasnik

пгедабања из срп0к01' јекика

савит; добијен, добивен и дббит; иијен, пивен и попит; дивен и лит; сакривен и сакрит ; мивен, ривен, шивен и швен, чувен, обувен, надувен, одевен. е. Глаголу ити (ићи) обе основе примају д, те гласе: а. Основа вр. садашњега иде. Вр. садашње : идем, идеш, иде, идемо, идете, иду. - Време иређ. трајно: иде-ах = ид'];-ах = идијах идвјах = идјах = иђах, иђаше, иђаше, иђасмо, иђасте, иђаху. — Зап. начин: иди, идимо, идите. — Прилог вр. садашпег : идући. б. Основа начина неодређеног : и и ид. Начин неодређени : ити и исти. — Време иређ. тренутно : идох, иде и т. д. — Прилог вр. ирошлог: и-шбд-вши = ишдвши = ишвши = ишавши, ишав (основи и додата у помоћ основа швд, која исто значи што и основа и) и ид&вши, бдав. — Придев ирошасти : и-шбд-л = ишд-л = ишл -- ишал = ишао , ишла , ишло (основи и придодата у помоћ основа швд). Кад се овај глагол сложи с таким речима да пред и дође самогласник, онда због зева , који се услед тога јавља и слаби у ј, иа се по том са т и д , које за њим дође, мења местима, а за тим нашавши се иза т и д спаја се с њима но закону јотовања. Тако бива: наити = најти = натји = мМм ; доити =дојти = дотји до&и; наидем = најдем = надјем = н-ађем ; доидем - дојдем = доДјем =- дЦем. Пошто је глагол наКи нрелазан, то он има и иридев трини, који гласи : иаиде-н = најде-н =- надје-н = кађен, нађена, шђено. Кад се овај глагол сложи с речима таквим да пред и дође сугласник, онда и нема за што да се мењауј, ни да се спаја са сугласницима, него остаје. На пр. отити, отидем ; изити, изидем итд- Али из наличности на оне случајеве, у којима се и ио правилу мења у ј, те се добија К и ђ, говоре се и ови глаголи тако : отиКи, отиђем ; изи%и, изиђем Па тако и кад је прост у начину неодређеном : иКи. ж. Глаголу бити (староме бити, који зиачи бивање) основа вр. садашњег је : буде (старо бждеч Од ове основе има овај глагол време садашње, заиоведни начин и ирилог чр. садашњег : будем, будеш, буде, будемо, будете, буду; буди, будимо, будите; будући. Вр. иређашње трајно бива од основе: бме = би4 = бв^б^: 64-ах : бејах, бијах итд. Бр. пређ. трајно може бити и овако : 61} -ах = б 'М ;х = б1?х = бех, бих, бЈех; беше, бише, бјеше; ббсмо, бисмо, бјесмо; беху, биху, бјеху. VII Раздео У овај раздео иду глаголи којима се основа начина неодређеног свршује самогласпицима л и р. Са л на крају основе има само један глагол, а са р има нх више. У основи пачина неодређеног ови

275

се гласови спаже у жћ и р^. Тако бива млети, млити, мљети од основе мл; мрети , мритп , мријети од основе мр. Ово снажење бива још у пређашњем тренутном времену. У осталим облицима од основе начана неодређеног р остаје самоЈмасно. Образац а. Основа вр. садашњега: мре Време садашње Јед. мре-м Мн. мре-мо мре-ш мре-те мре мру Време ареЈј. трајно Јед. мре-ах = мр^ћ-ах = мраах = мрах Мн. мрасмо мраше мрасте мраше мраху. Начин заиоведни Јед. 1. — Мн. 1. мримо 2. мр& 2. мрите 3. — 3. Прилог бр. садашњега: мрући. б. Основа начина неодређеног : мре и мр. Начин неодређени : мрети Време иређ. тренутно Јед. мре-х Мн. мресмо мре — мресте мре— мреше Прилог вр. ирошлог : мрвши, мрв. Придев ирошасти : мр'-о, мр-ла, мр-ло. Особсности а. Глаголу дрети, кад је прост основа времена садашњег је дере; а кад је сложен: дре и дере. Само вр. пређ трајно има од основе дре и кад је прост. б. Глаголу млети основа је сад. времена: меље. в Глагол трти не снажи р ни у једном облику. Облици од њега су : време садашње : трем и тарем итд. (с уметнутим а) ; време аређ. трајно : тр'ах, тр'аше итд ; начин заиоведни : три и тари итд.; ирилог вр. садашњеги : трући и тГГрући ; начин неодређени : трти; време иређ. тренутно : трх, тр, тр, трсмо, трсте, трше; ирилог вр. ирошлог: трвши, трв; иридев ирошасти : тр'о, тр-ла, тр-ло; иридев трини : протрт, протрта, протрто и трвен, трвена, трвено (од основе иач. неодређеног наставком ен, ена, ено). ДРУГА ВРСТА У другу врсту иду глаголи, којима основа начина неодређеног иостаје од корена наставком ну (старинско иж). Оспова времена садашњег иостаје наставком не. 35*