Prosvetni glasnik

ДРЕДАВАЊЛ

ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Образац Основа времта садашњега : гоне (од тон-не) Време садашње Јед. тоне-м Ми. тоие-мо тоне-ш тбне-те тбне — тбн-у Време аређ. трајно тоне-ах = тои4-ах = тонијах=тонћјах = тонјах= тбњах. Према томе: Јед. тбњах Мц. тбњасмо тбњаше тбњасте тбњаше тбњаху Начин заиоведни. Јед. 1. — Мн. 1. тбнимо 2. тбни 2. тбните О. — (3. Придог сад. времена: тбнући. б. Основа начина неодређеног хону (од тон-ну) Време иређ. тренутно Јед. тбнух Мн. тбнусмо тбну тбнусте тбну тбнуше прилог вр. ирошлог: тбнувнш Придев ирошасти: тбнуо, тбнула, тбнудо. Трнии нридев у којих глагола има иостаје од основе начина неодређеног наставком тб , та, то: загрнут, загрнута, загрнуто. Особеностп а. У неких глагола ове врсте нред наставком ну отиада од корена крајњн сугласник. Тако се каже: гинути м. гибнути; откинути м. откид-нути; загрнути м. загрт-нути; кренути м. крет-нути; арснути м. ирскнути: евиснутим. свиск-нути; иотиенути м. иотиск-нути. б. У неких глагола ове врсте нређашње тренутно време норед нравилних облика но овој врстн има и облике од самог корена без наставка ну. У том случају корену се враћају сугласници, који су пред ну одбачени. Напр. од глагола: макнути, стигнути, никнути, итд.: макох, стигох, никох; маче, етиже, ниче нтд. Од откинути, иогчнути, загрнути, кренути: откидох, иогибох, кретох; откиде, иогибе, крете итд. Од ирснути: ирскох, ирске = прсче = пршче = ирште; тако од свиснути, иотиснути: свискох, иотискох; свиште, иотиште итд. Сви поменути глаголи осим оних, којима се корен свршује са д и т имају и прошасти придев и са ну и без ну. У последњим случају у оних којима се корен свршује на ск, отпада им к у женском и сред-

њем роду с тога што се стече много сугласника је дан до другог. Тако бива: макао, никао, стигао, иогибао, ирскао, ирсла, ирсло (м. нрскла,—о) нтд. в. Неким глаголима ове врсте на. овај начин иостаје само нрошасти нридев. Тако: увео од увенути; ирозукао, ирозукла, ирозукло од ирозукнути; смркло се од смркнути се; усахао, усахла од усахнути; иструо, иодбуо од иструнути, иодбунути. г. Еако глаголи ове врсте махом казују треиутну радњу, а свима основа ир. садашњег постаје наставком не, то неки глагоди из других врста образују облике од основе вр. садашњег иостале наставком не, те да би се и њима исказада тренутност радње, коју значе На пр. могне, дадне, смедне, имадне, хтедне, знадне итд. ТРЕЂА ВРСТА У трећу врсту иду гдагоди којима основа начина неодређеног постаје од корена и од основа наставком 'ћ. Према томе како ностаје осиова времена садашњега, гдагоди ове врсте деле се у два раздеда. I Раздео У овај раздео иду глагоди којима основа времена садашњег ностаје наставком е од основе начина неодређеног.. Из ■ке у вр. садашњем у свнма лидима осим трећег множине у нсточном дијадекту оива ее = 6. — У јужном дијадекту 4 бива и, па се зев поиуња сугдаспиком ј, те основа гдаси умије. Образац а. Основа вр. садашњег ум^е = утеје Време садашње Јед. уме-м Мн. уме-мо уме-ш уме-те уме- умеју Време иређ. трајно .]ед. умеје-ах=умеј'ћах=умејаах=ум('јах. Мн. умејасмо умејаше умејасте умејаше умејаху Начин заиоведни. Јед. 1. — Мн. 1. умејмо 2. умеје-и=умеј г ]з=умеји=умеј 2. умејте 3 . 3. Нрилог вр. садашњега: умејући б. Основа начина неодређеног: ум%=уме (и умсд) Начин неодређени: умети Време иређ. тренутно Јед. умех и умедох Мн. умесмо и умедосмо уме и умеде уместе и умедосте уме и умеде умеше и умедоше